Putinova radikalna odluka posle koje Rusija ulazi u mrak

Osnovan krajem osamdesetih godina prošlog veka  od strane Andreja Saharova i drugih disidenata iz sovjetske ere, centar je nove slobode pod Mihailom Gorbačovom iskoristo da otkrije surove istine o sudbini miliona žrtava Staljinovih represija.Bio je to dirljiv simbol nove otvorenosti Rusije, ali za mnoge je značenje bilo sve samo ne apstraktno: Rusi su otkrili tragične sudbine svojih roditelja, deda i pradeda nakon decenija tajnovitosti i zvaničnog kukavičluka.Zatvaranje Memorijala je takođe moćan simbol - rusko civilno društvo koji se demontira brzinom munje. Njegovo rukovodstvo se nadalo da će podrška javnosti, uključujući i istaknute Ruse kao što je Gorbačov, ostati u rukama Kremlja,  ili da bi gašenje organizacije posvećene otkrivanju sovjetskih zločina bilo korak predaleko, čak i za Vladimira Putina.

Skoro tačno 30 godina nakon što se Sovjetski Savez raspao, Vrhovni sud je odlučio drugačije.„Kada je Rusija odlučila da krene demokratskim, pravnim putem napred, nisam mogao ni u najmračnijim snovima da zamislim da će sve na kraju krenuti nizbrdo. Verovatno sam tad

a bio naivan", rekao je prošlog meseca Nikita Petrov, istoričar i istraživač koji je pomogao u osnivanju Memorijala.Nije shvatiti kako Putin, zarobljen u istorijskim sukobima oko Krima, širenja NATO-a i pada Sovjetskog Saveza, Drugog svetskog rata i više, vidi istraživanje sovjetske istorije kao pretnju nacionalnoj bezbednosti. Mnogo ga više zanimaju uočene istorijske nepravde počinjene protiv Rusije, nego neprijatne istine koje je Memorijal iskopao tokom tri decenije rada u ruskim arhivima.„Našoj zemlji je potrebno iskreno i savesno razumevanje sovjetske prošlosti, a ovo je ključ njene budućnosti“, napisala je organizacija u saopštenju nakon likvidacije.Umesto Memorijala, koji je elokventno i agresivno govorio o masovnim zverstvima, država stvara pažljiviju prezentaciju smrti miliona, onu koja više osuđuje njihovu smrt nego njihova ubistva, identifikujući žrtve, ali ne i njihove ubice.Ruska vlada bi želela da prikaže zatvaranje Memorijala kao jednostavno, birokratsko proširenje zakona o „stranim agentima“. Ipak, utorak je tužilac na sudu eksplicitno izrazio politički motiv, rekavši u strastvenom govoru da Memorijal „lažno prikazuje SSSR kao terorističku državu“.„Zašto bismo mi, potomci pobednika, morali da vidimo opravdanje izdajnika svoje domovine i nacističkih poslušnika?“ upitao je tužilac.Neki veruju da zatvaranje Memorijala ima veze sa njegovim arhivskim i istorijskim radom na sovjetskom teroru, drugi sa podrškom političkim zatvorenicima kao što je Navaljni.Ipak, istina je da je Memorijal nastavio da radi ono što je radio od prvog dana , dok je Rusija ta koja se ponovo promenila.„To govori o strahovima vlade da više nije voljna da toleriše pošteno obračunavanje svog ponašanja koje pruža Memorijal. Ako je to ogledalo previše grozno za gledanje, odgovor je da promenite ponašanje, a ne da razbijete ogledalo", ističe Kenet Rot, šef "Human Rights Watch"-a.BONUS VIDEO Navaljni - Kamenčić u Putinovoj cipeli

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortialeksejnavaljnidz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2313692"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram