Izneverena očekivanja Đokovića: Šta se dešava sa Novakom?

Đoković je na četiri od poslednjih pet turnira eliminisan već na prvom prepreci, a uz to je stigao do polufinala Australijan opena (morao da preda Aleksanderu Zverevu) i do finala mastersa u Majamiju gde je bolji od njega bio Jakub Menšik. I sada se mnogi pitaju šta se dešava sa najboljim svih vremena. Nije neobično da dosta slabije krene sezonu na šljaci, ali se baš nije dešavalo da bude ispraćen ekspresno i iz Monte Karla i iz Madrida, a pogotovo da Srbin dođe do 32 neiznuđene greške protiv Matea Arnaldija u porazu od 6:3, 6:4.

Veoma je teško proniknuti u ono što se dešava srpskom teniseru, ali je evidentno da pomalo luta i da sada nema takav motiv da svakog jutra bude mašina i da odradi maksimalno svaki trening. To se i te kako oseti pogotovo što su razlike među Top 100 ili Top 150 tenisera nikada manje, a i straha od Đokovića gotovo da nema. Iako, na sreću, barem poštovanje postoji.

Evidentno je da će Đoković morati naglo da podigne nivo igre i da već u Rimu bude na najvišem mogućem nivou (počinje 7. maja) jer ne sme da dozvoli da ode na Rolan Garos sa samo tri odigrana meča na šljaci. To bi bio ozbiljan problem čak i za majstora prilagođavanja i pronalaženja vrhunskog nivoa za vrlo kratko vreme.

Đoković sada ima 10 dana da pronađe prepoznatljivu formu i da potencijalno nabaci nešto dodatnih mišića pred napornu šljaku za koju se uvek najduže prilagođavao. Ipak, istina je da se i Đoković sada nalazi u situaciji u kojoj nikada pre nije. Često se ističe da je upravo otac Srđan bio taj koji ga je gurao ka najvišem nivou i tražio od njega ništa manje od savršenstva. On je verovao čak i kada sam Novak nije, a sada se narativ promenio. Srđan ga podstiče da se penzioniše (pričao je o tome i Novak na konferenciji), pa je sada Novak izgubio veliki vetar u leđa.

Čovek koji je uvek od njega tražio sve sada je potpuno miran jer je Novak uradio bukvalno sve, pa i više od toga. Sada je ovo isključivo njegova borba i njegov pokušaj da pronađe novu motivaciju da stigne do te jubilarne 100. titule i 25. grend slem trofeja. Sve ovo je jedna nova oluja na koju mora da se navikne, baš kao što mu je bilo potrebno da se navikne da porodica ide sa njim svuda.

Ipak, ukoliko je neko pokazao da je spreman da se prilagodi to je Novaka. Uostalom i sam je istakao da živi u jednoj situaciji u kojoj se ranije nije nalazio.

"Naravno, ono što mi se nije dopalo je nivo na kome sam igrao tenis. Očekivao sam da odigram bar meč više nego u Monaku. Ovo je za mene nova realnost – da kada dolazim na turnir razmišljam da je dobro da dobijem jedan ili dva meča umesto da, kao što sam radio više od 20 godina, da razmišljam o plasmanu u finale. Za mene je to ozbiljan mentalni izazov da moram da se nosim sa takvim osećanjima na terenu“, rekao je Đoković posle meča u prestonici Španije.

Dakle, jasno je i da je Đoković svestan da neće biti stalno na najvišem nivou kao što je navikao sve, već da bi trebalo očekivati povremene bljeskove. To znači da će ređe osvajati turnire, ali i da će i dalje biti konkurentan. U to barem veruje Đoković i pokušaće to da ostvari.

Sve ovo podseća na pojam "iznevereno očekivanje" o kom je, između ostalog, govorio i Vladimir Prop u čuvenom delu "Morfologija bajke". Novaku je za jednu novu bajku, potencijalno i pravu "labudovu pesmu" treba da još jednom opravdanja očekivanja, ali sumnje su nikada veće.

To je možda onaj impuls koji mu je potreban, ali najpotrebnije od svega je - pobeda, pobeda i pobeda. To će mu brzo vratiti osmeh na lice i neće zvučati pomalo pesimistično kao što je to neretko bio slučaj.

BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni