Poslednja ruska uporišta u Evropskoj uniji: Ovo je Putinov recept za totalni društveno-politički haos

Piše: Stefan Đurić, politički analitičar

Dok ruski gubici na frontu dostižu procenjenu brojku od 600 hiljada mrvih i ranjenih, paralelno sa tim stabilnost rublje je gotovo nemoguće održati, kamatne stope postaju ogroman pritisak za građane i privredu, a čini se da je energente sve teže plasirati na globalno tržište. Ipak u toj postsovjetskoj snežnoj grudvi koja se nezaustavljivo kotrlja ka provaliji bivajući sve veća, izgleda da Kremlj po svaku cenu želi da ta grudva ponora potkači i ozbiljno destabilizuje njegovo dvorište, to jest već nestabilnu Evropsku uniju. 

Godinama unazad Putinova Rusija je koristila uveliko isprobanu taktiku buđenja neuklonjenih političko-obaveštajnih pipaka iz ere sovjetske dominacije u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Kako su ti pipci prostim biološkim tokom nestajali, Kremlj se okrenuo nečemu, po svemu sudeći, znatno delotvornijem: kontinuiranim finansiranjem političkih opcija i alternativnih medija ne samo u zemljama koje su pripadale sovjetskoj sferi uticaja, već i u zemljama sa visokim stepenom demokratskih procesa. Ako se na to doda i ogroman uticaj ruskih hakerskih napada, infrastrukturne sabotaže, širenje lažnih vesti kao i uticaj na izborne procese, dobija se recept za totalni društveno-politički haos.  

Taktika generalizacije i opravdavanja ruskih postupaka kroz navedene metode je pokazalo da je ideologija najmanje bitna. Čini se da je za Kremlj najbitnije pridobijanje javnog mnjenja na svoju stranu u demokratskim sistemima, što im za sada uspešno ide od ruke, pre svega po pitanju situacije u Ukrajini.

Slovačka

Ruski uticaj u Slovačkoj ogleda se kroz političke, medijske i ekonomske kanale, pri čemu su neke lokalne političke stranke i mediji ključni nosioci pro-ruskog narativa. Premijer u svom novom mandatu, Robert Fico, kao bivši komunista, jedan je od najistaknutijih političkih aktera. Predsednik je partije Smer-SD (Smer – sociálna demokracia), koja se često oslanja na proruske narative kako bi privukla glasače. Fico je poznat po kritici sankcija EU prema Rusiji, koje naziva štetnim po interese Slovačke, kao i po vrlo agresivnom stavu da bi Slovačka trebalo da bude neutralna prema sukobu u Ukrajini. 

O jačini ruskog uticaja u Slovačkoj govori i činjenica da je glavni tužilac Slovačke Maroš Žilinka, za koga se otvoreno sumnja da je ruski element unutar slovačkog sistema, povukao celokupnu optužnicu protiv Fica vezanu za ubistvo novinara Jana Kuciaka i time Ficu udahnuo novi politički život.  Pored stranke Smer-SD, stranka Republika, koja pripada krajnje desničarskom spektru, otvoreno se zalaže za ukidanje sankcija Rusiji i protivi se vojnoj podršci Ukrajine. Njihova retorika često odražava ruske propagandne narative naročito u kritikama Zapada i EU.

Medijski uticaj Rusije u Slovačkoj ostvaruje se kroz mrežu proruskih portala i platformi koje služe kao glavni kanali za širenje dezinformacija. Portali poput Hlavné Správy (Glavne Vesti) i Slobodný Vysielač (Slobodna Stanica) poznati su po promovisanju proputinovskih teza, često podržavajući teorije zavere koje optužuju NATO i EU za destabilizaciju regiona. Trebalo bi napomenuti da je dobar deo javnog mnjenja u Slovačkoj izrazito proruski sa oko 50% podrške Kremlju u anketama posebno po pitanju situacije u Ukrajini.  

Ruski uticaj u Slovačkoj se takođe oslanja na ekonomske poluge, najviše kroz energetiku. Slovačka godišnje uvoze preko 3 milijarde kubnih metara gasa za sve svoje potrebe, pretežno iz Rusije preko ukrajinske gasne linije. Kroz kombinaciju političkog uticaja, dezinformacija i energetske zavisnosti, Rusija koristi Slovačku kao krucijalnu tačku za promovisanje svojih interesa u EU.

Mađarska

Ruski uticaj u Mađarskoj posebno je izražen kroz političke i ekonomske veze gde Premijer Viktor Orban i njegova stranka Fides (Fidesz) predstavljaju ključne nosioce politike koja je često u suprotnosti s dominantnim stavovima EU i NATO-a. Orbanova retorika prema Rusiji uvek je bila dvosmislena – s jedne strane, osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, dok s druge strane održava bliske ekonomske i političke odnose s Moskvom, često osporavajući evropsku politiku sankcija.

Mađarska energetska zavisnost od Rusije igra centralnu ulogu u oblikovanju ove politike. Dugoročni ugovori za snabdevanje prirodnim gasom i učešće u nuklearnom projektu Paks II, gde Rusija igra ključnu ulogu u izgradnji novih nuklearnih postrojenja, osigurali su Moskvi snažnu ekonomsku polugu u bilateralnim odnosima. Orban je često koristio energetsku sigurnost kao argument za zauzimanje mekšeg stava prema Rusiji, pozivajući se na potrebe Mađarske i njenu ranjivost u energetskom sektoru.

Pored ekonomskih veza, Rusija ostvaruje uticaj i kroz političke kanale u ovoj centralnoevropskoj državi. Orbanova vlada često koristi proruske narative u domaćoj retorici, kritikujući zapadni liberalizam i promovišući “suverenistički” pristup koji je u skladu s ruskim stavovima. U okviru Evropske unije, Mađarska je često blokirala ili usporavala odluke koje su bile protiv interesa Rusije, uključujući sankcije i vojnu podršku Ukrajini. Ovaj obrazac ponašanja mnogi analitičari vide kao rezultat dugoročnog ruskog uticaja na vladajuću mađarsku političku elitu.

Medijski uticaj Rusije u Mađarskoj takođe je značajan. Iako direktno prisustvo ruskih državnih medija nije tako izraženo kao u nekim drugim zemljama, proruskih narativa ima u domaćim medijima koji su pod kontrolom Orbanove vlade ili bliski vladajućoj stranci. Ti narativi su često vezani za kritike EU i NATO-a, kao i prikazivanje Rusije kao zaštitnika tradicionalnih vrednosti naspram Zapada, što rezonuje s ideologijom Fidesa. Dok Orbanova vlada balansira između svojih obaveza prema EU i NATO-u i svojih veza s Rusijom, jasno je da Moskva koristi ovu jedinstvenu poziciju Budimpešte kako bi destabilizovala krhko jedinstvo zapada.

Ostatak EU

Kada se radi o ruskom uticaju u zapadnoevropskim državama, on postoji u različitim formama. U najmnogoljudnijoj Nemačkoj, Rusija koristi brojnu rusku dijasporu kao kanal za širenje proruskih narativa. Jedna od najistaknutijih organizacija u ovom kontekstu je RusslanddeutschefürdieAfD (Ruski Nemci za AfD), koja okuplja članove ruske zajednice u Nemačkoj i pruža političku podršku desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD). AfD, koja je poznata po svom skeptičnom stavu prema EU i NATO-u, često koristi retoriku karakterističnu za Kremlj u svojoj političkoj kampanji, posebno kada je u pitanju Ukrajina i sankcije Rusiji. Članovi i simpatizeri ove stranke kritikuju politiku zapadnih država prema Rusiji i pozivaju na smanjenje sankcija. Takođe, organizacije poput RussischesHausderWissenschaftundKultur (Ruski dom nauke i kulture), koje finansira ruska država, igraju važnu ulogu u promovisanju kulture i interesa Rusije u Nemačkoj, dok istovremeno šire dezinformacije koje podržavaju ruske stavove o Ukrajini, NATO-u i EU.

U Italiji, važnu ulogu ima AssociazioneLombardia-Russia (Lombardijsko-Ruska Asocijacija), na čijem čelu je Đulio Sapeli, ekonomista koji se zalaže za jaču trgovinsku saradnju između Italije i Rusije, aktivno promoviše interese Moskve. Ova organizacija često kritikuje sankcije EU prema Rusiji, smatrajući ih štetnim za italijansku ekonomiju, posebno u energetskom sektoru. Italijanske vlasti, koje su povezane s desničarskim i suverenističkim strankama kao što je Liga Matea Salvinija, takođe su u prošlosti izražavale otvorenu podršku Rusiji, čak pozivajući na ublažavanje sankcija i jaču političku saradnju.

Jedna od najistaknutijih političkih snaga u Evropskoj uniji koja se povezuje s Kremljom je Nacionalno okupljanje (Rassemblement National, RN) Marin Le Pen, koja je i sama imala bliske veze s Rusijom, uključujući pozajmicu od ruske banke. Ova stranka je izrazito protiv sankcija Rusiji, a Le Pen je više puta pozivala na normalizaciju odnosa s Moskvom, navodeći da su sankcije štetne za francusku ekonomiju i suverenitet.

Austrija, kao neutralna zemlja, koristi svoju poziciju za održavanje bliskih odnosa s Rusijom. Austrian-Russian Friendship Society (Društvo Austro-Rusko prijateljstva), organizacija koja promoviše prijateljstvo i saradnju između dve zemlje, koristi kulturne i ekonomske kanale za širenje proruskih stavova. Desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ) ima dugoročnu saradnju s Rusijom, a čak je potpisala sporazum o političkoj saradnji s Putinovom strankom Ujedinjena Rusija. FPÖ se protivi sankcijama Rusiji i često ističe potrebu za obnovom dobrih odnosa sa Moskvom, što odražava šire proruske narative u austrijskoj javnosti.

Ukupno gledano u postsovjetskoj snežnoj grudvi koja se nezaustavljivo kotrlja ka provaliji, ostaje pitanje: Hoće li trenutni zamah ove grudve, koja preti da postane sve teža i opasnija zaista uspeti da destabilizuje Evropsku uniju, koja, dok balansira na ivici sopstvene unutrašnje krize, postavlja pitanje svoje budućnosti? Da li će ovi napori za destabilizaciju biti poslednji udarac ili će EU pronaći snage da zadrži svoju koheziju?