Januar 2025 je bio najtopliji u istoriji: Šta stoji iza ovog klimatskog rekorda?

Glavni uzrok globalnog zagrevanja su emisije gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju ljudskim delovanjem, prvenstveno sagorevanjem fosilnih goriva. Ipak, naučnici priznaju da još uvek ne mogu u potpunosti da objasne zašto je baš ovaj januar bio tako topao.

"Ne znamo zašto je bilo tako toplo"

Od sredine 2023. godine beležimo niz iznenađujuće visokih temperaturnih rekorda, sa vrednostima oko 0,2°C iznad očekivanih.

"Osnovni razlog zbog kojeg obaramo rekorde i zašto imamo ovaj višedecenijski trend zagrevanja jeste to što povećavamo količinu gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi", izjavio je Gevin Šmit, direktor NASA-inog Instituta za svemirske studije za BBC.

"Ipak, konkretno objašnjenje zašto su 2023., 2024. i početak 2025. bile toliko tople uključuje i druge faktore. Pokušavamo tačno da utvrdimo koji su to elementi," dodao je.

Januar 2025. bio je 1,75°C topliji od prosečnih januarskih temperatura s kraja 19. veka, pre nego što je ljudska aktivnost značajno uticala na klimu.

La Ninja je trebalo da donese zahlađenje

Početkom prošle godine globalne temperature dodatno su povećane vremenskim uslovima povezanim s El Ninjom, kada se neuobičajeno tople površinske vode šire preko istočnog dela tropskog Pacifika, ispuštajući dodatnu toplotu u atmosferu.

Ove godine, prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), razvijaju se uslovi La Ninja, koji bi trebalo da imaju suprotan efekat – hlađenje. Iako je La Ninja za sada slaba i obično joj treba nekoliko meseci da u potpunosti utiče na temperature, očekivalo se da će januar biti hladniji.

"Da ste me pitali pre nekoliko meseci kakav će biti januar 2025. u odnosu na januar 2024., rekao bih da će biti hladniji," priznao je Adam Skejf, šef odeljenja za prognoze u britanskoj meteorološkoj službi.

"Sada znamo da nije, i zapravo ne znamo zašto," dodao je.

Postoji nekoliko teorija zašto su poslednje dve godine bile toplije od očekivanog.

Jedna od njih sugeriše da okeani još uvek reaguju na El Ninjo iz 2023–2024. Iako taj fenomen nije bio posebno jak, prethodio mu je neobično dug period La Ninja od 2020. do 2023, pa je moguće da je El Ninjo "oslobodio" toplotu koja se nakupila u okeanima. Međutim, naučnici nisu sigurni kako bi taj efekat i dalje mogao tako snažno da deluje skoro godinu dana nakon završetka El Ninja.

"Prema istorijskim podacima, taj bi se efekat već trebao smanjiti, tako da ako se ovakvi rekordi nastave, ta teorija postaje sve manje verovatna," kaže profesor Skejf.

Druga mogućnost je da se ponašanje okeana menja, s obzirom na to da su temperature mora u mnogim delovima sveta i dalje neuobičajeno visoke.

Treća teorija povezana je sa smanjenjem sitnih čestica u atmosferi, poznatih kao aerosoli. Te čestice su dosad delimično "maskirale" globalno zagrevanje jer su reflektovale deo Sunčeve energije nazad u svemir. Međutim, zahvaljujući smanjenju emisija iz brodarstva i kineske industrije, broj aerosola je opao, što znači da je njihov efekat hlađenja sada slabiji.

Naučnik Džejms Hansen, koji je još 1988. prvi upozorio američki Senat na klimatske promene, tvrdi da je efekat aerosola dosad bio potcenjen te da nas čeka još veće zagrevanje nego što se predviđalo.

Većina naučnika nije uverena u tu teoriju, ali ako se pokaže tačnom, klimatske promene mogle bi biti još ozbiljnije nego što mislimo.

Hoće li temperature nastaviti da rastu brže od predviđanja?

Najmračniji scenario, upozorava profesor Skejf, bio bi dodatni efekat povezan s oblacima – zagrevanje okeana moglo bi dovesti do raspadanja niskih reflektivnih oblaka, što bi dodatno zagrejalo planetu. Ova teorija za sada nije dokazana, ali naredni meseci trebalo bi da daju jasniju sliku o tome da li su poslednjih nekoliko godina samo privremeni skok ili znak ubrzanog globalnog zagrevanja.

Većina naučnika i dalje veruje da će 2025. završiti nešto hladnija od 2023. i 2024, ali s obzirom na nedavna iznenađenja, niko nije siguran. Jedno je ipak jasno: rekordi će se nastaviti obarati sve dok čovečanstvo nastavlja da zagreva planetu.

"S vremenom će 2025. verovatno biti jedna od hladnijih godina koje ćemo doživeti," rekla je dr Samanta Berdžes iz Kopernikusa. "Ako ne zatvorimo slavinu emisija gasova sa efektom staklene bašte, globalne temperature će nastaviti da rastu," zaključuje.