Vrhovni sud Rusije naredio je raspuštanje nevladine organizacije Memorijal - najstarije organizacije za odbranu ljudskih prava u zemlji, što označava poslednji korak u godini koja predstavlja crni period za ljudska prava u Rusiji. Od zatvaranja opozicionara Alekseja Navaljnog, tekla je krivudava putanja koja je okončana zatvaranjem čuvenog Memorijala.
Osnovan krajem osamdesetih godina prošlog veka od strane Andreja Saharova i drugih disidenata iz sovjetske ere, centar je nove slobode pod Mihailom Gorbačovom iskoristo da otkrije surove istine o sudbini miliona žrtava Staljinovih represija.
Bio je to dirljiv simbol nove otvorenosti Rusije, ali za mnoge je značenje bilo sve samo ne apstraktno: Rusi su otkrili tragične sudbine svojih roditelja, deda i pradeda nakon decenija tajnovitosti i zvaničnog kukavičluka.
Zatvaranje Memorijala je takođe moćan simbol – rusko civilno društvo koji se demontira brzinom munje. Njegovo rukovodstvo se nadalo da će podrška javnosti, uključujući i istaknute Ruse kao što je Gorbačov, ostati u rukama Kremlja, ili da bi gašenje organizacije posvećene otkrivanju sovjetskih zločina bilo korak predaleko, čak i za Vladimira Putina.
Skoro tačno 30 godina nakon što se Sovjetski Savez raspao, Vrhovni sud je odlučio drugačije.
„Kada je Rusija odlučila da krene demokratskim, pravnim putem napred, nisam mogao ni u najmračnijim snovima da zamislim da će sve na kraju krenuti nizbrdo. Verovatno sam tad
a bio naivan“, rekao je prošlog meseca Nikita Petrov, istoričar i istraživač koji je pomogao u osnivanju Memorijala.
Nije shvatiti kako Putin, zarobljen u istorijskim sukobima oko Krima, širenja NATO-a i pada Sovjetskog Saveza, Drugog svetskog rata i više, vidi istraživanje sovjetske istorije kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. Mnogo ga više zanimaju uočene istorijske nepravde počinjene protiv Rusije, nego neprijatne istine koje je Memorijal iskopao tokom tri decenije rada u ruskim arhivima.
„Našoj zemlji je potrebno iskreno i savesno razumevanje sovjetske prošlosti, a ovo je ključ njene budućnosti“, napisala je organizacija u saopštenju nakon likvidacije.
Umesto Memorijala, koji je elokventno i agresivno govorio o masovnim zverstvima, država stvara pažljiviju prezentaciju smrti miliona, onu koja više osuđuje njihovu smrt nego njihova ubistva, identifikujući žrtve, ali ne i njihove ubice.
Ruska vlada bi želela da prikaže zatvaranje Memorijala kao jednostavno, birokratsko proširenje zakona o „stranim agentima“. Ipak, utorak je tužilac na sudu eksplicitno izrazio politički motiv, rekavši u strastvenom govoru da Memorijal „lažno prikazuje SSSR kao terorističku državu“.
„Zašto bismo mi, potomci pobednika, morali da vidimo opravdanje izdajnika svoje domovine i nacističkih poslušnika?“ upitao je tužilac.
Neki veruju da zatvaranje Memorijala ima veze sa njegovim arhivskim i istorijskim radom na sovjetskom teroru, drugi sa podrškom političkim zatvorenicima kao što je Navaljni.
Ipak, istina je da je Memorijal nastavio da radi ono što je radio od prvog dana , dok je Rusija ta koja se ponovo promenila.
„To govori o strahovima vlade da više nije voljna da toleriše pošteno obračunavanje svog ponašanja koje pruža Memorijal. Ako je to ogledalo previše grozno za gledanje, odgovor je da promenite ponašanje, a ne da razbijete ogledalo“, ističe Kenet Rot, šef „Human Rights Watch“-a.
BONUS VIDEO Navaljni – Kamenčić u Putinovoj cipeli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare