Šefica američkih obaveštajaca priznala: Tramp i Netanjahu vode različite ratove

To je otvoreno potvrdila Tulsi Gabard (Tulsi Gabbard), direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe, tokom saslušanja u Kongresu:

„Ciljevi koje je postavio predsednik razlikuju se od ciljeva koje su postavili Izraelci.“

Ta razlika postojala je od početka operacije, ali je postala očigledna nakon izraelskih udara na iransku energetsku infrastrukturu, uključujući gasno polje Južni Pars. Dok SAD imaju ograničeniji cilj, Izrael vodi znatno širu strategiju.

Američki prioriteti, kako su naveli Gabard i ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth), jesu uništenje iranske vojne industrije i sprečavanje razvoja nuklearnog oružja. Rušenje režima u Teheranu više nije deo plana.

Nasuprot tome, Netanjahu ima ambiciozniji cilj: potpuno uništenje iranskog nuklearnog i raketnog programa, ali i stvaranje uslova za promenu režima. Istovremeno, Izrael vodi paralelne operacije protiv Hezbolaha u Libanu i aktivno deluje u Siriji.

Još jedna ključna razlika jeste odnos prema globalnim posledicama rata. Izrael, prema procenama, ne pokazuje zabrinutost zbog ekonomskih efekata ili zatvaranja Ormuskog moreuza, dok je to za Vašington ozbiljan problem, kako zbog domaće ekonomije, tako i međunarodnih odnosa.

Američka obaveštajna zajednica u godišnjoj proceni pretnji upozorava da se saveznici razilaze. Kao glavne opasnosti po SAD navode se kriminal, migracije, terorizam i rivalstvo velikih sila, uz procenu da zemlje poput Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje pokušavaju da oslabe američki uticaj.

U analizi Irana navodi se da je njegova pozicija oslabljena, ali i dalje opasna:

„Iranski strateški položaj suočava se s ekstremnim izazovima... Zasad zadržava sposobnost projiciranja moći u regionu.“

Iako su izraelske operacije smanjile moć Teherana, obaveštajci upozoravaju da Iran i dalje koristi sve raspoložive kapacitete — balističke rakete, dronove i saveznike — kako bi uzvratio i pokušao da okonča sukob.

Izrael je u dokumentu opisan kao regionalna sila koja je spremnija nego ranije da koristi vojnu silu:

„Izraelska tolerancija stalnih pretnji na svojoj granici se istrošila…“

Očekuje se da će, čak i ako Iran preživi rat, Izrael nastaviti agresivnu politiku kako bi sprečio obnovu njegovih kapaciteta i dodatno oslabio režim.

Istovremeno, regionalne sile poput Egipta, Turske i Pakistana pokušavaju da posreduju i privedu sukob kraju. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči (Abbas Araghchi) pozvao je na „budnost i koordinaciju“ među državama regiona.

Američke procene ukazuju da će nakon rata doći do preispitivanja savezništava i odnosa snaga između Izraela i Irana, što bi moglo otvoriti prostor za nove bezbednosne i ekonomske aranžmane.

Međutim, upozorava se i na novu opasnost — destabilizacija regiona mogla bi da ojača terorističke grupe poput Al Kaide i Islamske države, koje bi mogle da iskoriste vakuum moći.

U pozadini svega, postaje jasno da rat ne vodi samo ka vojnom raspletu, već i ka dubokoj promeni odnosa među saveznicima — i da Vašington i Jerusalim više ne igraju potpuno istu igru.