Novinarka Rojtersa dala ostavku i podigla buru: "Izrael je ubio 245 novinara u Gazi. Nisam mogla to više da opravdavam"

Ovde prenosimo njen status koji je podigao prašinu i zbog njenih tvrdnji da brojni veliki zapadni mediji direktno snose odgovornost za stvaranje uslova u kojima novinari gube živote.

"Poslednjih osam godina radila sam kao frilenserka za novinsku agenciju Rojters. Moje fotografije koje prate priče iz prerijskih provincija objavljivali su Njujork tajms, Al Džazira i drugi mediji širom Severne Amerike, Azije, Evrope i drugde. U ovom trenutku postalo je nemoguće da nastavim saradnju sa Rojtersom, s obzirom na njegovu ulogu u opravdavanju i omogućavanju sistematskog ubijanja 245 novinara u Gazi. Dugujem svojim koleginicama i kolegama u Palestini makar toliko, a i mnogo više.

Kada je Izrael ubio Anasa Al-Šarifa zajedno sa celom ekipom Al Džazire u gradu Gaza 10. avgusta, Rojters je odlučio da objavi potpuno neosnovanu tvrdnju Izraela da je Al-Šarif bio operativac Hamasa – jednu od bezbroj laži koje su mediji poput Rojtersa poslušno ponavljali i legitimisali. Spremnost Rojtersa da širi izraelsku propagandu nije poštedela ni njihove sopstvene novinare od izraelskog genocida. Još pet novinara, uključujući Rojtersovog kamermana Hosama Al-Masrija, bilo je među 20 ljudi ubijenih jutros u novom napadu na bolnicu Naser. Radilo se o takozvanom „double tap“ udaru, u kojem Izrael bombarduje civilni cilj poput škole ili bolnice, sačeka da stignu lekari, spasioci i novinari, a zatim ponovo udari.

Zapadni mediji direktno snose odgovornost za stvaranje uslova u kojima ovakve stvari mogu da se dogode. Kako je rekao Džeremi Skejhil iz Drop Sajt Njuza, „svaki glavni medij – od Njujork tajmsa do Vašington posta, od AP-a do Rojtersa – služio je kao pokretna traka izraelske propagande, perući ratne zločine i dehumanizujući žrtve, napuštajući svoje kolege i svoje navodno posvećenje istinitom i etičkom novinarstvu.“

Ponavljanjem izraelskih genocidnih izmišljotina, bez ikakve provere njihove verodostojnosti – svesno napuštajući najosnovniju odgovornost novinarstva – zapadni mediji omogućili su ubijanje više novinara u dve godine na jednom malom pojasu zemlje nego tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i u ratovima u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu, Jugoslaviji i Ukrajini zajedno, a da se i ne govori o izgladnjivanju celog stanovništva, uništavanju njegove dece i spaljivanju ljudi živih.

Činjenica da je rad Anasa Al-Šarifa doneo Pulicerovu nagradu Rojtersu nije ih naterala da ga brane kada su ga izraelske okupacione snage stavile na „listu za odstrel“ novinara optuženih da su pripadnici Hamasa i Islamskog džihada. Nije ih naterala da ga zaštite kada je apelovao na međunarodne medije za pomoć, nakon što je portparol izraelske vojske objavio video kojim jasno najavljuje nameru da ga ubiju posle izveštaja o rastućoj gladi. Nije ih naterala ni da o njegovoj smrti izveštavaju iskreno, kada je nedeljama kasnije progonjen i ubijen.

Cenila sam svoj rad za Rojters tokom proteklih osam godina, ali sada više ne mogu ni da zamislim da nosim ovu novinarsku legitimaciju a da ne osećam duboku sramotu i tugu. Ne znam šta znači makar početi da se odaje poštovanje hrabrosti i žrtvi novinarki i novinara u Gazi – najhrabrijih i najboljih koji su ikada živeli – ali ubuduće ću svaki svoj doprinos usmeravati imajući to na umu."