Nakon prvih 100 dana vlasti, Džo Bajden može biti zadovoljan. Njegova podrška je u prosecima istraživanja natpolovična. Prognozirani rast američke ekonomije je oko 6%, broj datih doza vakcine premašio je duplo najvaljenu cifru (više od 200 miliona od najvaljenih 100 miliona), a veliki paket pomoći privredi je prošao oba doma Kongresa. Migrantska kriza na južnoj granici i manji gafovi nisu uspeli da nadjačaju pozitivne rezultate u prva tri meseca vlasti.
Pročitajte još:
Iako prvih 100 dana mogu biti dobar signal i pokazatelj načina rada određene administracije, one predstavljaju tek mali deo jednog predsedničkog mandata. Džo Bajden će u naredne četiri godine imati ozbiljan izazov pred sobom, a teško je očekivati da će u narednim mesecima i godinama efikasnost u ispunjavanju obećanja biti na sadašnjem nivou.
Postoji nekoliko izazova sa kojima će se aktuelni predsednik suočavati i koji ne obuhvataju spoljašnje pretnje. Najveće probleme u ispunjavanju obećanja, Bajdenu mogu predstavljati unutrašnji politički faktori. Prvi ozbiljniji izazovi za njegovu vlast mogu se očekivati već sledeće godine.
Izbori za Senat i Predstavnički dom 2022.
U novembru 1992. Bil Klinton pobedio je sedećeg republikanskog predsednika, Džordža Buša (starijeg), kao prvi demokrata posle 12 godina. Dominaciju republikanaca i konzervativne politike, tada je konačno prekinuo jedan novi i mlađi političar. Dve godine nakon tog trijumfa i optimizma, republikanci su na novom talasu podrške preuzeli kontrolu nad Senatom, ali i nad Predstavničkim domom nakon 40 godina opozicije.
Novi predsednik bio je politički paralizovan i prinuđen na teške kompromise sa republikancima, što je drastično promenilo njegov mandat. Umesto ambicoznih reformi, Klinton je postao predsednik kompromisa i adaptiranja. Ovaj scenario je nešto čega se najviše plaši Džo Bajden, nakon sigurnog starta i ambicioznih govora o velikoj ekonomskoj transformaciji u korist srednje i radničke klase. U slučaju da u novembru sledeće godine republikanci sruše njegovu većinu u Senatu i(li) Predstavničkom domu, Bajden će biti prinuđen da smanji očekivanja.
Aktuelni predsednik trenutno ima malu prednost u Predstavničkom domu, dok je u Senatu ta većina najminimalnija zahvaljujući dve pobede nad republikancima u Džordžiji. Dosadašnji predlozi Bajdena prošli su zahvaljujući upravo disciplinovanom glasanju svih demokrata, što je teško očekivatu u svakoj situaciji. Čak i ova minimalna većina je ranjiva, s obzirom da gubljenje kongresne većine nakon „midterms“ izbora nije retkost.
Iz tog razloga, demokrate će sem rada na vlasti, drugim okom motriti na izbore za mesta u Senatu i Predstavničkom domu. Osvajanje jednog od dva doma Kongresa od strane republikanaca, u potpunosti bi izmenilo dinamiku vlasti. Ono što bi je otežalo je što su današnji republikanci još manje spremni na saradnju, a demokrate i unutar sebe imaju različite frakcije.
Podeljenost unutar demokrata
Ako se uzme (pre)optimističan scenario po aktuelnu administraciju, u kojoj bi republikanci zbog trenutne nekonsolidovanosti propustili šansu 2022, to ne bi bio kraj muka aktuelnom predsedniku. Republikanci trenutno jesu manje konstruktivna opozicija, radikalizovali su svoju retoriku u periodu vlasti Trampa i nisu zainteresovani za bilo kakav vid podrške intervenciji države u privredi. Kao takvi, i kao manjina predstavljaju ozbiljnu opstrukciju radu.
Međutim, osim neugodnih protivnika sa druge strane ideološkog spektra, Džo Bajden ima i probleme unutar svojih redova. Demokratska partija u Americi ima tri uticajna krila, koja se značajno vrednosno razlikuju. Iako imaju načelno iste ciljeve, razlikuju se u sprovođenju tih ciljeva u delo i retorici. Ona ima svoje najbrojnije mejnstrim krilo, ali i uticajno tvrdo levo i konzervativno krilo. Bajden kao predsednik će, ukoliko nekako sačuva većinu u oba doma i spase se nužnih kompromisa sa republikancima, svakako morati da pravi kompromise unutar svojih redova.
On najviše poverenja može imati u mejstrim krilo stranke. Liderka većine u Predstavničkom domu, Nensi Pelosi, kao i partijski bič, iskusni Džim Klajburn, sposobni su da trenutno obezbede većinu. Partija jeste šarena, u zavisnosti od distrikta iz kojih kongresmeni dolaze, ali je jedinstvenija. Tvrda levičarka Aleksandrija Okasio Kortez iz Njujorka ili konzervativni demokrata Konor Lemb iz Pensilvanije, nisu previše rušili stranačko jedinstvo. U Senatu je, na drugoj strani, situacija potpuno drugačija.
Osim što je većina demokrata minimalna i sledeće godine dosta ranjiva, ona je unutar sebe heterogena. Aktuelni predsednik može pouzdano računati na oko 40 od 50 svojih senatora, dok ostali mogu predstaljvati prepreku u sprovođenju.
Na tvrdoj levici se nalazi nekoliko senatora, poput Bernija Sandersa ili Elizabet Voren, koji traže radikalnije predloge i skuplje programe. Na konzervativnom krilu nalazi se nekoliko senatora, poput Džoa Menčina iz Zapadne Virdžinije. Ovo krilo je uvek kritično prema većoj potrošnji i ambiciznijim programima, te je neretko bliže umerenim republikancima. Iz tog razloga se upravo Menčin smatra za najmoćnijeg demokratu posle Bajdena, jer od njega zavisi da li će neki predlog proći Senat ili će ostati neispunjena želja.
Ove podele predstavljaju i podelu između šarene koalicije birača koje demokrate predstavljaju, gde
različite grupacije imaju različite interese, te takve i predstavnike biraju.
Birači demokrata i Bajden
Džo Bajden je 2020. pobedio sa velikom razlikom u glasovima u odnosu na Donalda Trampa. Čak sedam miliona ljudi više je glasalo za njega u odnosu na republikanskog sedećeg predsednika. Unutar tih sedam miliona glasača razlike, našlo se mnogo različitih birača sa svojim različitim očekivanjima i interesima.
Fizički radnik iz Mičigena očekuje da mu se radno mesto ne preseli u Kinu, dok tek svršena studentkinja iz Njujorka očekuje olakšice oko duga za školarinu i rad da se uspore klimatske promene. Solidno stojeći belac iz predgrađa je jedva čekao da Tramp ode i sada ne želi veće promene, dok mladi afroamerički aktivista hoće radikalnu sistemsku promenu. Radnik Hispanos iz Arizone želi bolje uslove za radnike, a menadžeri tehnoloških giganta manje kontrole i regulacije svog rada.
Džo Bajden će morati da efikasno balansira između ove šarene koalicije birača i interesnih grupa, kakve su demokratske pobedničke koalicije glasača uvek i bile. Srećna okolnost po njega je podeljenost republikanaca na umereno establišment krilo i agresivno trampovsko, koje trenutno ne mogu da se slože o budućnosti stranke. Međutim, republikanci imaju veliki broj sistemskih prednosti, koje su nasleđe višedecenijske strategije republikanaca i perfidnog inžinjerisanja pravila.
Prvih 100 dana je isteklo i početni optimizam će uskoro proći, te će aktuelni predsednik imate teže zadatke pred sobom. Počeni uspeh i strah od povratka trampizma na vlast, može dati snage demokratama da do novembra sledeće godine dosta programskih crta sprovedu u delo i samouvereno uđu u „midterms“ izbore. U suprotnom, Bajden će proći kao Bil Klinton 1994. i imaće vrlo ogarničenu političku moć, što će mu vlast učiniti vrlo teškom.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare