0
Nema prekidača za uključivanje/isključivanje pandemije, već epidemiolozi posmatraju određene pokazatelje kako bi našli znake poboljšanja, piše na sajtu američke TV NBC povodom najave predsednika Džozefa Bajdena da je cilj njegove administracije da se SAD "približe normalnom stanju" do Dana nezavisnosti, 4. jula.
Pročitajte još:
„Ako na epidemiju gledate kao na jedan, monolitan događaj, propustićete mnogo važnih detalja“, rekao je šef Odeljenja za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Bejlor u Hjustonu Tomas Đordano.
Đordano na epidemiju koronavirusa u SAD gleda kao na „seriju mikro-epidemija“. „Ono što se dešava u Hjustonu, nije isto što se dogodilo u Njujorku, Finiksu ili Los Andjelesu. Različite su tendencije, različite su i stope smrtnosti“, rekao je on.
Raznovrsni metrički podaci, uključujući broj novih dnevnih slučajeva i broj umrlih, mogu ukazati na to da SAD počinju da stavljaju epidemiju pod kontrolu.
Ali, epidemiolozi kažu da su za jasno razumevanje ukupnog odgovora neke zemlje potrebne tri specifične metrike: broj hospitalizacija povezanih sa koronavirusom, takozvani „reprodukcijski broj“ virusa i broj datih vakcina.
Već mesecima se naučnici oslanjaju na broj pozitivnih testova urađenih u određenoj zajednici, poznat kao „procenat pozitivnosti“ – pokazatelj intenziteta širenja zaraze.
„Ali, kako vreme prolazi, ta metrika može da gubi značaj, jer se procentualna pozitivnost menja u zavisnosti od toga koliko je ljudi testirano. Uz to, broj testova opadaće kako vakcinišemo sve više ljudi, a i ljudi će biti sve manje skloni testiranju“, rekao je Đordano.
Jedan od načina da se problem reši je da se, umesto toga, usredsredi na hospitalizacije povezane sa koronavirusom.
„Stopa hospitalizacije je za mene najpouzdaniji broj i najbrži pokazatelj“, rekla je stručnjakinja za zarazne bolesti vanredna profesorka Kameron Volf, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Đuk.
„Bez obzira na to koliko smo i šta smo sve radili tokom protekle godine, nismo znatnije smanjili mogućnost da će neko ko dobije koronavirus, morati u bolnicu“, rekla je Volf.
To znači da broj hospitalizovanih i dalje dobro prikazuje stanje u zajednici.
Uz to, bolnice testiraju sve na koronavirus, pružajući još jedan pokazatelj stanja epidemije.
Drugi pokazatelj iz grupe važne metrike, „reproduktivni broj“ virusa ukazuje na to koliko ljudi će jedna bolesna osoba verovatno zaraziti.
Naučnici obično izračunavaju taj broj na osnovu nekoliko faktora: koliko ljudi je podložno nekoj bolesti, koliko je ljudi trenutno zaraženo i koliko ljudi ima neki nivo imuniteta, bilo zbog infekcije ili imunizacije.
Taj broj može se izračunati u različitim populacijama, na primer na nivou zemlje ili grada, a vremenom varira.
Što je niži broj, to je bolje, a manje od jedan je najbolje. Ako je „reproduktivni broj“ jedan, to znači da će jedna bolesna osoba verovatno preneti virus još jednoj.
Saradnik za informatiku Zdravstvenog centra u Dalasu Ričard Medford rekao je da ako taj broj poraste sa jedan na dva, što znači da će jedna zaražena osoba preneti virus na još dve osobe.
Suprotno tome, ako je taj broj manji od jedan, to je pokazatelj da je zajednica u boljem stanju, jer taj broj znači da je malo verovatno da će jedna osoba preneti virus na nekog drugog.
Dugoročno, glavni, treći pokazatelj koji će najviše nagoveštavati napredak je broj sprovedenih vakcinacija.
„Koliko vakcina možemo da damo pokazuje koliko dobro radimo“, rekao je Medford.
Pročitajte i:
U SAD je, po Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, do srede bilo dato 111 miliona vakcina, ali naučnici kažu da je važan ne samo taj broj, nego da se pogleda ko je sve vakcinisan i gde živi.
Jer, ako jedan deo društva zaostaje za drugim i vakcinacija je neravnomerna, „moguć je niz novih malih epidemija“ medju manje vakcinisanima, rekao je Piter Čin-Hong, specijalista za zarazne bolesti s Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.
Značajne su razlike u distribuciji vakcina u raznim oblastima zemlje, kao i medju raznim društvenim zajednicama, posebno na rasnoj osnovi. Tek podaci o tome pružiće ključnu sliku epidemiolozima da protumače brojeve o vakcinaciji i njenom doprinosu savladavanju epidemije.
Medford je rekao da je važno analizirati starosnu strukturu vakcinisanih jer po oboljevanju i umiranju prednjače stariji, te je najvažnije vakcinisati njih.
Uz to, što se brže sprovede vakcinacija, to će zemlja imati više šansi da zauzda širenje novih sojeva virusa, naročito zaraznije varijante B.1.1.7, otkrivene u Velikoj Britaniji.
Što se više ljudi vakciniše, društvo je bliže „kolektivnom imunitetu“ – stanju u kojem je dovoljno ljudi već imuno na virus, te on više ne može da se širi. Taj imunitet može proizaći iz vakcinacije ili preležanih infekcija.
Ali stvarni broj inficiranih u nekom društvu je teško utvrditi, jer mnogi koji su bili bolesni, nisu bili testirani.
Stvar je međutim i dalje na takozvanom „kritičnom pragu vakcinacije“ – procentu stanovništva koji mora biti vakcinisan da bi se zaštitili svi ostali, a to nije nepromenljiva veličina.
„Na primer, prošle godine su stručnjaci procenili da se u SAD mora vakcinisati 60 odsto stanovništva, ali kako se novi soj virusa lakše širi, taj procenat je povećan na skoro 80 odsto“, rekao je Bil Hanadž, vanredni profesor epidemiologije na Harvardu.
Doktor Entoni Fauči, šef Nacionalnog instituta SAD za alergiju i zarazne bolesti, savetovao je ove nedelje oprez pri debati o „kolektivnom imunitetu“ jer to je „neuhvatljivo“.
„Trebalo bi da se usredsredimo na drugo: da se što više ljudi vakciniše što je pre moguće“, rekao je Fauči, „a ne da se koncentrišemo na proizvoljan procenat“.
BONUS VIDEO :
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
