Narva, mesto gde se NATO i Rusija gledaju oči u oči

Narva se nalazi na zapadnoj obali istoimene reke koja se uliva u Baltičko more. Na istočnoj obali je Rusija. Posetiocu koji je prvi put u ovom gradu, on najčešće izgleda kao klasična granica Hladnog rata. Dve džinovske tvrđave suočene su jedna sa drugom na suprotnim stranama reke, a međunarodna granica prolazi sredinom, tačnije rekom Narvom.Na zapadu je dvorac Narva, koji su izgradili Danci u 13. veku. Na istoku je tvrđava Ivangorod, koji je sagradio veliki knez Moskve 1492. godine. Pošto preko većeg dela granice između Estonije i Rusije prelazi jezero, smatra se da bi svaka eventulna invazija iz Moskve verovatno došla ili ovde ili dalje na jug, pored Letonije.Preko reke u Narvi nalazi se drumski most, okružen visokom, lančanom ogradom sa bodljikavom žicom na vrhu i sa carinskim stubovima na oba kraja. Novinar BBC-ja Frenk Gardner ovde upoznaje Erika Livu. On je nadzornik granične policije, odnosno komesar. Visok, bradat i naoružan, prati ga niz put do mesta gde je jedna crvena linija naslikana preko puta.

"Sada ste stigli do granice. Dodirujete ivicu Ruske federacije", rekao mu je.Na pitanje kakvi su odnosi sa ruskim kolegama preko granice od početka invazije na Ukrajinu, odgovara: "Nemamo mnogo kontakta sa njima, ali imamo dežurnu liniju iz operativnih razloga. Pojačali smo naše granične patrole, radimo mnogo detaljnije provere vozila koja prolaze kroz njih".Preko ovog opskurnog graničnog prelaza, kažu u estonskoj graničnoj policiji, prolazi na hiljade Ukrajinaca - mnogi su pobegli od užasa u Marijupolju i drugim ratnim zonama. Do 300 njih dnevno prelazi u Estoniju od kojih većina odlazi u druge zemlje ili se vraća u Ukrajinu.U jednom baru Gardner se upoznaje sa Katri Raik, nedavno imenovanom gradonačelnicom Narve."Ukrajina je naš rat. Osećamo to ovde", rekla je.Kako kaže, kada je počela invazija vladala je napeta tišina u gradu i niko o tome nije govorio. Samo 47 odsto ljudi su Estonci, 36 odsto Rusi, a ostali su kvalifikovani kao "vanzemaljci" - lica bez državljanstva, uglavnom ruskog govornog područja.Pre invazije, ljudi su gledali ruske programe na televiziji i redovno prelazili u Ivangorod i dalje u Sankt Peterburg koji je bliži Narvi nego Talinu, glavnom gradu Estonije. Ali, sada su se zatvorili konzulati u Narvi i Sankt Peterburgu i vize je teško dobiti, a Estonija je zabranila ruske TV programe jer ih smatra propagandom Kremlja.Katri Raik je srela mnoge Ukrajince koji su prolazili kroz njen grad."Prošli su kroz pakao. Kao da se svetlost u njihovim očima ugasila", rekla je.Gardner je potom posetio drugi deo grada i jedan od šest centara za dobrovoljnu pomoć koji su osnovani za izbeglice iz Ukrajine. U njemu uglavnom volontiraju mladi Rusi i Ukrajinci - kao što je Katja iz Rusije.

"Ova granica je najpogodnija u Evropi da Ukrajinci pređu iz Rusije. Neke od njih su ruske trupe evakuisale iz ratnih zona, neke dobrovoljno, neke prisilno. Dok stignu do granice, iscrpljeni su i traumatizovani", kaže ona.Na ruskom graničnom prelazu u Ivangorodu Ukrajinci su podvrgnuti dugotrajnom ispitivanju - posebno muškarci. Službenici ruske bezbednosne službe FSB, pregledaju njihove telefone u potrazi za fotografijama, objavama na društvenim mrežama i kontaktima, a zatim pretresaju muškarce, tražeći tetovaže nacionalističkih grbova ili pripadnosti puku. Čak traže i modrice na ramenu - koje mogu biti dokaz da je osoba pucala iz oružja. Saslušanja mogu trajati satima, a svako ko bude sumnjiv zadržava se zbog dalje istrage.Ipak, neki od njih koji su stigli na estonsku stranu i dalje su kritični prema Zapadu. U volonterskom centru, dve starije Ukrajinke iz sela u blizini Harkova pristaju da razgovaraju sa Gardnerom na ruskom, dok Katja prevodi. Kažu da su zahvalne ruskim vojnicima koji su im pomogli da se evakuišu u Belgorod na ruskoj strani granice.Na pitanje koga krive za ovaj rat, odgovaraju: "To je kao razvod. Zato što su krive obe strane. Amerika je kriva jer nije trebalo da isporučuje oružje Ukrajini", odgovara Viktorija.

A šta ako Ukrajina bude podeljena na zone kojima vlada Rusija, s jedne strane i legitimna vlada u Kijevu, s druge - gde bi izabrala da živi?"Zelenski ne bi trebalo da bude predsednik, on je narkoman", odgovara Viktorijina prijatlejica, ponavljajući frazu koju je izneo Kremlj."Živeli bismo u ruskoj zoni, naravno", odgovara.Izvan centra drugi volonter, Denis odveo je Gardnera u stranu da mu objasni."To je stvar starosti. Čak i ovde u Narvi mnogi stariji ljudi krive NATO i Zapad za ovu krizu. Mlađi ljudi misle drugačije. Čak i oni koji sebe nazivaju Rusima besni su na Putina što je izazvao ovaj nered", rekao mu je.Estonija, zajedno sa svojim baltičkim susedima Letonijom, Litvanijom i Poljskom - ozbiljno je zabrinuta za buduće namere Rusije nakon invazije na Ukrajinu."Evropa i NATO se suočavaju sa potpuno novom realnošću. Napad iz Rusije se više ne može isključiti", kaže Tuli Duneton, politički direktor estonskog ministarstva odbrane.Da bi odvratio bilo kakve ruske ambicije da izvrši invaziju na ove četiri baltičke zemlje, NATO je požurio sa pojačanjima svog istočnog bloka - što je deo onoga što naziva svojim "pojačanim prisustvom".BONUS VIDEO Rusi uhvatili doktorku koja je snimala sve užase rata u Ukrajini

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rusiuhvatilidoktorkuaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3538874"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News