Predsednik pokušao državni udar, usledio haos u parlamentu: Šta se dogodilo tokom haotične noći u Južnoj Koreji i šta sledi sada

Predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol odluku o proglašavanju vanrednog stanja (martial law) objavio je u kasnonoćnom televizijskom obraćanju u kom je pominjao "antidržavne snage" i pretnju iz Severne Koreje. Ali ubrzo je postalo jasno da ta odluka nije bilo podstaknuta spoljnim pretnjama, već njegovim sopstvenim političkim problemima, navodi BBC.

Nakon uvođenja vanrednog stanja hiljade ljudi okupili su se u parlamentu u znak protesta, dok su opozicioni poslanici požurili da glasaju za ukidanje te mere.

Poražen, Jeol se pojavio nekoliko sati kasnije i prihvatio glasanje parlamenta, a potom i ukinuo vanredno stanje, a sada je njegova sudbina u rukama parlamenta i Ustavnog suda.

Hronologija haosa u Južnoj Koreji

Jeol je u svom obraćanju u utorak uveče rekao da opozicija pokušava da potkopa njegovu vladu, a potom je rekao da proglašava vanredno stanje kako bi „slomio antidržavne snage koje prave haos“.

Njegovim dekretom je vojska privremeno glavna. Vojnici i policija su raspoređeni u zgradu Narodne skupštine gde su primećeni i helikopteri kako sleću na krov. Oko 23:00 po lokalnom vremenu u utorak vojska je izdala dekret kojim se zabranjuju protesti i aktivnosti oko parlamenta i stavljaju mediji pod kontrolu vlade.

Južnokorejska opozicija odmah je nazvali Junovu deklaraciju nezakonitom i neustavnom. Lider stranke čiji je i predsednik član, konzervativne Partije moći naroda, takođe je nazvao Junov čin "pogrešnim potezom".

U međuvremenu, lider najveće opozicione stranke u zemlji, Li Jae-miung iz liberalne Demokratske partije, pozvao je svoje poslanike da se okupe u parlamentu kako bi glasali protiv predsednikovog dekreta i obične Južnokorejce da se pojave u parlamentu u znak protesta.

“Tenkovi, oklopni transporteri i vojnici sa puškama vladaće zemljom... Sugrađani, dođite u Narodnu skupštinu”, rekao je.

Hiljade ljudi su poslušale poziv i požurile da se okupe ispred u tom trenutku dobro čuvanog parlamenta. Demonstranti su uzvikivali: "Nema vanrednog stanja!" i “Srušiti diktaturu”.

Nedugo potom, oko jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu, južnokorejski parlament je glasao i predsednikov dekret proglasio nevažećim.

Koliko je važno vanredno stanje u Južnoj Koreji?

Vanredno stanje je privremena vladavina vojnih vlasti kada se smatra da civilne vlasti nisu u stanju da funkcionišu. Poslednji put je u Južnoj Koreji proglašeno je 1979. godine, kada je tadašnji dugogodišnji vojni diktator te zemlje Park Čung-hi ubijen tokom državnog udara.

Vanredno stanje nikada nije objavljeno otkako je zemlja postala parlamentarna demokratija 1987. godine. Ali u utorak Jun je povukao okidač, rekavši u nacionalnom obraćanju da pokušava da spasi Južnu Koreju od „antidržavnih snaga“.

Jun, koji je zauzeo primetno tvrđi stav prema Severnoj Koreji od svojih prethodnika, opisao je političku opoziciju kao simpatizere Severne Koreje - bez pružanja dokaza.

Prema vanrednom stanju, vojsci se daju dodatna ovlašćenja i često dolazi do suspenzije građanskih prava za građane i standarda i zaštite vladavine prava.

Uprkos tome što je vojska najavila ograničenja političkih aktivnosti i medija, demonstranti i političari su prkosili tim naredbama. I nije bilo znakova da je vlada preuzela kontrolu nad slobodnim medijima - Jonhap, nacionalni emiter i drugi mediji su nastavili normalno da izveštavaju.

Šta sad čeka Južnu Koreju?

Opoziciona Demokratska stranka pokrenula je opoziv predsednika, a parlament će do subote morati da glasa o tome.

Proces opoziva je jednostavan u Južnoj Koreji. Da bi uspeo, bila bi potrebna podrška više od dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini, odnosno najmanje 200 glasova.

Kada se opoziv odobri, vodi se suđenje pred Ustavnim sudom - devetočlanim savetom koji nadgleda ogranke vlasti u Južnoj Koreji. Ako šest članova suda glasa za podršku opoziva, predsednik se smenjuje sa funkcije, navodi BBC.

Ako se to dogodi, to ne bi bilo prvi put da je južnokorejski predsednik opozvan. Park Geun-hje smenjena je 2016. godine, a Roh Mo Hjun, smenjen je i suspendovan na dva meseca 2004. godine, s tim da je je Ustavni sud kasnije vratio na funkciju.