1
Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac održala je sastanak sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom i razgovarala i o mogućoj saradnji VJT sa kancelarijom Evropske javne tužiteljke (EPPO) Laure Koveši. Pitanje je kako bi se odvijala saradnja Vrhovnog javnog tužilaštva u Srbiji sa evropskim kolegama.
Tokom sastanka Dolovac i Žiofrea je, kako se navodi, konstatovano da postoji izuzetno dobra saradnja između VJT i institucija i organizacija Evropske unije u krivičnopravnoj oblasti kao što su Eurodžast, njegova specijalizovana mreža za visokotehnološki kriminal ”EJCN”, kao i druge, te vrhovnim i generalnim tužilaštvima zemalja članica EU, sa kojima su tokom godina postignuti izuzetni rezultati, kao što je to, na primer, bila međunarodna pravna pomoć u predmetu pribavljanja dokaza u predmetu ”Belivukova grupa”.
Razmatrane su i mogućnosti uspostavljanja saradnje između Vrhovnog javnog tužilaštva i kancelarije Evropskog javnog tužioca, radi razmene informacija u vezi predmeta korupcije koji se odnose na eventualnu zloupotrebu sredstava Evropske unije u Republici Srbiji.
Ime Laure Koveši se ovih dana provlači po srpskim medijima i zbog, sada raskrinkane, tvrdnje da dolazi u Beograd zbog istrage nabavki vakcina za kovid.
Laura Kodruca Koveši i je glavna tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva (EPPO – European Public Prosecutor’s Office) od 2020. godine. EPPO je nezavisna institucija Evropske unije zadužena za istraživanje, gonjenje i podizanje optužnica za krivična dela koja štete budžetu EU, poput korupcije, pranja novca i prekograničnih prevara s PDV-om.
Pre nego što je preuzela ovu funkciju, Koveši je bila glavna tužiteljka Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNA) u Rumuniji od 2013. do 2018. godine. Tokom njenog mandata, DNA je vodila istrage protiv brojnih visokih zvaničnika, uključujući ministre i političare, što ju je učinilo ključnom figurom u borbi protiv korupcije u Rumuniji.
Njena karijera je obeležena sukobima sa političkim elitama koje su pokušavale da oslabe antikorupcijske institucije, što je dovelo do njenog smenjivanja s funkcije glavne tužiteljke DNA 2018. godine. Međutim, zbog njenog međunarodnog ugleda u oblasti borbe protiv korupcije, izabrana je za prvog glavnog tužioca EPPO-a, gde nastavlja svoj rad na zaštiti finansijskih interesa EU.
Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, objasnila je za Novu čime se bavi EPPO i da li ima nadležnost u Srbiji.
„Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) i Laura Koveši na njenom čelu nemaju nadležnost u Srbiji, koja je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Ova institucija je deo ojačane saradnje voljnih država članica EU, koje mogu da odluče da li da pristupe ili ne. Tri države članice su odlučile da se ne priključe. To su Irska, Danska i Mađarska, dok su ostale u međuvremenu pristupile ovoj instituciji“, kaže ona.
Objasnila je i kako izgleda saradnja srpskih tužilaštava i EPPO.
„Prirodno je da tužilaštvo Srbije sarađuje sa evropskim kolegama. EPPO ima zadatak da štiti finansijske interese EU, a ogromna sredstva se iz Unije ulivaju u Srbiju kroz kredite, ulaganja, donacije i grantove. U Rezoluciji o stanju u Srbiji nakon izbora iz februara 2024. Evropski parlament je pozvao na proveru EU fondova koji su dodeljeni Vladi Srbije kroz instrument pretpristupne pomoći (IPA). Međutim, ne treba zaključiti da je ta briga ono što je navelo EPPO da sarađuje sa Srbijom. Srbija već ima sporazume o saradnji sa Europolom i Eurodžastom u suzbijanju prekograničnog kriminala, a sarađuje i sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF). Razmena određenih podataka sa EPPO može da se odvija i indirektno preko ovih drugih tela EU, sa kojima Srbija ima kontakt tačke za saradnju. Takođe, osnov mogu da budu i ratifikovane međunarodne konvencije o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i borbi protiv prekograničnog kriminala. U izradi je i radni sporazum o saradnji EPPO i Srbije. Takve sporazume već imaju naši susedi, ali i istočnoevropski kandidati za članstvo u EU. U nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika koje je predstavljen krajem prošle godine, ali nije usvojen, bile su predviđene i odredbe koje se tiču posebnih sankcija za pojedina krivična dela kojim se nanosi šteta finansijskim interesima EU. To su krivična dela: neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti, prevara u obavljanju poslovne delatnosti, poreska utaja i zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom. Dakle, evropski tužilac ne može da preko delegiranih tužilaca sprovodi istrage u Srbiji. Međutim, ako se zaključi radni sporazum o saradnji, to će verovatno podrazumevati razmenu strateških, tehničkih i operativnih podataka i razmenu kontakt tačaka dve strane. Radni sporazum EPPO sa Crnom Gorom omogućava i formiranje zajedničkih istražnih timova, ali za to se mora zaključiti poseban sporazum, te saradnju za zamrzavanje imovine i izručenje lica, a sve na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija“, kaže Pejić Nikić.
A da li će VJT zaista sarađivati sa EPPO?
„Svaka saradnja u borbi protiv korupcije je dobrodošla. Do sada smo videli da domaći organi nisu mogli da zanemare informacije dobijene od evropskih partnera i ušli su u postupke protiv važnih grupa organizovanog kriminala, npr. nakon otvaranja Skaj aplikacije. Ipak, na srpskom je tužilaštvu da li će ustupiti podatke koje EPPO traži i da li će iskoristiti dokaze i informacije koje mu dostavi EPPO. Pritisak da sarađuje biće veći, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva, ne treba očekivati velike rezultate dok se nešto bitno ne promeni u Vrhovnom javnom tužilaštvu, koje je do sada bilo nezainteresovano, tromo i neaktivno kada je reč o navodima o visokoj korupciji, rak-rani naše države“, kaže Pejić Nikić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
