U Kremlju tapše Amerikance po ramenu, Evropi pokazuje pesnicu: Putinova dvostruka igra

Doček za Ameriku, hladan tuš za Evropu

Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner, doputovali su u Moskvu u sklopu pojačanih diplomatskih napora SAD da okončaju rat koji traje već tri i po godine. Njihov dolazak propratila je pažljivo režirana „VIP“ dobrodošlica: motorna pratnja od aerodroma, ručak u restoranu sa Mišlenovom zvezdicom i šetnja Crvenim trgom u društvu ruskih domaćina.

Tek više od šest sati po sletanju delegacija je ušla u Kremlj. I pre nego što su pregovori počeli, bilo je jasno da Rusija ne planira da pruži ono zbog čega su Amerikanci došli – saglasnost na novu verziju mirovnog plana.

Dok je prema američkim gostima demonstrirao srdačnost, Putin je prema Evropi nastupio izrazito oštro, optužujući evropske lidere da „ometaju“ mirovni proces i postavljaju zahteve koji su „neprihvatljivi za Rusiju“. U dosad najagresivnijem tonu poručio je: „Ako Evropa želi rat, mi smo spremni odmah.“

Takva kombinacija gostoprimstva i pretnji tumači se kao pokušaj Kremlja da produbi razlike između Vašingtona i evropskih saveznika, te da SAD udalji od NATO partnera.

Pet sati razgovora – bez dogovora

Razgovori u Kremlju trajali su oko pet sati, ali prema rečima Putinovog spoljnopolitičkog savetnika Jurija Ušakova, kompromis nije postignut. Ušakov je sastanak opisao kao „koristan, konstruktivan i sadržajan“, ali je naglasio da „kompromisna opcija nije pronađena“.

„Neki američki predlozi deluju više-manje prihvatljivo, ali ih treba dodatno razmotriti, dok nam drugi ne odgovaraju“, rekao je Ušakov, dodajući da će se pregovori nastaviti.

Sastanak Putina i Trampa zasad nije na vidiku. Kremlj navodi da bi eventualni susret dvojice predsednika zavisio isključivo od napretka u pregovorima – kojeg trenutno nema.

Kamen spoticanja: NATO i teritorije

Glavni razlog zastoja ostaje ruski spisak uslova koji su za Ukrajinu i Zapad neprihvatljivi. Među ključnim zahtevima su: da Ukrajina formalno odustane od aspiracija ka članstvu u NATO i da preda teritorije u Donbasu koje je Rusija proglasila anektiranim, iako ih još ne kontroliše u celosti.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nastavlja da odbacuje takve zahteve. Pre razgovora u Moskvi poručio je da čeka signale iz Vašingtona, nakon kojih bi Kijev odlučio o daljim potezima – uključujući i eventualno slanje delegacije višeg nivoa ako se ukaže realna šansa za „brze i globalne odluke“.

Putin pokreće masovni napad dronovima nakon odbijanja mirovnog sporazuma

Rusija je izvela masovni napad dronovima na Ukrajinu samo nekoliko sati nakon što je odbila predloženi američki mirovni plan.

Dve osobe su poginule, a tri su povređene pošto je Moskva tokom noći poslala 111 dronova na istočnu oblast Dnjepra.

Napadi su usledili nakon maratonskih razgovora u Moskvi između Vladimira Putina i specijalnog izaslanika predsednika Donalda Trampa, Stiva Vitkofa, uz prisustvo Trampovog zeta Džareda Kušnera. Pregovori su se protegli do ranih sati u sredu, ali nisu doneli nikakav proboj.

Poruka s fronta: Pokrovsk i pretnje lukama

Rusija je uoči dolaska američke delegacije objavila da je zauzela Pokrovsk, strateški važan grad u Donjeckoj oblasti. Taj potez mnogi vide kao političku poruku uoči pregovora – demonstraciju da Moskva na terenu napreduje i da nema razloga da ublažava zahteve. Kijev, međutim, tvrdi da se borbe u Pokrovsku i dalje vode.

Putin je dodatno zapretio i pojačanim napadima na ukrajinske luke i „svaki brod koji u njih uplovi“, nakon što je Ukrajina poslednjih dana pogodila nekoliko ruskih tankera na Crnom moru. Kijevske akcije nazvao je „piratskim napadima“ i najavio odgovor.

NATO: Putin blefira, ali nema znakova popuštanja

U Briselu, pred ministarski sastanak NATO-a, visoki zvaničnik Alijanse ocenio je da Putin blefira kada govori o spremnosti na rat protiv Evrope. Iako je priznao da Rusija ima značajne vojne kapacitete i veliko iskustvo iz rata u Ukrajini, naglasio je da to ne čini Putinove pretnje verodostojnim.

„On možda ima sposobnost da vodi rat, ali nema sposobnost da pobedi“, rekao je zvaničnik, dodajući da Putin zna da bi se NATO branio i da je Alijansa danas „neverovatno ujedinjena“.

Istovremeno, NATO smatra da Moskva ne pokazuje volju za „značajnim ustupcima“, već i dalje teži slabljenju ukrajinskih vojnih sposobnosti kako bi sebi otvorila prostor za buduću agresiju.

Mir daleko, pregovori kao sredstvo pritiska

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je da će Alijansa učestvovati u razgovorima o svim elementima eventualnog mirovnog sporazuma koji se tiču NATO-a, što dodatno komplikuje diplomatsku sliku. Rusija, s druge strane, insistira na povratku na raniju verziju američkog plana sa 28 tačaka, koja je, prema njihovom tumačenju, više uvažavala ruske zahteve. Ukrajina i evropski saveznici te izmene odbijaju.

Zbog svega toga, sve je snažniji utisak da Putin pregovore koristi pre svega kao politički instrument pritiska i potvrde ratnih ciljeva, a ne kao put ka brzom kompromisu. Dok Kremlj javno ponavlja da „rad na rešenju traje“, ključno pitanje ostaje isto: da li Moskva uopšte namerava da odustane od maksimalističkih zahteva – ili veruje da na bojnom polju može da dobije više nego za pregovaračkim stolom.

Za sada, barem po svemu viđenom u Moskvi, Putin ne pristaje na dogovor koji ne potvrđuje ono što u Kremlju doživljavaju kao svoju pobedu.