"Rusija bi mogla da napadne NATO 2029": Nemački general tvrdi da su ovo Putinove namere

„Kategorije mir, kriza ili rat, koje rado upotrebljavamo, ruska strana ne koristi“, kaže on. „Rusija vidi rat kao kontinuitet i upotrebljava mere koje mogu da izgledaju kao rat, ali verovatno još uvek nisu rat“, rekao je Brojer dodajući da time misli pre svega na hibridne mere.

„Dakle, proizvodi se stanje koje više nije potpuno mir, ali nije ni ratno stanje. U toj sivoj zoni nalazimo se u odnosu na Rusiju“, ocenio je general za DW.

Rusija bi mogla da napadne teritoriju NATO 2029.

Brojer je rekao da aktuelne analize pokazuju da Rusija znatno povećava svoj vojni potencijal, između ostalog popravkom tenkova, ali i proizvodnjom novih, što čini ukupno 1.500 tenkova godišnje.

„A tih 1.500 tenkova i četiri miliona komada artiljerijske municije

...] ne idu odmah na ukrajinski front već u depoe, gde ih pripremaju i skladište“, kaže.

„Istovremeno vidimo da će Rusija povećati broj vojnika u narednim godinama na milion i po. I uočavamo nove vojne strukture, vojne oblasti koje su jasno usmerene protiv Zapada“, objašnjava Brojer.

„Ako sve to povežemo s Putinovim namerama, koje možemo da izvedemo iz njegovih govora i video-poruka

...] to mi jasno govori da je 2029. vreme kada će porast količine materijala i broja ljudstva biti do te mere veliki, da će napad na teritoriju NATO biti moguć“, zaključuje Brojer.

Bundesver mora da raste

Na pitanje šta buduća nemačka vlada može da uradi kako bi pripremila zemlju za moguću rusku agresiju, Brojer kaže da nemačka vojska mora da se poveća.

„S vojnog stanovišta mogu da kažem da moramo da imamo potencijal za rast. To znači da moramo da povećamo naše vojne snage. Naši proračuni kažu da moramo da dostignemo broj od 460.000 vojnika, uključujući i rezerviste i aktivne vojnike“, ukazuje nemački general. „Taj potencijal rasta mora da se obezbedi na osnovu nekog oblika služenja vojnog roka, bio on obavezan ili dobrovoljan.“

Rado idu mladi Nemci u Bundesver?

Osim toga Brojer zahteva napore na osnaživanju sposobnosti za otpor u celokupnom nemačkom društvu.

„Moramo da se suočimo s tom mogućnošću (ruske agresije). Moramo da se suočimo s najgorom mogućnošću, ali ne tako što bismo rekli ’nešto će se desiti, ali mi ne možemo ništa protiv toga’. Umesto toga, moramo da se suočimo, kako bismo bili svesni mogućnosti da se suprotstavimo takvoj pretnji. To je rezilijencija. Jedno društvo činimo jačim i otpornijim kroz sadejstvo svih faktora, tako što ćemo navesti politiku, društvo, ekonomiju i vojsku da se suoče sa tom pretnjom, i da razmislimo zajedno, šta možemo da uradimo protiv toga“, kaže Brojer.

„To nije nešto, na šta samo možemo da reagujemo, već gde možemo da budemo aktivni. I moramo da dođemo do tog stanja pozitivnog delovanja“, zaključuje u intervjuu za DW general Karsten Brojer.