1
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da „vatrena moć“ uskoro stiže u Ukrajinu zahvaljujući kupovini američkog oružja od strane evropskih zemalja. Ipak, ostaje neizvesno da li će u taj paket biti uključene i američke krstareće rakete tomahavk.
„Vatrena moć – to je ono što dolazi“, rekao je Hegset, potvrđujući izjave generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea na sastanku ministara odbrane Alijanse u Briselu. On je dodao da će „obećanja“ evropskih zemalja uskoro postati „stvarne sposobnosti“ ukrajinske vojske.
Kupovina oružja sprovodi se kroz novi program pod nazivom Prioritized Ukraine Requirements List (PURL), u okviru kojeg je već obezbeđeno dve milijarde dolara za vojnu opremu za Ukrajinu, a očekuje se da će zemlje NATO-a tokom sastanka u sredu obećati dodatna sredstva.
PROČITAJTE JOŠ:
Ukrajina želi da evropske zemlje mogu, preko tog mehanizma, da joj obezbede tomahavk rakete dugog dometa, koje bi joj omogućile da pogodi ciljeve duboko u Rusiji i potencijalno stavi Moskvu na dohvat ruke. Međutim, ta odluka zavisi isključivo od američkog predsednika Donalda Trampa.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski očekuje da će u petak, tokom susreta s Trampom u Beloj kući, pokušati da dobije saglasnost za tomahavke. Tramp je ranije nagovestio da bi mogao da ih isporuči Ukrajini, u zavisnosti od svog trenutnog odnosa prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Iako su rakete jedna od glavnih tema u okviru jačanja ukrajinske odbrane, pitanje tomahavka nije bilo na dnevnom redu sastanka u Briselu.
„To je bilateralno pitanje“, rekao je Rute, misleći na direktne razgovore između Kijeva i Vašingtona.
NATO ministri odbrane već su obećali dodatne dronove za Ukrajinu – Velika Britanija planira da pošalje 100.000 dronova, dok će Holandija obezbediti 90 miliona evra kako bi Ukrajina razvila sopstvenu proizvodnju.
Nedavni ruski upadi u vazdušni prostor NATO zemalja, uključujući incident kada su NATO avioni oborili sumnjive ruske dronove iznad Poljske, izazvali su uzbunu u Evropi i podstakli rasprave o tome kako kontinent treba da reaguje na ruske provokacije.
Rusija tvrdi da nije namerno poslala dronove u Poljsku i da njeni avioni nisu narušili vazdušni prostor NATO-a.
„Ako je NATO ugrožen, reagovaćemo – moramo odgovoriti na Putinovu eskalaciju našom snagom“, izjavio je britanski ministar odbrane Džon Hili. On je potvrdio da će britanski avioni nastaviti da patroliraju poljskim nebom do kraja godine, nazvavši ruske upade „nepromišljenim, opasnim i potpuno neprihvatljivim“.
Holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans istakao je da Evropi treba efikasnije rešenje od borbenih aviona za suzbijanje ruskih dronova.
„Bio sam ponosan što su naši holandski F-35 oborili nekoliko iranskih šahid dronova iznad Poljske. Ali moramo priznati da F-35 nije najefikasniji način za to – potrebna su nam pametnija i brža sredstva“, rekao je on.
Letonski ministar odbrane Andris Spruds ocenio je da je oružje koje može gađati ciljeve unutar Rusije od presudne važnosti za Ukrajinu.
„Kako Rusija bombarduje civilnu infrastrukturu i ubija civile, Ukrajina ima legitimno pravo da gađa vojne ciljeve u Rusiji – to je čin samoodbrane“, naglasio je Spruds.
„NATO jasno poručuje – u svakoj situaciji, ako budemo napadnuti, spremni smo da uzvratimo dubokim udarima. To je i suština ukrajinske odbrane i odvraćanja: ne dirajte naše ciljeve, jer mi možemo pogoditi vaše“, dodao je on.
Finski ministar odbrane Anti Hakanen upozorio je da će Rusija predstavljati trajan rizik za Evropu čak i nakon završetka rata u Ukrajini.
„Rusija ubrzano jača svoju vojsku i priprema se za drugu fazu potencijalne agresije. Postoje realne pretnje za NATO i posle rata“, rekao je Hakanen, ukazujući na modernizaciju ruske vojske i raspoređivanje trupa u blizini evropskih granica.
