Pakao u Evropi: Toplotni talas odneo najmanje osam života, besne požari, padaju temperaturni rekordi

U Španiji, dva farmera stradala su u pokušaju da pobegnu od vatrene stihije kod mesta Kosko u Kataloniji. Prema navodima lokalnih vlasti, jedan radnik je pozvao pomoć, ali zbog brzine širenja požara nije bilo spasa. Požar je zahvatio više od 6.500 hektara zemlje, dok je 18.000 ljudi dobilo naređenje da ostane u svojim domovima, piše BBC.

Na jugu Francuske, desetogodišnja devojčica iz SAD preminula je od posledica toplotnog udara ispred Versajske palate. Kako prenosi TF1, uprkos brzoj intervenciji hitne pomoći, devojčici nije bilo spasa.

U Italiji, dvoje ljudi starijih od 60 godina umrlo je na plažama na Sardiniji, dok je muškarac star 80 godina preminuo od srčanog udara po dolasku u bolnicu u Đenovi. U Breši je u svom kamionu pronađen mrtav vozač, a u Vićenci se radnik srušio u komu dok je radio na gradilištu. Italijanske vlasti su izdale crveno upozorenje za čak 18 gradova zbog ekstremne vrućine, prenosi Gardijan.

Francuska: Klimatski izazovi i političke rasprave

Francuska je zabeležila drugi najtopliji jun od 1900. godine. Ministarstvo ekologije prijavilo je dve smrti direktno povezane s vrućinom i više od 300 hospitalizacija. Četiri regiona – Ob, Šer, Loare i Jon – ostaju pod crvenim upozorenjem na ekstremne vremenske uslove, navodi BBC.

Toplotni talas je izazvao i političku debatu: liderka krajnje desnice Marin Le Pen predložila je „veliki nacionalni plan za klimatizaciju“. Njen predlog naišao je na oštru kritiku ministarke ekologije Anjes Panije-Rinaše, koja upozorava da masovna upotreba klima-uređaja doprinosi dodatnom zagrevanju i nije održivo rešenje za klimatsku krizu, piše Gardijan.

Zelena partija smatra da su rešenja u ozelenjavanju gradova i izolaciji zgrada, dok vlada podseća da su klimatizovane prostorije obavezne u staračkim domovima već 20 godina.

Italija na ivici pucanja

U Italiji su visoke temperature izazvale kolaps infrastrukture: nestanci struje pogodili su istorijske centre Firence, Rima, Milana i Bergama. Prekidi su delimično posledica preopterećenja mreže usled stalne upotrebe klima-uređaja i ventilatora, ali i pregrevanja podzemnih kablova, potvrdila je energetska kompanija Enel.

Zdravstvene vlasti upozoravaju da čak i zdravi mladi ljudi mogu biti u opasnosti po ovim uslovima. Ministarstvo zdravlja izdalo je crveno upozorenje na više od polovine teritorije zemlje, dok Koldireti, najveća poljoprivredna organizacija, upozorava na oštećenje useva, smanjenje količine mleka i nestašice vode.

Požari i evakuacije u Grčkoj

Grčka se takođe suočava s katastrofalnim požarima. U Halkidikiju i na Kritu evakuisani su lokalni stanovnici i turisti. Požari, pogoršani vetrovima i sušom, uništavaju šume i prete domovima i hotelima.

U Ahliji na Kritu, više od 100 vatrogasaca bori se s vatrenom stihijom na nepristupačnom terenu. Evakuisano je više od 1500 ljudi.

Rekordne temperature u Nemačkoj

U Nemačkoj su zabeležene rekordne temperature blizu 40°C, što je podstaklo više od 40 okruga da uvedu restrikcije u korišćenju vode.

Požari su izbili u Brandenburgu i Saksoniji, dok se vatrogasci bore sa zapaljivim ostacima municije u zemljištu, navodi Al Džazira.

Naučnici upozoravaju: Ovo je nova normalnost

Ujedinjene nacije i Svetska meteorološka organizacija potvrdili su da je ovaj toplotni talas, kao i slični ekstremni vremenski uslovi, direktna posledica klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću. Efekat tzv. „toplotnog ostrva“ čini gradove posebno ranjivim – asfalt, beton i emisije vozila dodatno povećavaju temperaturu.

„Ekstremna toplota testira našu otpornost i ugrožava zdravlje i živote miliona ljudi“, izjavila je Inger Andersen, izvršna direktorka UN-ovog Programa za životnu sredinu za Rojters.

Evropa se nalazi u epicentru klimatske krize čije posledice više nisu daleka pretnja već svakodnevna stvarnost. Dok temperature nastavljaju da rastu, države se suočavaju s dilemom kako da balansiraju između trenutne zaštite građana i dugoročnih rešenja za očuvanje planete.