Sledeća pandemija mogla bi da bude najsmrtonosnija bolest znana čovečanstvu

"Nova pandemija će se neizbežno pojaviti u budućnosti i međunarodna zajednica treba da se pripremi da odgovori na tu pretnju", rekao je krajem oktobra generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus."Sledeća pandemija nije pitanje da li, već kada će se dogoditi. I ne možemo sebi dozvoliti da ponovimo greške iz prošlosti. Zato države članice SZO pregovaraju o novom sporazumu u vezi sa pandemijom i izmenama Međunarodnih zdravstvenih propisa, kako bi ojačale pravni okvir za globalni odgovor na pandemije", dodao je on.

Porodica paramiksovirusa (paramyxoviridae) ima preko 75 virusa - uključujući zauške, male boginje i infekcije respiratornog trakta. U oktobru je dodata na listu pandemijskih patogena na koje treba paziti Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, piše “Dejli mejl” a prenosi Blic.

Virus nipah

Jedan od tih virusa, nipah, može da zarazi ćelije sa receptorima koje regulišu šta ulazi ili izlazi iz ćelija koje oblažu centralni nervni sistem i vitalne organe. Ova varijanta ima stopu smrtnosti do 75 odsto u poređenju sa kovidom, koja je znatno ispod jedan odsto.Naučnici ukazuju da, za razliku od gripa i kovida-19, koji “brzo menjaju oblik”, deluje da paramiksovirusi ne mutiraju dok se šire, ali da su postali “veoma dobri u prenošenju među ljudima”.“Zamislite samo da se pojavi paramiksovirus koji je zarazan kao male boginje a smrtonosan kao nipah”, ukazao je u saopštenju Majkl Noris, docent Univerziteta Toronto.Takav scenario nije teško zamisliti – film “Zaraza” iz 2011. zasnovan je upravo na ovoj vrsti zamišljenog paramiksovirusa. U filmu sa Metom Dejomonom, Gvinet Paltrou i Kejt Vinslet, žena se vraća kući sa poslovnog puta u Hong Kong i donosi sa sobom smrtonosnog mikroba koji izaziva globalnu pandemiju – bolest je bila virus nipah.

"Grip je sekvencioniran, ali to nije slučaj sa paramiksovirusima"

"Grip je sekvencioniran do smrti", rekao je “Atlantiku” Benhur Li, virusolog Medicinske škole Ajkan zdravstvenog sistema Maunt Sinaj u Njujorku.Ali, kako je objasnio, to nije slučaj sa paramiksovirusima jer većina ljudi zaraženih sa jednim od preko 75 virusa ne preživi, što razvoj tretmana i vakcina čini skoro nemogućim.Prvi koji je otkriven u porodici, nazvan goveđa kuga, identifikovan je još 1902. To je zarazna virusna bolest koja pogađa papkare. To je bila druga bolest koja je potpuno iskorenjena 2011, nakon velikih boginja kod ljudi 1980, navodi “Dejli mejl”.Iako naučnici znaju za paramiksoviruse više od jednog veka, tek treba da shvate kako virusi prelaze u nove vrste i mutacije koje preuzimaju da inficiraju ljude.Na primer, dugo se verovalo da zauške inficiraju samo ljude i odabrane primate, ali su nađeni slučajevi zaraze među slepim miševima. Tu je i misterija o tome kako paramiksovirusi mogu da uzrokuju manje infekcije u jednom domaćinu, ali ubijaju drugog.

Iskoreni se jedan, pojavi se drugi

Pol Dupre, virusolog Univerziteta Pitsburg, rekao je “Atlantiku” da su rubela virusi – jedna od podfamilija paramiksovirusa među kojima su zauške – zabrinjavajući. Ljudi, majmuni, svinje i psi su prirodni domaćini i lako se zaraze u bliskom okruženju.Tu su i male boginje, koje je prvi dokumentovao jedan persijski lekar u 9. veku. Ali, tek je 1757. škotski lekar otkrio infektivni agens u krvi pacijenta koji je izazvao virus.

Emi de Vit, šef odeljenja molekularne patogeneze u Laboratorijama Roki Mauntin, rekla je “Atlantiku” da bi male boginje mogle na kraju da budu iskorenjenje, što bi okončalo potrebu za vakcinacijom.Međutim, kad se to dogodilo sa velikim boginjama, pojavio se mpoks (nekad majmunske boginje) da zauzme svoje mesto.

"Mnogi od tih virusa imaju potencijal za pandemiju"

Kako navodi “Dejli mejl”, izveštaj objavljen 2022. pod nazivom “Jačanje spremnosti Australije za pandemiju” bavi se paramiksovirusima.“Kako svet nastavlja da bolje razume ove veze između zdravlja ljudi, životinja, biljaka i životne okoline, virusi prelaze sa životinja na ljude alarmantnom brzinom. Pored poznatih virusa, u proseku se svake godine pojavljuju dva nova virusa kod ljudi, a proporcija koja dovodi do većih epidemija raste”, navodi se u izveštaju.“Mnogi od tih virusa imaju potencijal za pandemiju – potencijal da se šire na više kontinenata”, dodaje se.