Foto: Shutterstock

Posle agonije zvane "koronavirus", zbog koje je gotovo čitava planeta bila u karantinu, milioni ljudi nedeljama zaključani, bez kontakta sa spoljnim svetom, preplašeni od zaraze i istraumirani zbog mogućeg gubitka posla, kao posledica pandemije, stiže nam pravi cunami mentalnih bolesti i samoubistava, tvrde lekari.

Naime, medicinske službe koje se bave lečenjem mentalnog zdravlja suočavaju se ovih dana sa ‘cunamijem’, odnosno sve većim brojem ljudi kojima je potrebna stručna psihijatrijska pomoć, piše Sky news.

Postoji posebna zabrinutost zbog uticaja pre svega ekonomskih problema, koji su posledica masovnih karanitna, zbog čega su ljudi ostali bez posla, što se snažno odrazilo na mentalno zdravlje čitavog čovečanstva.

„Službe za mentalno zdravlje suočavaju se sa pravim „cunamijem“ slučajeva nakon karantina koji je uveden zbog pandemiije virusa COVID-19″, upozorila je vodeća psihijatrijska ustanova u Velikoj Britaniji.

Porast hitnih slučajeva

Istraživanje Kraljevskog koledža psihijatara pokazalo je porast od čak 43 odsto za hitne slučajeve zbog problema sa mentalnim zdravljem od kraja marta.

Profesorka Vendi Burn, predsednica Kraljevskog koledža psihijatara, rekla je da se poražavajući uticaj korone već primećuje.

„Poražavajuć je uticaj virusa COVID-19 na mentalno zdravlje kod velikog broja ljudi koji su u krizi, ali jednako smo zabrinuti za sve više ljudi kojima je pomoć sada potrebna, ali je nisu dobili, ili još i ne shvataju da im treba lekar. Strahujemo da je karantin, zaključavanje ljudi u njhove domove, izolacija i to što su ostali bez posla, dovelo do velikih psihičkih problema.“

Za vreme karantina, jedna od pacijentkinja, Gejnor Spens (43) iz Liverpula, ispričala je da je imala samoubilačke misli.

„Strašno je kada osećate da ste potpuno sami, to je nepodnošljivo“, rekla je Gejnor. „Osećala sam se kao da nikoga nije briga za mene.“

Foto: Shutterstock

Pandemija pokrenula krizu

Spensova je patila od depresije u prošlosti, ali izolacija zbog pandemije pokrenula je kod nje novu, užasnu krizu psihičkog stanja.

Pročitajte još:

„Osećate se kao da vas niko neće razumeti, a postaje sve gore jer nikome ne možete to da kažete. Svi su u istoj situaciji, samo ne osećaju isto.“

„To onda postaje sve gore i stalno mislite da nikome nećete nedostajati, da ako umrete niko neće ni znati da ste otišli, da nema smisla čak ni da budete ovde, da postojite. Stalno mi se vrtelo po glavi samoubistvo, koje bi, činilo mi se, jedino zaustavilo bol zbog takvih osećanja.“

Spensova je pomoć potražila u lokalnoj dobrotvornoj organizaciji za prevenciju samoubistava, „The Martin Gallier Project“.

Foto: Shutterstock

Broj poziva skočio za 300 odsto

Njen osnivač, Džes Geler, kaže da su se pozivi na njihovoj liniji za pomoć povećali za čak 300 odsto od kada je uveden karantin.

„Službe za mentalno zdravlje već su bile u potpunoj krizi i pre nego što je krenula pandemija koronavirusa. Lekari nisu znali gde će pre od posla, a liste čekanja su rasle. S toga sam vrlo zabrinuta zbog ovoga što se dešava tokom pandemije, a malo me plaši šta nas tek čeka posle svega ovoga, kada se sve prividno vrati u normalu. Biće sigurno sve više poziva jer ljudima je potrebna pomoć da prevaziđu ove ogromne krize“.

Postoji posebna zabrinutost za mentalno zdravlje ljudi, zbog uticaja ekonomskih teškoća, nakon što je uveden karantin, pa su mnogi ostali bez posla, ili sa znatno manjim platama.

Foto: Shutterstock

Samoubistva zbog nedostatka podrške

Bendžamin Bar, profesor koji se bavi istraživanjima javnog zdravstva na Univerzitetu u Liverpulu, rekao je da je finansijska kriza 2008. dovela do oko hiljadu samoubistava samo u Engleskoj.

„To se desilo u onim oblastima koje su bile najteže pogođene povećanom nezaposlenošću. Takve stvari međutim nisu neizbežne, a efekti na mentalno zdravlje obično su manje ozbiljni u onim zemljama koje su uložile više u podršku ljudima koji su ostali bez posla.“

Profesor Bar rekao je da kombinacija ulaganja u usluge blagostanja i mentalnog zdravlja, može ublažiti uticaj nezaposlenosti na psihu ljudi.

Priča Gejnor Spens pokazuje da ima nade za ljude koji su u mogućnosti da pristupe uslugama lekara, koji pomažu kad nastupi kriza mentalnog zdravlja, u situacijama kada su im najpotrebniji.

„To su momenti kada samo želite da sednete na jedno mesto i da nikome ne govorite kako se osećate. Ipak  tu je pomoć. Nemojte misliti da ste sami, samo posegnite. I nemojte se stideti, čak i ako tražite pomoć od neznanca.“

Komentari

Svi komentari (1)