1
Uvek je tako sa marionetama i vazalima - trezni pričaju ono što im gazda ni pijan ne bi izgovorio.
Od Bebe Popovića, lakirane bubašvabe koja je od konobara sa Ade postala vodeći spin doktor niza balkanskih autokrata, do Milana Kneževića, uzornog zetskog domaćina, koji je udesom sudbine iznikao u vladajućeg političara, stoji čitava armija korisnih idiota koji su za novac i javnu promociju bili spremni da slažu, izmisle, pljunu, opsuju, uvrede, ne bi li se dodvorili svemoćnom Šefu. I zato od njega dobili zasluženu nagradu. Makar neku zarđalu sablju ili kopiju ordena majke Srbije, piše Željko Ivanović za Vijesti.
Toliko o priznanjima koje su Vojvoda u pokušaju i ustajali Pipun dobili od vrhovnog komandanta iz Beograda.
„Prestanite da šaljete stvari koje se nismo dogovorili. Mislim da vam četvrti put pišem, trebaju nam maltretirani ljudi, nasilni demonstranti, bahatost ovih što protestuju i takve stvari. Nemoguće da nema nikog da psuje, viče, urla od ovih što blokiraju…“ Džaba su neki od takozvanih novinara odgovarali GŠ kako „niko od onih koji protestuju ne psuje, niko se ne ljuti, da ljudi samo stoje u kolonama, a kada čuju iz kojih smo medija, odbijaju da daju izjave“, sve je bilo uzalud jer je nevidljiva crna ruka iz „teren sajt printa“ ponavljala tekst kako je nemoguće da se ne može naći makar jedan koji psuje, pljuje, vređa, mrzi i najviše laže. I onda im je vrhovni komandant, koji zna kad niko ne zna, rekao da pozovu Milana Kneževića. Teglu senfa u koju su svoju viršlu umakali mnogi, od Momira i Peđe, preko Srđe i Andrije, do Železnjaka i Vučića. I Karleuša bi da ima čime, a ne voli da pozajmljuje. Niti da deli. Ako joj je verovati.
Toliko o gostovanju MK u Načisto. Ništa od zajedničkog nastupa, dakle, iako se ponudio i meni, ali nije moja viršla Ratko Mladić ili neki slični ratni zločinac.
Verovatno ste čitali minulih dana kako je ugledni Sijetl tribjun, veoma uticajan rekao bi Mandić, skoro kao Borba, Hepi i Pink zajedno, objavio članak o tome kako je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kupio na aukciji automobil Adolfa Hitlera, vredan 15 miliona dolara. Kako internet ne poznaje granice, nakon samo par minuta istu ekskluzivu prenijeli su svi Putinovi zagađivači javnog prostora Rusije, pozivajući se na ugledni američki medij. Igrom slučaja, odnosno omaškom uglednog „teren sajt printa“, ista poslastica nije šerovana po kontejnerima Aleksandra Vučića, kojih se on u biti stidi, a ostavlja Vojvodi da se njima hvali. Uvek je tako sa marionetama i vazalima – trezni pričaju ono što im gazda ni pijan ne bi izgovorio.
Pročitajte još:
Nakon par sati ozbiljnog istraživanja i provere činjenica, ispostavilo se da medij pod imenom Sijetl tribjun uopšte ne postoji. I da je reč o propagandnoj veb-stranici zvaničnog Kremlja, otvorenoj samo par dana ranije, jednoj od desetina sličnih, preko kojih Putin širi dezinformacije i „najveće hitove“ o Ukrajini – „nacizam“, „neograničena korupcija“ i „trošenje američke pomoći“.
Istraživanje je pokazalo kako je Hitlerov mercedes iskopiran sa interneta, ukropovan ispred predsedničke palate u Kijevu, sa Zelenskim koji taman što je uhvatio krug po varoši. U providnoj fotomontaži i lažnoj vesti falio je jedino Milan Knežević. Kako tumara po centru Beča, a ne Kijeva, tražeći moj apartman. Budala, kad veruje Bebi i Kusovcu. Jer, za razliku od Sijetl tribjuna, Pipun press nije bio originalan, nije on izmislio laž o mom stanu u Beču, već je ekskluzivu davno, ima tome deset godina, u vreme zla, lansirao bivši konobar s Ade, Beba Popović. A odmah preuzeo Srđan Kusovac iz Pobjede teren printa. Kasnije je po potrebi bagatelisao Nebojša Medojević, a očito, u blokče savesno beležio sreski (a ne zetski) agent Milan Knežević. Toliko o novom zakonu o stranim plaćenicima koji se odnosi na sve koje finansiraju Soroš, Rokfeler i ostali masoni. Samo ne na one koje plaćaju majka Rusija i Srbija. Služiti njima nije izdaja već čast i obaveza.
Da još jednom parafraziram Tijanića – samo bi hipnotisani Srbin više voleo Putina i Lukašenka od patrijarha Pavla ili mitropolita Amfilohija. Ako je Srbija imala jednog takvog, tadašnjeg ministra koji joj je danas predsednik, Crna Gora ima dva, Mandića i Kneževića. Koji decenijama brane Srbe od Evrope i demokratije, nudeći im svet korupcije, kriminala i autokratije kao superioran i „samo naš“. Tradicionalni i njegoševski. U toj borbi neprestanoj, za istočnu despotiju protiv zapadne demokratije, Vojvoda i Pipun su bili permanentno hipnotisani, što im se na sudu istorije može uzeti kao olakšavajuća okolnost. Počev od Miloševića, preko Mila i Momira, onda Bulatovića i Koštunice, do današnjih Vučića i Spajića, iz ruke u ruku, išla su njih dvojica, kao kakvo predanje ili neko kremansko proročanstvo. U kome, nažalost, nije zabeleženo da će se jednog dana u Zeti ili Mrtvom Dubokom roditi znameniti Srbin, i spasiti rod od demokratije i civilizacije. Svjesni toga, Mandić i Knežević su se pomirili sa sudbinom, pristajući na vječnu ulogu marioneta i vazala. Zajedno sa nekim Mirovićem, Marićem, Raonićem, Živkovićem i Karleušom. Toliko o besplatnom koncertu u Zeti, povodom dana zetskih priganica i senfa. Koji će uživo prenositi ugledni Sijetl tribjun, RTCG, Pink, Hepi, Prva, Borba, In4s, a čak i Ilon Mask na svojoj platformi. Ako ga se Vučić seti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
