Šta se dešava u Gruziji? Zemlja na korak od potpune diktature

Ovakav pad u gotovo jednopartijski sistem šokirao je brojne građane ove male zemlje Južnog Kavkaza, u kojoj živi 3,7 miliona stanovnika. Tokom godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, Gruzija je važila za mladu demokratiju u usponu, na jasnom putu ka Evropskoj uniji i udaljavanju od ruskog političkog uticaja.

Međutim, prema ocenama iz Brisela, Gruzija je sada dalje od Zapada nego u gotovo bilo kom trenutku svoje postsovjetske istorije. EU je njene demokratske institucije opisala kao oslabljene, a sudove kao podređene vladajućoj strukturi. U nedavnom izveštaju EU je poručila da je Gruzija sada „samo formalno“ kandidat za članstvo, dok je ambasador EU u Tbilisiju izjavio da Gruzija više uopšte nije na evropskoj putanji.

Veterani gruzijske politike i diplomatije, koji su proteklih meseci govorili za Rojters, upozoravaju da se zemlja približava tački posle koje će demokratiji biti gotovo nemoguće da se oporavi.

„Nalazimo se pet minuta od jednostranačke diktature“, rekao je Sergi Kapanadze, bivši zamenik ministra spoljnih poslova i potpredsednik parlamenta do 2020. godine.

Bivša ambasadorka pri EU, Natalija Sabanadze, podseća da je, uprkos čestim i oštrim unutrašnjim političkim sukobima, dugo postojao opšti konsenzus da Gruzija pripada Zapadu — ali da je taj konsenzus sada nestao.

„Vladajuća partija zna da demokratizacija, koju EU zahteva, znači prihvatanje činjenice da ćete jednog dana izgubiti vlast“, rekla je ona, misleći na stranku Gruzijski san. „Oni to ne žele. I praktično grade potpuno razvijen autoritarni režim“.

Strah od Rusije kao političko oružje

Vladajuća partija Gruzijski san tvrdi da štiti zemlju od opozicionih političara koji navodno žele da izazovu opasan rat sa Rusijom. Strah od eskalacije postao je posebno izražen posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, što je u Gruziji probudilo sećanja na rat iz 2008, kada su ruski tenkovi stigli do predgrađa Tbilisija.

„Gruzija je ostrvo mira u veoma teškom geopolitičkom okruženju“, rekla je Nino Cilozani, poslanica vladajuće partije i potpredsednica parlamenta. „Investitorima i privredi neophodna je stabilnost.“

Ona tvrdi da su pritvoreni opozicionari planirali državni udar — optužbe koje opozicija odbacuje kao izmišljene, sa ciljem da se opravda politički progon.

Protivnici zaokreta ka autoritarnosti optužuju milijardera Bidzinu Ivanišvilija, osnivača Gruzijskog sna, za kontrolu nad državom. Neki ga povezuju sa Rusijom, gde je devedesetih stekao bogatstvo.

Ipak, njegov bivši savetnik Gia Hukašvili smatra da Ivanišvili nije „podređen Moskvi“, već da vidi „poklapanje interesa“ dve zemlje.
„U ovom okeanu ajkula, potreban mu je stariji brat. A to može biti samo Rusija“, kaže on.

Ekonomija se okreće Rusiji i Kini

Zahvaljujući svojoj poziciji na Crnom moru i mreži energetskih koridora, Gruzija bi mogla da bude ključna država u strategiji Zapada da smanji zavisnost od Rusije. Tokom ranijih godina privlačila je investicije i rasla zahvaljujući reformama i prozapadnom kursu.

Međutim, ta otvorenost sada se naglo preokrenula — strana direktna ulaganja pala su na nivoe iz ranih 2000-ih. Ipak, rast privrede održao se zahvaljujući prilivu ruskih firmi i IT radnika posle početka rata u Ukrajini. Svetska banka predviđa rast BDP-a od 7% ove godine, posle 9,4% prošle.

Iako je projekat dubokomorske luke na Crnom moru trebalo da postane ključni tranzitni centar između Evrope i Azije, njegov razvoj je zaustavljen nakon što je zapadni konzorcijum uklonjen iz ugovora. Novi — kineski — investitor napreduje sporo.

Uvoz ruske nafte sada iznosi oko 45%, u poređenju sa svega 8% iz 2012, iako Tbilisi i Moskva nemaju diplomatske odnose.

„Zapad je mogao da učini mnogo više“, kaže bivši američki ambasador u Gruziji Ijan Keli. „Propuštamo šansu. Gruzija je otvorila vrata Rusiji i Kini.“

Politička represija ubrzava

U poslednjim nedeljama Gruzijski san pokrenuo je niz pravnih i institucionalnih poteza koji se tumače kao pokušaj likvidacije preostale opozicije. Pred Ustavnim sudom uskoro će se naći zahtev za zabranu tri najjače opozicione partije, dok se protiv devet ključnih opozicionih lidera — uključujući zatvorenog bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija — vode nove krivične istrage, prenose Vijesti.

Režim sada udara i po sopstvenim ljudima: istrage su otvorene protiv ministara i nekadašnjih bliskih saradnika osnivača stranke.

Tempo je toliko brz da Kapanadze poredi političku situaciju sa „brzopoteznim šahom“ — opozicija pokušava da izbegne mat, nadajući se grešci vlasti.

Hapšenja na noćnim antivladinim protestima ispred parlamenta drže aktiviste u strahu i neizvesnosti. Desetine demonstranata su u zatvoru ili kažnjene zbog blokade puteva.

„Gruzija je jednostavno nestala, ne samo sa evropske, već i sa svetske mape“, upozorio je Grigol Gegelia iz opozicione partije Lelo, koja takođe može biti zabranjena. „Gubimo svoju zemlju.“