„Moskva na Mediteranu“ okrenula leđa Rusiji: Kako se Kipar promenio posle rata u Ukrajini

Ministar spoljnih poslova Kipra Konstantinos Kombos naveo je da su posledice tog zaokreta drastične. „Do 2023. zatvoreno je skoro 43.000 fiktivnih ruskih kompanija, kao i oko 130.000 bankarskih računa ruskih državljana“, rekao je Kombos. Prema njegovim rečima, između 2015. i 2024. ruski depoziti pali su za 87 odsto i sada čine svega 1,5 odsto ukupnih bankarskih depozita u zemlji.

Ruski državljani su do 2022. godine bili, odmah posle Britanaca, najbrojniji turisti na Kipru i činili su oko 20 odsto svih dolazaka. Danas je njihov broj manji za oko 90 procenata. Ipak, u državi sa manje od milion stanovnika i dalje živi između 120.000 i 140.000 Rusa, sa sopstvenim školama, medijima i kulturnim institucijama. Posebno su brojni u Limasolu, gradu na južnoj obali ostrva, koji je zbog toga dobio neformalni naziv „Moskva na Mediteranu“.

Kipar je 2013. godine prošao kroz tešku finansijsku krizu i bio na ivici bankrota, zbog čega je zatražio pomoć Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Kao uslov za dobijanje pomoći uvedeno je prinudno oduzimanje velikih bankarskih depozita, što je teško pogodilo ruske državljane i kompanije. Kako bi zadržao kapital, Kipar je potom počeo da bogatim Rusima nudi državljanstvo.

Novi lom nastupio je nakon februara 2022. godine, kada je ruska agresija na Ukrajinu naterala Nikoziju da prekine dugogodišnje finansijske veze sa Moskvom i u potpunosti se uskladi sa sankcijama EU.

Danas kiparska vlada snažno podržava Ukrajinu. „Po našem iskustvu, mi smo slični Ukrajini — i mi smo žrtva agresije moćnijeg suseda i Ukrajina će biti prioritet našeg predsedavanja“, rekao je Kombos.

Kipar je podeljen još od 1974. godine, kada je turska vojska zauzela severnu trećinu ostrva. Na tom području proglašena je Turska Republika Severni Kipar, koju ne priznaje nijedna država osim Turske, dok međunarodna zajednica priznaje ceo ostrvo kao Republiku Kipar. Nikozija je i dalje jedini podeljeni glavni grad na svetu.

Ta podela i danas predstavlja ozbiljnu prepreku kiparskim spoljnopolitičkim ambicijama, pre svega pristupanju šengenskom prostoru i NATO-u. Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis očekuje ulazak u Šengen tokom prve polovine godine, ali pojedine zemlje i dalje izražavaju zabrinutost zbog činjenice da vlasti u Nikoziji nemaju potpunu kontrolu nad granicama. Kada je reč o NATO-u, glavna prepreka ostaje Turska, čiji je pristanak neophodan za svako proširenje.

Kipar je posle 2022. prestao da kupuje novo oružje iz Rusije i započeo modernizaciju svojih oružanih snaga oslanjajući se na zapadne i druge partnerske zemlje.