3
EU je spremna da sankcioniše osam osoba i četiri entiteta koji su povezani sa ruskom plaćeničkom grupom Vagner, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je „Politiko“ imao uvid.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako navodi Politiko, očekuje se da će ministri spoljnih poslova EU dati zeleno svetlo za mere, koje uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine.
Na meti mehanizma sankcija koji je EU uvela prošle godine su tri ruska državljanina i jedan entitet. Tri Vagnerova plaćenika će biti sankcionisana zbog aktivnosti u Ukrajini, a Savet EU smatra i da dve osobe uključene u vojne operacije grupe u Siriji, kao i tri kompanije koje imaju koristi i podržavaju sirijski režim, treba da budu sankcionisane.
Sve tri kompanije su ruske, dve su sa sedištem u Moskvi i sve su uključene u gasni i naftni sektor. Jedna od kompanija je eksplicitno opisana kao „paravan za Vagner grupu“.
Vagnerovci će zvanično biti sankcionisani zbog aktivnosti u Ukrajini, Libiji i Siriji, kao i zbog kršenja ljudskih prava, navodi se u dokumentu na skoro 40 stranica. Pokretačka snaga iza ove odluke je Francuska zbog, kako navodi briselski portal, zabrinutosti za aktivnosti te grupe u Africi.
U oktobru je grupa eksperata UN-a za ljudska prava, rekla da su civili uključujući i mirovnjake, novinare i humanitarne radnike i manjine u Centralnoafričkoj Republici, „nasilno uznemiravani i zastrašivani od strane takozvanih ruskih instruktora iz grupe Vagner“.
Ranije ove godine, stručnjaci su rekli da je Vagner bio umešan u „sistemsko i teško kršenje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, uključujući proizvoljno pritvaranje, mučenje, nestanak i pogubljenja po kratkom postupku“.
Još jedan razlog za sankcije su tenzije na granici Rusije i Ukrajine i pokušaj da se Moskva odvrati od eventualne invazije.
Diplomate EU kažu da očekuju reakciju Moskve na sankcije, ali da će ona biti prilično blaga. Kako je Kremlj uvek poricao bilo kakvu vezu sa Vangerom, oštra reakcija bi potkopala tu tvrdnju, kažu oni.
Šta znamo o ovoj grupi?
Paravojna grupa Vagner prvi put je privukla pažnju svetske javnosti 2014. godine kada je podržala sepratiste na istoku Ukrajine. Početkom 2016. godine imala je 1.000 članova, 2017. taj broj je porastao na 6.000, a sada se procenjuje da imaju oko 10.000 članova.
Plaćenici Vagnera koji su od 2014. godine ratovali u Siriji, Libiji, Sudanu, Mozambiku, Centralnoafričkoj Republici i Ukrajini, zarađuju između 80.000 i 250.000 ruskih rubalja mesečno (od 1.084 do 3.388 dolara). Jedan izvor je naveo da neke plate idu i do 300.000 rubalja mesečno (oko 4.065 dolara).
„Njujork tajms“ tvrdi da ova grupa radi po nalogu ruskog ministarstva odbrane i da je u vlasništvu Jevgenija Prigožina, biznismena koji je blisko povezan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ko je Dimitrij Utkin?
Sa druge strane ima i onih koji kažu da je osnivač kompanije Dmitrij Valerijevič Utkin koji je nekada bio ukrajinski državljanin. Utkin je vetaran Prvog i drugog čečenskog rata.
Jedno vreme je bio potpukovnik i komandant brigade Specijalističkih snaga Glavnog direktorata Generalštaba jedince Oružanih snaga Rusije koja pripada glavnoj obaveštajnoj službi. Kada je napustio vojsku 2013. godine, počeo je da radi za kompaniju Moran Sekjuriti grup, koja je uključena u misije bezbednosti i obuke širom sveta.
Sama grupa Vagner se pojavila 2014. godine tokom sukoba u Ukrajini, gde se spominje i Utkin. Vagner je bilo Utkinovo kodno ime unutar bivše službe u Rusiji, a koje je odabrao zbog divljenja Trećem rajhu. U avgustu 2017. godine, turski list „Yeni Şafak“ spekulisao je da je Utkin verovatno samo fiktivn vlasnik kompanije dok je pravi šef Vagnera neko drugi.
U decembru 2016. godine, Uktin je snimljen sa predsedikom Rusije Vladimirom Putinom na prijemu u Kremlju u čast onih koji su odlikovani Ordednom za hrabrost i titulom Heroj Ruske Federacije.
BONUS VIDEO: Protesti u Londonu zbog mogućnosti izručenja Asanža SAD
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
