Velika brana i hidroelektrana u južnoj Ukrajini koju je okupirala Rusija uništene su u utorak rano ujutru, što je izazvalo masovne evakuacije i strah od razaranja velikih razmera, pošto je Ukrajina optužila moskovske snage da su počinile "ekocid". Osude zbog razaranja brane stižu iz celog sveta, a kako vreme odmiče sve su jače i sumnje da je Rusija ovim postupkom htela da zaustavi ukrajinsku kontraofanzivu. Ipak, to može biti pogubno upravo za Ruse.
Stanovnicima nizvodno od brane Nova Kahovka na reci Dnjepar u Hersonu rečeno je da „učine sve što je u njihovoj moći da spasu svoje živote“, istakao je šef vojne administracije ukrajinske oblasti Herson, dok se na objavljenim snimcima vidi bujica vode koja se širi iz brane.
Dva video snimka objavljena na društvenim mrežama i geolocirana od strane CNN pokazuju uništeni zid brane i brze vodene bujice koje se izlivaju u reku.
Brana Kahovka bila je smeštena na reci Dnjepar, glavni plovni put prolazi kroz jugoistočnu Ukrajinu, a nizvodno postoji više gradova, uključujući Herson. Više visokih ukrajinskih zvaničnika i vojnih ličnosti optužilo je Rusiju za sabotiranje brane.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je sazvao hitan sastanak svojih šefova bezbednosti, rekao je da uništenje „samo potvrđuje za ceo svet“ da ruske snage „moraju biti proterane iz svakog kutka ukrajinske zemlje“.
Hteli da zaustave ukrajinsku kontraofanzivu?
Sumnja se da je kontraofanziva jedan od razloga zašto su Rusi navodno digli branu u vazduh. Ovim potezom su verovatno hteli da zaustave ukrajinsko napredovanje i da im stvore probleme jer sada ukrajinske vlasti moraju da se fokusiraju na evakuaciju stanovništva u ugroženim područjima.
Tokom ponedeljka su se pojavile informacije da su ukrajinske snage pojačale su svoje artiljerijske udare i kopnene napade u naletu ofanzivnih vojnih aktivnosti koje su besnele duž više sektora linije fronta, rekli su američki i ruski zvaničnici.
Ukrajina je ćutala o vojnim operacijama nakon meseci priprema za veliku protivofanzivu u ratu. Međutim, američki zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, rekli su da je porast napada mogući pokazatelj da je počela dugo planirana kontraofanziva Kijeva protiv ruskih snaga.
Zvaničnici su svoju procenu delimično zasnovali na informacijama sa američkih vojnih satelita, koji su detektovali pojačanje akcije sa ukrajinskih vojnih pozicija. Sateliti imaju infracrvene mogućnosti za praćenje artiljerijske vatre i lansiranja projektila, prenosi Njujork tajms. Jedna od poteškoća u određivanju tačnog početka kontraofanzive, mimo operativnih bezbednosnih mera Ukrajine, jeste to što bi borbe mogle da počnu fintama ili diverzijama koje je teško dešifrovati.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je počela velika ukrajinska operacija na pet lokacija duž fronta u jednom istočnom regionu, Donjecku, i saopštilo da je odbila napade i nanela žrtve ukrajinskim snagama. Izveštaji Moskve nisu mogli biti potvrđeni.
Podržavajući izveštaje da je kontraofanziva možda počela, američki vojni analitičari su rekli da veruju da su ukrajinske jedinice započele početni napad kako bi utvrdile položaj i snagu ruskih snaga. Upravo iz tog razloga, Ukrajina, ali i međunarodna zajednica, smatraju da su Rusi želeli da zaustave proboj na levu stranu Dnjepra i zato minirali branu.
Očajnički potez koji je naneo veliku štetu
Probijanje brane dodalo je zapanjujuću novu dimenziju ratu u Ukrajini, koji sada traje 16 meseci.
Predsednička kancelarija Ukrajine saopštila je da je oko 150 metričkih tona nafte pobeglo iz mašinerije za branu i da bi još 300 metričkih tona moglo da iscuri.
Potencijalno dalekosežne ekološke i društvene posledice katastrofe brzo su postale jasne pošto su domovi, ulice i preduzeća poplavljeni nizvodno, a ekipe hitne pomoći započele su evakuaciju. Zvaničnici su se utrkivali da provere sisteme za hlađenje u nuklearnoj elektrani Zaporožje, a vlasti su izrazile zabrinutost zbog snabdevanja pijaćom vodom na jugu Krima, koji je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine.
Ukrajinski nuklearni operater Energoatom naveo je u saopštenju Telegrama da bi šteta na brani „mogla da ima negativne posledice“ po Zaporošku nuklearnu elektranu, koja je najveća evropska, ali je napisao da je za sada situacija „kontrolisana“.
Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je da bi nedostatak hladne vode u nuklearnoj elektrani Zaporožje, usled urušavanja Kahovske brane, mogao da poremeti rad njenog dizel generatora za hitne slučajeve.
„Odsustvo hladne vode u ključnim sistemima za hlađenje tokom dužeg vremenskog perioda moglo bi da dovede do topljenja goriva i neoperabilnosti dizel generatora za hitne slučajeve“, naveo je Grosi u saopštenju.
On je dodao da „nema neposredne opasnosti po bezbednost elektrane“ i naglasio da postoje brojni alternativni izvori vode, uključujući veliki hladnjak pored elektrane. Područje oko nuklearne elektrane, koja je u blizini oštećene brane, pripada delu Ukrajine koji je pod kontrolom Rusije.
Pogrešan potez?
Ukrajinske vlasti proglasile su uzbunu i pozvale civilno stanovništvo na evakuaciju iz kritičnih zona na desnoj obali Dnjepra, ali čini se da je situacija podjednako kritična i na levoj strani koju kontroliše Rusija.
Ako se pojave dokazi da su Rusi minirali branu, to znači da su sebi naneli više štete nego koristi, imajući u vidu da su njihovi položaji ovim potezom ugroženi, ali i otkriveni.
Ukrajinci sada znaju da i Rusi moraju da se evakuišu zbog poplava, a ima malo pravaca u kojima bi mogli da odu. Pored toga, miniranje je izazvalo opasnost za nuklearku Zaporožje koja je pod njihovom kontrolom, ali i za Krim koji su anektirali 2014. godine.
BONUS VIDEO: Jedna od najvažnijih brana dignuta u vazduh, počela hitna evakuacija stanovništva
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare