Kina prikazala nova moćna oružja na moru i izazvala uzbunu: Ovako nešto nema niko na Zapadu

Ove inovacije se posmatraju kao deo šireg plana potencijalne invazije na Tajvan – ostrvo koje Peking smatra delom svoje teritorije, iako funkcioniše kao nezavisna demokratija.

Kineska komunistička partija već godinama vrši politički i vojni pritisak na Tajvan. Svakodnevni preleti borbenih aviona, pomorske vežbe i retorika o "ponovnom ujedinjenju" sve su češći, a nova tehnologija se tumači kao signal daljeg jačanja vojnih sposobnosti.

Posebnu pažnju izazvale su tri ogromne barže, koje su se, prema satelitskim snimcima, pojavile uz plažu u blizini grada Džandžijang u južnoj Kini. Barže su međusobno povezane mostovima i formiraju improvizovani dok koji se pruža stotinama metara u more. Opremljene su teleskopskim nogama koje ih podižu iznad nivoa mora, stvarajući stabilnu platformu čak i u teškim uslovima, piše CNN.

Prema analitičarima, ove barže mogu igrati ključnu ulogu u velikoj amfibijskoj operaciji – poput invazije na Tajvan. Mogle bi omogućiti brzo istovarivanje tenkova, oklopnih vozila i druge opreme, posebno ako su redovne luke na ostrvu uništene ili blokirane.

"Njihova najveća prednost je sposobnost brzog prebacivanja ogromne količine opreme na teško pristupačne obale", kaže J. Majkl Dahm, bivši obaveštajni oficir američke mornarice. "U zavisnosti od konfiguracije, mogli bi prebacivati stotine vozila po satu."

Bivši američki oficir Tomas Šugart ističe da ovakvi sistemi ne postoje na Zapadu. "Ovo je tehnološki pravac koji bi mogao dramatično promeniti tok sukoba", rekao je.

Tajvanske vlasti su izjavile da pažljivo prate razvoj i kretanje barži, naglašavajući da imaju rampe koje mogu da se produže za direktan istovar teške opreme.

Paralelno, kineski istraživači su objavili novi dizajn dubokomorskog sekača kablova. Prema navodima na državnoj kineskoj televiziji, ovaj uređaj može preseći ojačane komunikacione i energetske kablove na dubinama do 4.000 metara – daleko ispod prosečnih operativnih mogućnosti većine trenutno dostupnih sistema.

Iako ovakva tehnologija može imati legitimne civilne primene, kao što je održavanje podmorske infrastrukture, politički kontekst izaziva zabrinutost. Tajvan se u velikoj meri oslanja na podmorske kablove za internet i komunikaciju sa svetom. Njihovo presecanje u ranoj fazi konflikta moglo bi izazvati haos i preseći vojne veze sa saveznicima, uključujući SAD.

"Tehnologija sama po sebi nije nužno pretnja, ali u kontekstu sve veće napetosti – jeste", kaže Kolin Koh, stručnjak za pomorsku bezbednost iz Singapura.

Još jedan aspekt koji uznemirava stručnjake jeste povezanost civilnih RO-RO (roll-on/roll-off) brodova sa baržama. Kineska vojska testira mogućnost korišćenja ovih teretnih brodova – koji se inače koriste za prevoz vozila – za brzo transportovanje vojne opreme. U kombinaciji sa baržama, to bi moglo omogućiti veliku mobilnost i fleksibilnost u potencijalnim borbenim operacijama.

Ovakvi brodovi već su korišćeni u vojnim vežbama, a državna televizija ih je 2021. godine prikazala kao sredstvo za "brzu mobilizaciju jedinica kopnom i morem".

Analitičari ističu da bi barže bile korišćene tek nakon što se uspostavi potpuna kontrola u vazduhu i na moru – slično kao tokom savezničke invazije na Normandiju 1944. godine. Pre nego što se desantna oprema pokrene, mora se obezbediti bezbedno okruženje, jer su barže spore, ranjive i zavise od pratnje.

Na osnovu satelitskih podataka, barže su u poslednjim danima više puta pomerane duž obale i testirane u kombinaciji sa RO-RO brodovima. To ukazuje na aktivan razvoj i uvežbavanje novih strategija koje bi mogle promeniti pravila igre.I dok Peking ne daje zvanične komentare, stručnjaci ističu da se uklapa u širu strategiju lidera Sija Đinpinga da transformiše kinesku vojsku u "svetsku silu". Američke procene sugerišu da je kineskoj vojsci naloženo da bude spremna za invaziju na Tajvan do 2027. godine – što ne znači da će se ona i desiti, ali signalizira intenzivne pripreme.

"Ove barže su samo vidljiv deo šireg trenda – sistematske pripreme za potencijalni rat“, zaključuje Dahm. „To nije samo logistika. To je signal ozbiljnosti.“