Putin neće stati: Ruski predsednik ignoriše Trampov ultimatum, nastaviće sa ratom dok Zapad ne pristane na njegove uslove

Prema navodima tih izvora, Putin nije impresioniran pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa o novim sankcijama i veruje da su i ruska vojska i privreda dovoljno jaki da izdrže dodatni pritisak sa Zapada.

„Putin smatra da se niko, pa ni Amerikanci, nije ozbiljno angažovao oko konkretnih ruskih uslova za mir, pa će nastaviti sve dok ne dobije ono što želi“, rekao je jedan izvor pod uslovom anonimnosti.

Tramp je juče izrazio frustraciju zbog Putinovog odbijanja prekida vatre, najavio novu isporuku oružja Ukrajini, uključujući sisteme „Patriot“, i dodatne sankcije ako u roku od 50 dana ne dođe do mirovnog sporazuma.

Iako su Tramp i Putin nekoliko puta razgovarali telefonom, a američki izaslanik Stiv Vitkof više puta dolazio u Moskvu na sastanke s Putinom, ruski predsednik, prema izvorima, smatra da nije bilo ozbiljnog pokušaja da se definišu osnove za mir.

„Putinu je važno da sačuva odnos s Trampom i imao je dobre razgovore s Vitkofom, ali interesi Rusije su mu iznad svega“, rekao je jedan od izvora, prenosi Index.hr.

Putinovi zahtevi

Prema izvorima iz Kremlja, Putin traži pravno obavezujuće garancije da se NATO neće širiti ka istoku, neutralan status Ukrajine i ograničenja njene vojske, kao i zaštitu ruskog govornog stanovništva. Takođe zahteva i priznanje ruskih teritorijalnih osvajanja.

Navodno je spreman da razgovara i o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u koje bi bile uključene velike sile, ali nije jasno kako bi to izgledalo u praksi. Kabinet predsednika Volodimira Zelenskog nije odgovorio na upit Rojtersa.

Jedan izvor tvrdi da Putin smatra kako su ciljevi Moskve važniji od bilo kakvih ekonomskih posledica i da ga ne brinu američke pretnje carinama protiv Kine i Indije zbog kupovine ruske nafte.

Dvoje izvora navodi da Rusija trenutno ima prednost na bojištu i da njena ratna industrija premašuje proizvodnju NATO-a kada je reč o ključnoj municiji poput artiljerijskih granata.

Rusija napreduje

Prema podacima interaktivne mape DeepStateMap, ruske snage su u poslednja tri meseca zauzele dodatnih 1415 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije. „Apetit raste kako vreme prolazi“, rekao je jedan izvor, sugerišući da bi Putin mogao proširiti svoje zahteve ako se rat ne zaustavi.

Rusija već kontroliše skoro petinu Ukrajine: ceo Krim, celu Lugansku oblast, više od 70 odsto Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i delove Harkivske, Sumske i Dnjepropetrovske. Putin tvrdi da je pet ključnih regiona – uključujući Krim – sada sastavni deo Rusije i da se Kijev mora povući ako želi mir.

Izvori tvrde da bi Moskva mogla privremeno zaustaviti ofanzivu ako naiđe na ozbiljan otpor. „Ali ako Ukrajina oslabi, uslediće još veća osvajanja – Dnjepropetrovske, Sumske i Harkivske oblasti“, rekao je treći izvor.

Zelenski tvrdi da ruska letnja ofanziva ne ide po planu, a njegovi komandanti priznaju brojčanu nadmoć ruske vojske, ali ističu da ukrajinske snage drže liniju i nanose Rusiji velike gubitke.

Tramp i Putin: prijateljski ton, ali bez dogovora

SAD navode da je u ratu ranjeno ili poginulo oko 1,2 miliona ljudi, što ga čini najsmrtonosnijim sukobom u Evropi od Drugog svetskog rata. Ni Moskva ni Kijev ne objavljuju potpune podatke o sopstvenim gubicima, dok Rusija zapadne procene naziva propagandom.

Tramp je od povratka u Belu kuću u januaru pokušao da obnovi odnose s Moskvom. Razgovarao je s Putinom najmanje šest puta i opisao ga kao „čvrstog čoveka, ali ne ubicu“. Njegova administracija smatra da je u pitanju posrednički rat SAD-a i Rusije, povukla je podršku ukrajinskom članstvu u NATO-u i razmatrala mogućnost priznanja ruske aneksije Krima.

Putin rat vidi kao prekretnicu u odnosima sa kolektivnim Zapadom koji je, prema njegovim rečima, nakon raspada SSSR-a 1991. godine ponižavao Rusiju širenjem NATO-a na teritorije koje Moskva smatra svojim zonama uticaja, uključujući Ukrajinu i Gruziju.

Iako je Zelenski podržao Trampovu ideju o bezuslovnom prekidu vatre, Putin je zasad nije prihvatio. U međuvremenu, Rusija je nastavila napade bespilotnim letelicama na ukrajinske gradove.

Tramp: Nisam gotov s Putinom

Tramp je u intervjuu za BBC izjavio da „nije završio s Putinom“ i da je dogovor o Ukrajini i dalje moguć. Ipak, prvi izvor iz Kremlja odbacuje Trampove izjave iz prošle nedelje u kojima je optužio Putina da „prodaje maglu“, tvrdeći da se pozitivni razgovori s Vitkofom nikada nisu pretočili u stvarne pregovore.

Jedan zvaničnik Bele kuće izjavio je juče da Tramp razmatra uvođenje carina od 100 odsto na rusku robu i sekundarne sankcije za zemlje koje kupuju ruske energente, kao način da natera Moskvu za pregovarački sto. Najveći kupci ruske nafte trenutno su Kina i Indija.

Uprkos sankcijama i troškovima najtežeg rata u Evropi u poslednjih 80 godina, ruska privreda vredna je oko 2 biliona dolara i pokazala se otpornijom nego što se očekivalo. Rusko ministarstvo ekonomije predviđa usporavanje rasta na 2,5 odsto u 2025. godini, nakon 4,3 odsto prošle godine.

Drugi izvor blizak Kremlju smatra da Tramp ima ograničen uticaj na Putina i da će Rusija pronaći načine da zaobiđe carine i nastavi izvoz. „Putin zna da je Tramp nepredvidiv i sposoban za neugodne poteze, ali zasad pazi da ga ne iritira previše“, rekao je izvor.

Jedan od izvora zaključuje da bi u narednim mesecima moglo doći do eskalacije, uz upozorenje na rizik od sukoba između dve najveće nuklearne sile. „Rat će se nastaviti“, dodao je.