Piše Dimitrije Milić: Ujgurski problem Kine

Danas, imidž Kine drastično je promenjen. Sa izuzetkom afričkih i pojedinih latinoameričkih država, njena popularnost je u većini sveta drastično opala. Po anketama Pew Research Centra, danas stanovništvo gotovo svih komšijskih država Kine, Australije, SAD-a i država članica Evropske unije, na ovu državu gleda prilično negativno. Agresivnije ponašanje prema svojim komšijama, surova politika prema Hong Kongu, pretnja invazijom Tajvanu, sve više izveštaja o represivnosti Komunističke partije Kine, kao i naprasna agresivna retorika kineskih diplomata, doprineli su da se imidž ove države promeni za 180 stepeni.Međutim, jedno pitanje stoji koji najveći izazov za međunarodnu sliku o Kini. Radi se o Ujgurima, kao etničkoj grupi koja trpi ogroman stepen represije u regionu Sinđang. Trenutni izveštaji i dokazi doveli su do toga da veliki broj država ovo ponašanje kategorizuje kao „genocid“. U slučaju da se ovo pitanje brzo ne reši, Kina će u međunardnoj sferi od pacifističkog ekonomskog džina postati kategorizovana sa sve više, ne baš poželjnih, dvadesetovekovnih istorijskih paralela.

Ujgursko pitanjeSeverozapadni region Sinđang predstavlja jedan od neobičnijih delova Kine. Po teritoriji je ubedljivo najveći, ali je i ubedljiva većina teritorije nenaseljiva. Po broju stanovnika i stepenu razvijenosti je prilično nisko kotiran u odnosu na ostale kineske regione. Međutim, njegova najveća specifičnost je demografska struktura. U regionu Sinđang relativnu većinu imaju Ujguri sa 46% udela stanovništva, koji su turkijskog porekla, imaju svoj jezik i islamske su veroispovesti. Han Kineza ima 40%, dok Kazaka,takođe islamske veroispovesti, ima 6,5%.Kao region u kome dominira prilično različita etnička grupa u odnosu na Han Kineze (poreklo, jezik, religija), bio je česti fokus centralne vlasti Komunističke partije Kine. S obzirom da se Sinđang graniči sa osam različitih država, oduvek je bio pod sumnjom da može biti izvor subverzivnih aktivnosti. Uz neravnomeran regionalni razvoj, gde su ujgurski krajevi mahom bili siromašniji u odnosu na krajeve gde žive Han Kinezi, postojale su konstatne tenzije. Čuveni Deng Sjaoping je tokom svoje posete Sinđangu 1981. dao opis da je region „nestabilan“.U prethodnih nekoliko decenija bili su primetni brojni incidenti, oružani napadi, pobune, protesti, izgredništva i ubistva, kao posledica tinjajućih tenzija između Ujgura i vlasti. Rešenje ovog problema od strane Komunističke partije Kine i pristup centralne vlasti sa druge strane, mogu ovu državu prilično koštati na međunarodnom planu. Taj pristup se pokazao kao veoma represivan, a Kina sve teže kontroliše narativ oko ovog pitanja u međunarodnoj sferi.

Represija nad UjgurimaU prethodnih pola decenije sve su primetnije i bolje vidljive represivne mere koje centralna vlast koristi protiv ove nacionalne manjine. Od strane više država i međunarodnih organizacija ovaj tretman opisan je kao „genocid“. Da se radi o nečemu sumnjivom i kontroverznom govori i prilično trapava PR kampanja Kine po ovom pitanju.Trenutne procene govore da je kroz državne logore prošlo preko milion Ujgura. Komunistička partija Kine ih je u početku negirala i odgovarala da ne postoje, dok je kasnije priznala da postoje, ali ublažavajući njihovu namenu. Na osnovu svedočenja i dosadašnjih istraživanja, radi se o kampovima u kojima je muslimansko stanovništvo predmet torture, ispiranja mozga, prevaspitavanja i prinudnog rada.Osim ovog vida zatvaranja ljudi po etničkoj osnovi bez ikakve optužnice, van logora Ujguri se nalaze pod strogim nadzorom i nadgledanjem. Na snazi su drakonska uskraćivanja slobode veroispovesti i slobode izražavanja Ujgura i drugih pripadnika manjina islamske veroispovesti. Srušeno je preko hiljadu verskih objekata, školski udžbenici su promenjeni, a sistematski se suzbija ujgurska kultura.

Najsuroviji deo politike Komunističke partije Kine prema Ujgurima svakako predstavlja populaciona politika. Ne bi li suzbila visok prirodni priraštaj kod Ujgura i Kazaka, koji bi povećali većinu koju u Sinđangu imaju, vlada je nemilosrdna. Ka Komunističkoj partiji Kine upućene su optužbe da vrši prinudnu sterilizaciju ujugruskih žena, da im ograničava broj dece u odnosu na Han Kineze, da vrši prinudne abortuse i da koristi različite nasilne mere da ograniči dalje rađanje Ujgura.Da se nešto u ovom regionu dešava, govore i kineski zvanični podaci. U ujgurskim regionima Hotanu i Kašgaru broj rođene dece opao je za 60% samo od 2015. do 2018, a da je taj pad na nacionalnom nivou u istom periodu bio samo 4%. Sličan rapidan pad stope rađanja nije zabeležen bilo kada i bilo gde, od kada se Ujedinjene nacije bave ovim merenjem. Kina ne negira ove podatke, već ih predstavlja kao rezultat „kampanje protiv ekstremizma“. Uz zatvorenost ka međunarodnim istraživačima, to budi dodatnu sumnju.Efekti po imidž KineKako sve vreći broj država u svetu i Ujedinjene nacije adresiraju ovo pitanje, tako se Kina sve manje efikasno brani. Problem naročito predstavlja to što se desilo nekoliko promena zvaničnih stavova Pekinga o tome šta se događa u Sinđangu i o tome kako se postupa sa ujgurskom populacijom.

Brojni državni parlamenti adresirali su ovaj problem, a kao genocid je klasifikovan od legislativa u državama poput Holandije, SAD-a, Litvanije, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i Češke Republike. Kako ovaj broj država bude rastao, tako će kineski narativ „borbe protiv ekstremizma“ gubiti u odnosu na narativ „genocida nad nacionalnom manjinom“, naročito zbog zatvorenosti Kine ka spolja i generalne skepse prema postupanju autokratija u odnosu na ljudska prava.Pretpostavka je da je zbog sve intenzivnijeg konflikta sa SAD-om, Kina težila da ubrzano i represivno „stabilizuje“ ovaj region i smanji ranjivost u ovoj pograničnoj tački. To je i donekle predvidivo, jer je ujgursko stanovništvo pokazalo nelojalnost prema Komunističkoj partiji Kine, te bi izvesno rado potražilo saveznika u odnosu na svoje nacionalno pitanje u stranim silama. Uz to, moćno gorivo ovoj politici daje i sve intenzivniji nacionalizam Han Kineza, koji se preliva i na sve oštriji jezik kineskih zvaničnika. U svojoj operacionalizaciji ova surova državna politika asimilacije pak nije ostala ispod radara i u roku od par godina postala je svetsko pitanje.Trenutno deluje da se Komunistička partija Kine veoma loše brani na temu svojih postupaka prema Ujgurima u Sinđangu, a netransparentnost joj taj položaj slabi. Tome ni ne pomaže što su joj saveznici u međunardnoj areni, koji podržavaju postupanje vladajuće partije prema Ujgurima, autokratske države kao što su: Saudijska Arabija, Severna Koreja, Belorusija ili Zimbabve, koje nemaju naročitog kredibliteta oko pitanja ljudskih prava.Ukoliko narativ o ujgurskom pitanju kao genocidu pobedi, imidž Komunističke partije Kine biće trajno uništen. Jednopartijska država, sa doživotnim autokratskim liderom, koja strogo kontrološe svoje stanovništvo, preti komšijskim državama, želi da izvrši invaziju na suseda, ima logore i vrši genocid nad nacionalnim manjinama, predstavlja imidž sa kojim je lako povući vrlo kontroverzne istorijske paralele i tako ovu državu diskreditovati.

Kako trenutni trendovi i istraživanja javnog mnjenja govore, Komunističkoj partiji Kine u toj PR borbi ide veoma loše. Ujgurski problem bi bio izvesno finalni udarac u međunarodnom definisanju Kine, onako kako bi to ona najmanje htela i kako joj to najmanje pomaže u međunardnoj areni.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram