Piše Željko Pantelić: Hoće li sunce izlaziti kada ode Merkel

Merkelova će u oktobru oboriti rekord Helmuta Kola po dužini boravka na fuknciji kancelara Nemačke, pošto će pregovori o formiranju nove koalicije u Bundestagu potrajati nekoliko nedelja a možda i meseci, posle izbora zakazanih za 26. septembar. U svakom slučaju, Merkelova silazi sa političke scene svojom voljom, kao pobednica, za razliku od njenih slavnih prethodnika u demohrišćanskim redovima Konrada Andenauera i Helmuta Kola koji su bili primorani da se povuke zbog skandala.Neće biti iznenađenje ako se neko seti izdanja Špigela iz šezdesetih godina kada se, posle ostavke Konrada Adanauera, nakon 14 godina provedenih na čelu Zapadne Nemačke, pojavila karikatura starijeg čoveka u spavaćici kako širi zavese u svojoj sobi i uzvikuje: “Neverovatno, već osam dana smo bez Adenauera, a Sunce i dalje izlazi”. Nema sumnje da će se mnogo Nemaca buditi sa istim osećanjem kada “Čelična kancelarka” napusti Bundeskanzleramt. Čak i oni koji je ne vole i ne dele njene političke svetonazore priznaju da se boje onoga što dolazi posle nje jer znaju da neće biti bolje.Angela Merkel je istorijski uzor imala u u Fridrihu Velikom. Za Merkelovu kralj-vojnik bio je “Veliki” jer je pričao o sebi kao prvom slugi države i ona je imala njega u mislima kada je govorila da želi da “služi Nemačkoj”. I služila joj je, bolje i više neko iko pre nje. Na svetu ne postoji premijer koji je vladao 16 godina, odneo pobede u četiri izborna ciklusa, bez nameštanja, prljavih kampanja, zlopotreba vlasti i medija. I što je još više neverovatno, nije bila umešana u nijednu aferu ili skandal.

Angela Merkel odlazi sa vlasti u istom stanu gde je živela i kada je ušla u Bundeskanzleramt i sa istom imovinom: stan od 80 kvadrata iza Ostrva muzeja u Berlinu i sa vikendicom u Brandenburgu. Nikada nije letovala ili zimovala u hotelu ili smeštaju koji je imao više od četiri zvezdice i niko iz njene familije nije dobio nijedan posao ili bio privilegovan u prethodnoj deceniji i po.Nepisano je pravilo da žene dolaze na vlast kada muškarci mizerno propadnu u svojim pohodima ili naumima. U slučaju Merkelove to se odnosi na Kola, Šojblea ali i Edmunda Štojbera koji je izgubio izbore od Gerahrda Šredera 2002. godine. U Demohrišćanskoj uniji (CDU) postoji bojazan da je Merkelova bila samo dugi interval između dva turbolentna vremena i da će, imajući u vidu korupcionaške skandale unutar partije, posle Kola i Šojblea dolaziti novi lideri partije koji će završavati u vrtlozima afera. Ne treba zaboraviti da je Merkelova katapultirana u prvi plan CDU posle otkrivanja tzv. crnih fondova i nelegalno finansiranja partije koje je orkestrirao Helmut Kol. Kancelar ujedinitelj je zbog toga morao da napusti politiku a Volfgang Šojble da redimenzionira svoje političke ambicije.Tajna uspeha Merkelove je u tome da je konstruisala sliku o sebi u javnosti u kojoj su se, bez velikih naprezanja, prepoznavali mnogi Nemci. Gothold Efrajm Lesing, prvi među nemačkim prosvetiteljima je izvršio veliki uticaj na Angelu rečenicom “Svi veliki ljudi su skromni”.

Osobina koju Merkelova posebno ceni je upravo skromnost. Zato je Borisu Bekeru kada ju je pitao za koga bi organizovala gala večeru odgovorila: “Ne organizujem gala večere, ali bih rado na večeru pozvala Vinsenta Del Boskea”. Trofejni španski selektor je osvojio “Čeličnu kancelarku” maksimom: “Samo ko je inteligentan i skroman pobeđuje”. Merkelova je otelotvorenje skromnosti koju pokzazuju svi bogati Nemci koji drže do sebe.Uz to, njeni zaštitini znaci su bili predvidljivost, puzdanost i postojanost.Nemačka kancelarka je od prvog dana stupanja na dužnost u Berlinu znala da Savezna Republka može da zadrži blagostanje građana i uticaj u svetu samo kroz svoju evropsku dimenziju i pod kišobranom EU. Sudovi o ulozi i značaju Merkelove će se najviše prelamati oko njenog doprinosa stvaranju jače i integrisanije EU, odnosno koliko (ni)je uspela da povede EU putem federalizacije.U tom kontekstu četiri krize kroz koju su prošle Nemačka i EU u dobroj meri oslikavaju zaostavštinu prve kancelarke u istoriji najmoćnije evropske države. Finansijska kriza, energetska kriza kroz dva segmenta Ukrajina i Fukušima, migrantska kriza i pandemija kovida-19 su lakmus papir za konačani sud o Merkelovoj.

Merkel je u nemačkom jeziku postala i glagol “merkeln”. Jedni ga tumače kao nesposobnost da se odluči a drugi kao umetnost oklevanja i kupovine vremena da se dobro odmeri pre nego što se preseče. Posebno joj se zamera “merkelnizacija” u slučaju Grčke, pre 11 godina, kada je nekoliko nedelja odlagala odluku o spasavanju balkanske zemlje od bankrota. Istina je da je Merkelova čekala da se završe izbori u Severnoj Rajni Vestfaliiji i bojala se negativnog efekta na rezultat eventualnom odlukom da spase Grčku. Ta loša procena je koštala EU umesto par desetina milijardi evra celih 110 milijardi i bila je prvi veliki veo sumnje na sposobnosti “Čelične kacelarke”.Ali, Merkelova je pokazala da zna da uči na greškama: branila je evro, zajedno sa prethodnim predsednikom Evrpske centralne banke Marijom Dragijem “šta košta da košta”, i reagovala je pravovremeno sa planom Next Generation EU koji omogućava najpogođenijim državama EU da izađu iz krize proizvedene pandemijom.Velike rasprave će se voditi u godinama koje dolaze oko njenih poteza u migracionoj krizi 2015. godine. “Wir schaffen das” (mi to možemo) je ušla u istorijske čitanke. Za neke je odluka o otvaranju granica za milion sirijskih izbeglica bila vizionarska odluka, za druge otvaranje Pandorine kutije, odnosno širenje kapije za ulazak ekstremne desnice u Bundestag i politički život zemlje. Činjenica je da je Nemačka uspela da apsorbuje sirijske izbeglice, što se ne može reći za ostatak EU, ali je isto tako nepobitno da od tada Alternativa za Nemačku, po pravilu, ne silazi ispod 10 odsto podrške na nacionalnom nivou.

Odlazećoj kancelarki se spočitava i što je pomerila CDU ka levici praveći neku vrstu “socijaldemokratizacije” demohrišćana. Za njena četiri mandata Nemačka je uvela minimalnu platu, ukinula je obavezno služenje vojnog roka, izvršila je energetsu revoluciju precrtavajući nuklearne centrale kao izvor energije, uvedena je serija mera koje štite prava žena i vode ka ravnopravnosti sa muškarcima. Na neki način ona je “kanibalizovala” SPD otvrivši prostor na desnici za nove ekstrmene snage zaboravljajući ispravnost maksime istorijskog lidera CSU Franca Jozefa Štrausa da desno od CSU i CDU, na nemačkoj političkoj panorami, može da bude samo zid.U spoljnoj politici je bila pragmatična, toliko da je postala žrtva svog pragmatizma. Trgovinsko-ekonomski odnosi sa Kinom i Rusijom, dogovor sa Turskom oko migranata, su mač sa dve oštrice. Kancelarka je često gledala mnogo više na ekonomske efekte saradnje sa Pekingom i Moskvom i posledice po untrašnju stabilnost kada je u pitanju Ankara, nego na političke konsekvence legitimizacije diktatorskih režima, pogotovo nekadašnje Centralne imperije.

Ipak, najveća slabost Merkelove je Rihard Vagner, zbog njega ne može da propusti tradicionalni muzički festival u Bajrojtu posvećen kreatoru . Verovatno da bi se svakom drugom kancelaru ili kancelarki zamerilo obožavanje nemačkog kompozitora zbog njegovih antiemitskih stavova, i što je bio neka vrste nacističke ikone. Međutim, ako neko ima nedosmislene stavove o dimenziji zločina Trećeg rajha onda je to Merkelova. Zato može da ide podignute glave u Bajrojt da sluša Vagnera, kao što je bila prva koja je u Knesetu govorila na nemačkom.Najdugovečnija kancelarka u istoriji Savezne Republike jeste povratila dobar deo ponosa Nemcima koji je bio decenijama pod tepihom zbog odgovornosti za Drugi svetski rat, ali je i na poslednjoj proslavi izborne pobede svoje CDU jasno stavila do znanja šta misli o vulgarnom nacionalizmu kada je odlučno udaljila one koji su hteli da na slavljeničkoj bini mašu nacionalnim barjakom.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram