0
Da li će EU izgubiti još dve članice, samo četiri godine nakon odluke Velike Britanije da napusti Uniju? Čini se da je takav sled događaja dok se ideološki raskol produbljuje između „neoliberalnog“ jezgra EU u Severozapadnoj Evropi i njegove „neliberalne“ istočne periferije.
Za Medija centar iz Londona piše: Timoti Les
Raskol se otvorio prošle decenije kada su istočne države članice odgovorile na niz kriza u Evropi izborom konzervativne i hrišćansko-demokratske vlade koje su ponudile alternativu onome što su glasači videli kao neuspeli sistem EU. Ovaj proces započeo je u Mađarskoj 2010. godine izborom stranke Fides, Viktora Orbana, a 2015. godine usledio je izbor stranke Prawo i Sprawiedliwošć (Pravo i pravednost) u Poljskoj. Druge zemlje poput Češke, Slovačke, Rumunije, pa čak i Austrije takođe su birale „populističke“ vlade koje su dovodile u pitanje filozofske premise EU.
Pročitajte još:
Pitanje preokreta iz 2015. godine bilo je pitanje imigracije iz Afrike i islamskih zemalja, što su neke zapadne zemlje podsticale, ali koje je većina istočnih država članica odbacila; dve struje su takođe zauzela različita gledišta o nizu drugih pitanja, od uređenja EU, do njenih odnosa s neliberalnim državama kao što su Rusija i Turska, azila i imigracione politike, promocije alternativnog načina života i još mnogo toga.
Za Zapad odgovor je bio dublja integracija EU, konfrontacija sa Rusijom, kvote za preraspodelu migranata i zalaganje za veća LGBT prava. Za Istok odgovor je bio ponovno utvrđivanje nacionalne države, pragmatični odnosi sa spoljnim silama, jačanje spoljnih granica EU i promocija tradicionalnih porodica. To nisu bile puke akademske razlike, već izvor značajnih tenzija u institucijama EU i nemogućnosti da se dogovore rešenja za neke od glavnih izazova sa kojima se Evropa suočava.
Predvidljivo, od sredine prošle decenije, zemlje Zapadne Evrope počele su da preduzimaju korake da prisile Istok da promeni mišljenje. Ovo je imalo različite oblike, uključujući diplomatski pritisak, pravne prekršaje, retoričke napade, formalne cenzure i, u slučaju Mađarske i Poljske, aktiviranje postupka po članu 7 sporazuma EU zbog navodnog nepoštovanja osnovnih vrednosti EU; u teoriji, one bi sada mogle biti suspendovane iz Evropskog saveta, ključnog tela EU koje donosi odluke. Međutim, nijedan od ovih napora do sada nije uspeo,samo zato što su Poljska i Mađarska zaštitile jedna drugu od zvaničnih sankcija.
Kao posledica, Francuska, Holandija, Švedska i drugi sada pokušavaju na drugi način – uspostavljanjem mehanizma koji uslovljava dodelu razvojnih fondova EU kako bi se pridržavali „vladavine zakona“. Ovo može da pogodi ove dve zemlje tamo gde ih najviše boli, jer su, kao relativno siromašne članice EU, veliki primaoci evropskog finansiranja: u budžetu EU u iznosu od 1,8 biliona evra za period 2021-27, koji uključuje i hitni Fond za oporavak od korona virusa u iznosu od 750 milijardi evra, Mađarska će dobiti 53 milijarde evra, a Poljska ogromnih 160 milijardi evra.
Mehanizam „vladavine zakona“ mogao bi da bude izvodljiv rizik za Poljsku i Mađarsku ako bi svrha mehanizma vladavine prava EU bila jednostavno iskorenjivanje široko rasprostranjenog obmanjivanja fondova EU u ove dve zemlje. Međutim, problem sa kojim se suočavaju je taj što mehanizam zapravo nije namenjen održavanju vladavine zakona, već većoj disciplini zemalja koje odbijaju da slede ideološku liniju EU. Kako znamo? Delimično zbog toga što je EU pokazala malo interesa za primenu mehanizma vladavine zakona na Mediteranu gde je korupcija takođe velika. Ali nagrađivanje (dodelom sredstava iz razvojnih fondova EU) je činjenica jer, prema predlozima EU, telo koje će utvrditi da li je neka država prekršila vladavinu zakona i zbog toga gubi sredstva iz EU, neće biti sud već Evropski savet – nedvosmisleno političko telo.
Kao odgovor na to, Poljska i Mađarska odlučile su da udare na ostatak EU tamo gde najviše boli – vetom na budžet EU, ubrzavajući veliku eskalaciju u ideološkom sukobu između Istoka i Zapada, dok je poljski premijer optužio svoje zapadne kolege da rizikuju kolaps EU.
Ostaje da se vidi kako će se rešiti ovo konkretno takmičenje. Potencijalno će Poljska i Mađarska popustiti. One žele novac i pod pritiskom su drugih zemalja – ne manje od strane istočnih vršnjaka poput Rumunije i Slovačke – koje takođe žele novac. Međutim, ograničenja su u tome koliko Poljska i Mađarska mogu da naprave kompromis oko pitanja koje smatraju egzistencijalnim: ako je cena prihvatanja mehanizma vladavine prava predaja njihovih tradicionalnih vrednosti, radije neće primiti novac.
Alternativno, ostatak EU može odstupiti zbog svoje želje da što pre usvoji budžet. Nemačka, koja ima ogromne investicije u obe zemlje, snažno je zainteresovana da zaustavi krizu kako bi sprečila Poljsku i Mađarsku da se povuku iz orbite Brisela. Međutim, postoje ograničenja koliko zemlje Zapadne Evrope mogu da naprave kompromis oko onoga što smatraju osnovnim evropskim vrednostima. Kao pokazatelj kako neki razmišljaju, premijer Portugala, koji će u januaru predsedavati Evropskim savetom, izjavio je prošlog meseca da bi EU trebalo da uspostavi dvostepeni sistem članstva, sa zemljama Istočne Evrope smeštenim u „spoljni“ nivo, gde se mogu odreći evropskih vrednosti sve dok se odriču i novca EU.
Sugestije poput ovih oduvek su odbijale zemlje Istočne Evrope koje veruju da su potpuno evropske kao i njihovi zapadni susedi – tim više što veruju da su oni ti koji čuvaju evropske vrednosti za razliku od Zapada koji kao da ih odbacuje .
Ako je presedan bilo kakav vodič, spor će se rešiti tipičnim briselskim načinom – mehanizam će formalno opstati, ali definicija kršenja vladavine zakona biće sužena do besmisla. Međutim, ovo neće okončati spor, već jednostavno odložiti Dan obračuna za neku tačku u budućnosti. Ukoliko zemlje Zapadne Evrope nisu spremne da tolerišu ideološka odstupanja u EU, ili Poljska i Mađarska ne budu spremne da popuste zahtevima Zapadne Evrope, ove dve države će na kraju morati da odu, na ovaj ili onaj način.
U međuvremenu, nenamerna žrtva ideološkog raskola EU verovatno će biti Balkan. Francuski predsednik Makron rekao je da je proširenje oslabilo EU, a događaji u poslednjih nekoliko nedelja delimično su potvrdili njegov stav: bez obzira na tačnost/netačnost argumenata debate, EU nema spremna finansijska sredstva da se oporavi od šoka korona virusa zbog Poljske i Mađarske. To će samo pojačati protivljenje Francuske i drugih za uključivanje u EU drugih konzervativnih i nacionalno nastrojenih zemalja Istočne Evrope, što Zapadu može samo zakomplikovati život.
U tom pogledu, dobra vest za zemlje Zapadne Evrope je da Bugarska trenutno blokira svaku dalju integraciju u njihovo ime; sve dok se nastavlja njen spor sa Severnom Makedonijom, sve što zemlje Zapadne Evrope treba da urade je da odbiju da razdvoje kandidaturu Albanije za članstvo u EU od kandidature Severne Makedonije i proces proširenja je na čekanju. Međutim, kako se unutrašnji razdor EU produbljuje, a zemlje Zapadne Evrope postaju sve više frustrirane svojevrsnim vrednostima Istoka, više nego ikad, ova suspenzija će verovatno postati ne samo privremena već i trajna.
Preuzeto sa sajta Medija centra
