Procurela Trampova ponuda Kijevu i Evropi: „Ovako bi Ukrajina izgledala nakon rata“

Ova ponuda dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp prošle nedelje, tokom sastanka u Beloj kući, rekao evropskim liderima da će SAD biti deo „koordinacije“ sigurnosnih garancija za posleratnu Ukrajinu – zahtev koji je Kijev dugo isticao kako bi odvratio eventualni budući napad Rusije.

Šta predviđa američka podrška

Visoki američki zvaničnici u više razgovora potvrdili su evropskim kolegama da će Vašington biti spreman da doprinese „strateškom podrškom“, koja uključuje:

• obaveštajne podatke, nadzor i izviđanje (ISR)




• sisteme komandovanja i kontrole




• protuzračnu odbranu

obaveštajne podatke, nadzor i izviđanje (ISR)

sisteme komandovanja i kontrole

protuzračnu odbranu

Sve ovo trebalo bi da omogući raspoređivanje evropskih snaga na terenu pod koordinacijom Zapada. Prema zvaničnicima, tzv. koalicija voljnih, predvođena Ujedinjenim Kraljevstvom i Francuskom, obavezala se da će štititi posleratnu Ukrajinu od bilo kakve buduće ruske agresije, ali da bi se to moglo realizovati samo uz američku podršku.

SAD već isporučuju Ukrajini rakete za sistem Patriot, ali posleratna podrška uključivala bi i američke avione, logistiku i zemaljske radare koji bi omogućili zonu zabrane letenja i vazdušni štit, dok bi operacije nadzirala Evropa. Superiorne američke obaveštajne i nadzorne sposobnosti omogućile bi satelitsko praćenje prekida vatre i koordinaciju zapadnih snaga.

Uslovi i oprez SAD-a

Američka ponuda, koja je razrađivana na sastancima između zvaničnika nacionalne bezbednosti SAD-a i vojnih čelnika evropskih zemalja, uslovljena je obavezom evropskih prestonica da rasporede desetine hiljada vojnika u Ukrajinu.

Zvaničnici napominju da ponuda još može biti opozvana, ali predstavlja značajnu promenu u stavu Trampove administracije, koja je ranije ove godine isključila mogućnost američkog učešća u zaštiti posleratne Ukrajine.

Pentagon je, s druge strane, „zakopčan“ i poručuje da je preuranjeno govoriti o konkretnim merama dok formalna odluka još nije doneta. Neki visoki zvaničnici, uključujući ministra odbrane Pita Hegseta, skeptični su prema bilo kakvom učešću SAD-a u posleratnim garancijama zbog rizika od budućeg sukoba.

Tri linije odbrane: okvirni evropski plan

Zapadni saveznici skicirali su okvirni plan odbrane Ukrajine koji uključuje tri linije:

1. Demilitarizovana zona kojom bi patrolirale neutralne mirovne snage iz trećih zemalja, dogovorene između Kijeva i Moskve.




2. Ukrajinske snage naoružane i obučene od strane NATO-a, koje bi branile unutrašnju granicu.




3. Evropske „snage odvraćanja“ stacionirane dublje u Ukrajini, uz podršku SAD-a sa leđa.

Demilitarizovana zona kojom bi patrolirale neutralne mirovne snage iz trećih zemalja, dogovorene između Kijeva i Moskve.

Ukrajinske snage naoružane i obučene od strane NATO-a, koje bi branile unutrašnju granicu.

Evropske „snage odvraćanja“ stacionirane dublje u Ukrajini, uz podršku SAD-a sa leđa.

Iako plan predviđa američku podršku, javnost i političari u mnogim evropskim zemljama i dalje su oprezni i skeptični prema mogućem raspoređivanju snaga.

Potvrda Andrija Jermaka

Andrij Jermak, šef Kancelarije predsednika Zelenskog, potvrdio je izveštavanje Financial Timesa i istakao da će svaka zemlja u koaliciji doprineti na svoj način. „Na kraju, ukupna slika biće kombinacija vojne, političke i ekonomske podrške“, rekao je Jermak. Rasprave su se fokusirale na četiri do pet evropskih brigada „na terenu, koje osigurava koalicija voljnih, plus strateška podrška iz SAD-a“.

Jermak je ocenio da je situacija „velika promena u odnosu na proleće“ i da je poslednji sastanak u Beloj kući doneo jasnoću oko formiranja okvira za sigurnosne garancije i američkog aranžmana oružja za odbranu Ukrajine kroz evropske finansijske instrumente. „SAD može pružiti okosnicu koja bi omogućila funkcionisanje cele sigurnosne i odvraćajuće arhitekture“, dodao je.

Trenutni izazovi u pregovorima

Trampov pritisak da se postigne mirovni sporazum do sada je doneo ograničene rezultate. Kremlj je odbio predlog da se Vladimir Putin sastane sa Zelenskim, dok Rusija i dalje insistira na maksimalističkim zahtevima, uključujući teritorijalna pitanja koja prelaze crvene linije Ukrajine.

Portparolka Evropske komisije Paula Pinjo izjavila je da se trenutno istražuje kako bi konkretno mogla izgledati američka garancija bezbednosti i da će uskoro javnost biti upoznata sa predlozima.

Prema izveštajima Blumberg-a, oko deset evropskih zemalja trenutno je spremno da pošalje svoje vojne snage u Ukrajinu, što predstavlja ključni element zapadnog plana podrške posleratnoj Ukrajini.