Nemačka se raspada iznutra: Škole propadaju, vozovi kasne, mostovi se ruše, a pare idu na tenkove

To je navelo posmatrače da primete kako bi svaki novi nemački tenk imao ozbiljnih problema da pređe preko bilo kog nemačkog mosta.
Najveća ekonomija u EU i zemlja koja je nekada bila na glasu po industrijskoj snazi, autoputevima bez ograničenja i besprekornoj efikasnosti — sada se takoreći raspada, piše Njujork tajms.

Zbog straha od zaduživanja, prethodne vlade su decenijama hronično ulagale premalo u infrastrukturu. Ali ukidanje tzv. „kočnice duga“, kako se nazivaju ustavna ograničenja potrošnje, omogućiće novoj vladi da u narednih 12 godina pozajmi 500 milijardi evra (oko 556 milijardi dolara) za infrastrukturne projekte.

Od toga, 200 milijardi evra biće preusmereno državama i u poseban klimatski fond. Ipak, Hrišćanske demokrate Fridriha Merca i njihovi koalicioni partneri iz Socijaldemokratske partije moći će direktno da ulože oko 150 milijardi evra u infrastrukturne projekte pre kraja svog mandata 2029. godine.

Takođe su se obavezali da će ubrzati planiranje, izdavanje dozvola i tenderske procese. Detalji o tome gde će tačno koaliciona sredstva biti raspodeljena još nisu poznati, ali nova vlada se nada da će projekti ne samo podstaći ekonomiju već je i dugoročno ojačati.
Lista potreba je duga. Milijarde evra bi mogle da budu uložene u druge oblasti.

Propadajući mostovi

Mnogi putevi i mostovi u Nemačkoj izgrađeni su brzo i jeftino tokom ekonomskog buma nakon Drugog svetskog rata. Taj deo infrastrukture danas se raspada — ponekad tiho, a ponekad spektakularno, kao kada se deo velikog mosta u Drezdenu u septembru srušio u reku.

AVUS, na zapadnoj ivici Berlina, otvoren je 1921. kao trkačka staza za automobile. Bio je preteča modernih nemačkih autoputeva i sada je deo gradske saobraćajne mreže.

Po nekim merilima, nekada je to bio najbrži put u Nemačkoj. Danas ga neki smatraju najsporijim.

Prošlog meseca, inženjeri su otkrili pukotinu na delu mosta koji povezuje Berlin sa AVUS-om, što je dovelo do zatvaranja i velikih kašnjenja za putnike.
Most je otvoren 1963. godine, kada je Nemačka još bila podeljena, a Zapadni Berlin političko ostrvo. Dizajniran je za oko 20.000 vozila dnevno, a pre nego što je zatvoren u martu, koristilo ga je gotovo pet puta više vozila.

Vlada navodi da će se fokusirati na popravku i modernizaciju postojeće infrastrukture, a ne na izgradnju novih puteva. Takođe planira dalje razvijanje državne firme koja upravlja autoputevima i finansiranje radova prihodima od putarina za kamione.

Kašnjenje vozova

Tačnost nemačke železnice već dugo je predmet šala. Situacija je postala toliko loša da su operateri promenili definiciju kašnjenja. A to nije šala.

Voz se smatra tačnim čak i ako kasni do šest minuta. I pored toga, prošla godina bila je najgora u poslednje dve decenije po pitanju tačnosti. Čak i po toj „blažoj“ računici, 37,5 odsto vozova na dugim relacijama kasnilo je, prema podacima nacionalne železnice.

Portparol železnice je naveo da je 80% kašnjenja na dugim relacijama uzrokovano infrastrukturnim problemima.

Veliki projekti obnove starih pruga već su počeli, a planirani su i novi. Nacionalna železnica je prošle godine uložila 17 milijardi evra i najavila modernizaciju najopterećenijih 4.000 kilometara železničke mreže do 2030. godine.

Nova vlada planira da koristi infrastrukturni fond za ubrzavanje već postojećih projekata modernizacije železničkih koridora, kao i za digitalizaciju signalizacije, skretnica i implementaciju evropskog sistema kontrole vozova, koji će olakšati integraciju nacionalnih železničkih mreža.

Škole u stanju raspada

Otpadajući prozori, neispravni toaleti i krovovi koji prokišnjavaju — mnoge škole su u očajnom stanju i hitno im je potrebna obnova ili modernizacija.
U jednoj srednjoj školi u Berlinu, jaki udari vetra uzrokovali su da se prozori sruše sa viših spratova u školsko dvorište. Sada se učenici ulaze kroz drveni prolaz koji ih štiti od potencijalnog pada delova zgrade.

Prema studijama koje je sprovela KfW Bankengruppe, nemačka razvojna banka, školama je potrebno više od 55 milijardi evra samo za pokrivanje postojećih troškova renoviranja.

Škole su u nadležnosti saveznih država, ali savezna vlada je obećala formiranje investicionog fonda koji će pomoći državama u finansiranju popravki i unapređenja školskih objekata.

Mnogi stručnjaci ipak upozoravaju da čak i uz dodatna sredstva postoje ozbiljne prepreke, poput nedostatka kvalifikovanih radnika i previše birokratije.
Ipak, Saskia Esken, jedna od liderki Socijaldemokratske partije koja je prošle nedelje predstavila koalicioni plan, bila je optimistična.
Obećala je da će nova sredstva omogućiti vladi da se izbori sa zaostacima u popravkama, kako „više ne bi otpadao malter sa plafona u školama“.

Nemačka pokušava da natera stanovnike da troše novac

Dok globalna trgovina prolazi kroz duboku neizvesnost, a carinski rat uzdrmava finansijska tržišta, naredna nemačka vlada polaže nade u domaću potrošnju kako bi pokrenula privredu koja je decenijama zavisila od izvoza.
Merc je najavio mere poput smanjenja poreza i povećanja minimalne zarade.

Nada se da će ove mere povećati kupovnu moć i ojačati domaću tražnju. Ipak, ekonomisti, trgovačka udruženja i stručnjaci za potrošačko ponašanje sumnjaju da će to biti dovoljno da ubedi Nemce – koji su već među najvećim štedišama na svetu – da razbiju kasice-prasice i počnu da troše.

„Sumnjam da ćemo zaista videti snažan oporavak potrošnje ove godine,“ rekao je za Rojters Karsten Bžeski, ekonomski stručnjak.

Nemačka već godinama pokušava da se oslobodi zavisnosti od izvoza, čak i pre trgovinskih previranja koje je započela Trampova administracija, jer se zemlja suočava sa padom konkurentnosti.

Od 2023. domaća potrošnja stagnira, a stopa štednje domaćinstava prošle godine dostigla je 20%, znatno iznad proseka EU od 15%. Zbog toga, kako bi izbegla treću godinu zaredom sa padom BDP-a, ekonomisti se slažu da je ključno oživeti potrošnju u najvećoj evropskoj ekonomiji.