Hvalili su se da će biti "ruska Švajcarska", ali ih je Putin ostavio na cedilu: Potpuni kolaps u regionu koji se zakleo na vernost Kremlju

"Teško je", priznao je Krasnoselski, ističući da se hiljade preduzeća, škola, farmi i domaćinstava bore s nedostatkom grejanja.

"Građani su pokazali veliku odgovornost", dodao je.

Kriza je počela 1. januara, kada je ruski energetski gigant Gazprom prestao da isporučuje prirodni gas preko Ukrajine - poslednje preostale rute za izvoz ka Evropi, nakon što je Ukrajina odbila da obnovi petogodišnji ugovor o tranzitu gasa. Dok su mnoge zemlje koje su ranije zavisile od ruskog gasa, poput Mađarske, uspele da ublaže posledice okretanjem zapadnim dobavljačima, Pridnjestrovlje, mala teritorija čvrsto vezana za Rusiju, suočava se sa egzistencijalnom krizom. Premijer Moldavije Dorin Rečan, čija zemlja već dugo traži da regija odustane od svojih tvrdnji o državnosti, optužio je Rusiju za izazivanje "humanitarne krize".

"Rusija pokazuje neizbežan ishod za sve svoje saveznike: izdaju i izolaciju", rekao je Rečan.

Alekandru Flenčea, bivši zamenik premijera Moldavije zadužen za reintegraciju Pridnjestrovlja (Transnistrije), smatra da Rusija još nije spremna napustiti region.

"Spremnost Rusije da dopusti da se Pridnjestrovlje smrzava bez gasa i glavnog izvora prihoda pokazuje ozbiljnost problema u toj regiji. Ako nema besplatnog gasa, ceo sistem propada", rekao je.

Moldavija, koja je takođe ostala bez ruskog gasa, poslednjih nedelja prešla je na skuplje alternative, uključujući električnu energiju iz Rumunije. To je omogućilo Moldaviji da izbegne hladnoću, ali je udvostručilo cenu električne energije za potrošače, što bi moglo imati visoku političku cenu za prozapadnu vladu na predstojećim izborima.

"Rusija nastoji da zadrži Moldaviju u sivoj zoni, što bi moglo dovesti do izbora koji će na vlast dovesti drugačiju vladu", izjavio je Vladislav Kulminski, bivši državni zvaničnik i član Instituta za strateške inicijative.

"Putin nas nikada ne bi napustio"

Pridnjestrovlje ili Transnistrija je policijska država sa sopstvenom valutom i pasošima, čak i uspešnim fudbalskim klubom koji finansiraju lokalni tajkuni. Ima razvijenu bezbedonosnu službu, dodatno ojačanu ruskom prisutnošću i uloženi su veliki napore u kontrolu informacija koje dopiru do stanovništva. Transnistrijski mediji optužuju Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države i moldavsku vladu za obustavu dostave gasa. Šaptanja da bi za to mogao da bude odgovoran i predsednik Rusije Vladimir Putin strogo su zabranjena. Čini se da medijska kampanja deluje.

"Putin nas nikada ne bi napustio", izjavio je Grigorij Kravatenko, stanovnik Bendera, industrijskog grada na granici s teritorijom pod kontrolom Moldavije. Na pitanje bi li Transnistrija mogla bolje da funkcioniše sa manje bliskim vezama sa Moskvom, dodao je: "Nismo za Rusiju. Nismo za Moldaviju. Nismo za Ukrajinu. Mi smo za sebe i svi patimo".

Gasne peći radile su neko vreme nakon obustave dotoka 1. januara, zahvaljujući gasu koji je ostao u cevima. No, sada i one počinju otkazivati. Stanovnica Transnistrije Julija izjavila je da veruje da će Rusija uskoro priskočiti u pomoć.

"Naravno da nas neće pustiti da umremo", rekla je.

Hvalili su se da će postati ruska Švajcarska

Kada se Transnistrija, najprosperitetniji deo Moldavije dok su obe bile deo Sovjetskog Saveza, prvi put odvojila kako bi stvorila odmetničku državu početkom 1990-ih, regija se hvalila kako će postati ruska verzija Švajcarske - ponosno nezavisno utočište od nemira koji su zahvatili siromašnu Moldaviju.

Pridnjestrovlje je postalo model za ruske napore da zadrži uticaj na bivše sovjetske zemlje podržavajući separatiste: prvo u Moldaviji, zatim u Gruziji i na istoku Ukrajine. U sve tri zemlje, lokalni pobunjenici, uz podršku ruske vojske, proglasili su vlastite mikrodržave. Razmeštaj ruskih trupa u Pridnjestrovlju, isprva predstavljenih kao mirovne snage, koje su tamo ostale decenijama nakon završetka borbi, osigurao je da Moldavija nikada ne može silom povratiti teritoriju i potkopao sve diplomatske napore.

Ključ opstanka - besplatan gas

Ključan za opstanak Pridnjestrovlje bio je besplatan ruski gas, koji je održavao rad čeličana i drugih industrija te snabdevao elektranu koja je prodavala struju Moldaviji.

Državni sekretar za energetiku Moldavije Konstantin Borosan izjavio je kako je pre trenutne krize električna energija iz Pridnjestrovlja pokrivala oko tri četvrtine moldavskih potreba za električnom energijom i obezbeđivala oko polovinu budžeta separatističke regije.

"Ti ljudi su živeli od subvencionisanog gasa iz Rusije", rekao je. "Sada izgleda kao da su ih Rusi napustili."

Dodao je da je Gazprom ignorisao predloge Moldavije da bi, koristeći alternativnu rutu preko Crnog mora, gas mogao i dalje da se isporučuje u Transnistriju - ako Kremlj to želi.

"Ne znam šta se događa u Putinovoj glavi", zaključio je Borosan.

Velika patnja

Bez obzira na ruske namere, posledice ove krize donose veliku patnju, ne samo u Transnistriji, već i među stanovnicima teritorija pod moldavskom kontrolom.

Aleksandru Ničitenko, gradonačelnik Varnite, sela okruženog Transnistrijom i zavisnog od njegove energije, izjavio je da većina od 5.100 stanovnika više ne može da greje svoje domove. Opisao je situaciju kao katastrofu, naročito ako zimske temperature, koje često padaju nekoliko stepeni ispod nule, ponovo zahvate zemlju. Naglasio je kako ne krivi Transnistriju: "Oni ne mogu ništa da učine. Moskva kontroliše sve tamo."

Veronica Ostap, majka iz Varnite koja se bori da preživi sa svojom porodicom bez funkcionalne peći, rekla je da čeka platu sledeće nedelje kako bi kupila električno kuvalo za vodu. Jednu sobu održava toplom pomoću električne grejalice kako bi njenih troje malih sinova mogli da spavaju. Kao baptistkinja, zahvalila je Bogu što dnevne temperature ostaju blizu nule.

"Bog nam pokušava pomoći", zaključila je.