1
Nemačka je nedavno dobila prvu postmerkelovsku Vladu na čelu sa Olafom Šolcom i Analenom Berbok kao šeficom diplomatije. Od jedne od najvećih sila Evrope očekuje se jasan i konkretan stav o brojnim evropskim i svetskim problemima, počevši od Rusije i dešavanja na granici sa Ukrajinom, preko gasne krize u Evropi do tenzija u BiH. Međutim, u vladi koja još nema ni mesec dana rada iza sebe, već su vidljive razlike u mišljenjima.
Pročitajte još:
Naizgled potpuno različiti, Socijaldemokrate, Liberali i Zeleni ujedinili su se i početkom decembra ozvaničili takozvanu „semafor“ koaliciju. I pre nego što je koalicioni sporazum potpisan, bilo je jasno da će ministarstvo spoljnih poslova pripasti Analeni Berbok iz redova Zelenih, koja je od početka bila jasna – Nemačka će imati stav po svim pitanjima i čvrsto će ga zastupati. To ne bi bilo problem, da se njeni prilično čvrsti stavovi ne razliku od gledišta kancelara Šolca.
Zeleni, naime, insistiraju na „vrednostima“, a Socijaldemokrate bi da budu „pragmatični“. U koalicionom ugovoru nove vlade previše pažnje nije posvećeno odnosu prema centralnoj i jugoistočnoj Evropi, pa čak i odnosu prema Rusiji. Sporni gasovod Severni tok 2, koji je izazvao veliku pažnju svetske javnosti, ali i brojne probleme, takođe nije jedan od fokusa nove nemačke vlasti.
Odnos sa Rusijom
Dve zemlje već duži niz godina imaju uspone i padove u diplomatskim odnosima. Činjenica da se namera Nemačke prema Rusiji ne navodi u koalicionom sporazumu, indikuje da činioci nove vlasti nisu uspeli da usaglase stavove po tom pitanju.
Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), koju predvodi kancelar Olaf Šolc, zalaže se za blag odnos prema Kremlju. Isto gledište SPD je zastupala i u prethodnoj vladi, na čijem je čelu bila Angela Merkel.
Zeleni, pak, ne štede kritike na račun Kremlja. Nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok već na samom početku mandata to je i pokazala – Rusiji je zapretila „osetnim posledicama“ u slučaju invazije na Ukrajinu, a potom je proterala dvojicu ruskih diplomata nakon što je nemački sud presudio da je 2019. godine u centru Berlina operativac ruske Federalne obaveštajne službe (FSB) Vadim Krasikov ubio Čečena Zelimkana Kangošvilija po nalogu Kremlja.
Severni tok 2
Puštanje u rad gasovoda koji je aminovala Angela Merkel pauzirano je nakon promene vlasti u Nemačkoj. Dok su Socijaldemokrate podržale ovaj ambiciozni projekat, ostali činioci vlasti nisu saglasni sa stavom SPD-a.
Zeleni, očekivano, žele da zaustave Severni tok 2, a podršku crpe i od trećeg partnera – Liberala (FDP). Zeleni su ti koji žele da, u slučaju ruske agresije na Ukrajinu, pribegnu drastičnim metodama i potpuno blokiraju Severni tok 2, što će verovatno podržati i lider FDP-a Kristijan Linder. Kako će na to reagovati kancelar Šolc zasad je neizvesno.
Preokret u politici prema Balkanu
Jedna od spornih tema je i područje koje gotovo svakodnevno izaziva glavobolju Evropi – Zapadni Balkan. Berbok je od samog početka isticala da je neophodno prisustvo u ovom regionu, kao i da pozive na sukobe treba hitno sankcionisati.
Tu ponovo dolazi do razilaženja, obzirom na to da je interesovanje SPD-a i FDP-a za Zapadni Balkan u najmanju ruku skromno. Režimi na Balkanu donedavno su cvetali pod matrijarhatom Angele Merkel, ali postupci Berbokove ukazuju na to da je era zaštite koju je „mutti“ pružala balkanskim liderima okončana.
Ministarka iz redova Zelenih jasno je zapretila i Miloradu Dodiku da će biti posledica ako nastavi da insistira na potezima koji ugrožavaju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.
„Situacija u Bosni i Hercegovini je zabrinjavajuća. Napori da se entitet otcepi su neprihvatljivi. Za mene lično to znači, i ja sam na marginama EU samita za to i lobirala, jeste da se postojeće sankcije odmah primene na gospodina Dodika“, istakla je Berbok, dok su njene koalicione kolege ostale neme na previranja na Zapadnom Balkanu.
BONUS VIDEO: Izbori u Nemačkoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
