Prva asocijacija na Meksiko nisu prelepe plaže, kristalno plavo more, pa čak ni serije koje su tokom devedesetih godina gospodarile malim ekranima na Balkanu. Upravo suprotno, prva pomisao na ovu državu jesu droga i moćni narko-karteli koji decenijama unazad imaju potpunu kontrolu nad tržištem i tranzitnim rutama. Glavni likovi narko-priče Meksika su Hoakin El Čapo Guzman - najbogatiji Meksikanac ikada, i njegov prethodnik - Migel Angel Feliks Galjardo. Lagodni poziciju na kojoj su bili nije im obezbedio marljiv rad, već mogućnost da ispune interese političara koji su oduvek želeli da kontrolišu puteve droge i tržište koje može da donese ogroman profit. Meksiko je školski primer toga kako narko-bosovi rastu uz pomoć države, ali i kako lako postaju jači od nje.
Priču o Meksiku kao uporištu kriminala i državi koja već decenijama ne može da se izvuče iz kandži mafije i barem na trenutak zakorači ka uređenom sistemu, trebalo bi početi imenom čoveka koji je znao da kako da „namiriše“ interese političara i uvek ih okrene u svoju korist. Reč je Migelu Angelu Feliksu Galjardu, koji je svoju „karijeru“ započeo davnih 80-tih godina prošlog veka.
U tom periodu važio je za biznismena iz Gvadalahare, koji je bio u dobrim odnosima sa apsolutno svim lokalnim zvaničnicima, koji su neretko bili gosti na njegovim privatnim zabavama.
Kako su apetiti rasli, rastao je i njegov uticaj, ali i krug političkih moćnika koji se nalaze u njegovom okruženju.
O tome koliki je bio njegov uticaj najbolje govori podatak da vlast „nije primetila“ njegovu plantažu marihuane koja je svake godine donosila osam miliona dolara.
Ova šema nastavila bi da funkcioniše godinama, da joj na put nije stala Amerika.
Naime, davnog 7. februara 1985. grupa meksičkih kriminalaca kidnapovala je agenta DEA Kikija Kamarenu, koji se infiltrirao u Feliksov kartel. Njegova otmica je bila odmazda za uništenje Ranča Bufala, koji su meksički vojnici uspeli da pronađu zahvaljujući radu agenta.
Mesec dana kasnije, DEA je pronašla njegove posmrtne ostatke. Lobanja, vilica, nos, jagodice i dušnik su mu bili potuno smrskani, rebra slomljena, a u glavi je imao rupu. Ubrzo nakon jezivog otkrića, Feliks je postao prvi osumnjičen. Ubrzo je uhapšen i odveden u zatvor u Sjedinjenim Državama, u kom se nalazi više od 35 godina. Tako je kriminalnu karijeru završio prvi meksički „kum“, poznat pod nadimcima Mršavi i El Padrino.
A onda je na scenu stupio njego naslednik.
I baš kada je delovalo da je sve gotovo, na narko-tržištu se pojavio Hoakin El Čapo Guzman, čovek koji je bio na vezi direktno sa meksičkim predsednikom Felipom Kalderonom i kog su se plašile sve meksičke sudije – jer su znale da stavljanja šefa moćnog kartela Sinaloa iza rešetaka može da dovede čak i do građanskog rata.
Ova teorija postala je opšteprihvaćena sredinom 2015. godine, kada je El Čapo po drugi put pobegao iz zatvora, ovog puta Altplana, najbolje čuvanog zatvora u Meksiku. Treba napomenuti da je u tom trenutku imao više od milijardu evra na računu, koje niko nije smeo ili želeo da mu oduzme.
Takođe, Guzman je 2001. godine pobegao iz Puente Grande zatvora sa maksimalnim obezbeđenjem – sakrivši se navodno u korpi za veš.
Ovolika neopreznost organa vlasti navela je mnoge da pomisle da vladi ne odgovara da El Čapo bude iza rešetaka, i za to je imala valjane razloge.
Kada su se stvari potpuno otrgle kontroli i kada je meksička droga preplavila Sjedinjene Države, ponovo se umešala DEA i Guzman je postao američki neprijatelj broj jedan.
Tada je Meksiko morao da preda svog „najjačeg prljavog igrača“. Izručen je Americi 2017. godine, u kojoj proživljava sudbinu svog prethodnika Feniksa.
Samo, ovog puta ruka pravde sustigla je i one koji su se činili nedodirljivim.
Obelodanjeni su i dokazi da se sa El Čapom sastajao i tadašnji predsednik Felipe Kalderon.
Zatim, bivši meksički ministar za bezbednost Genaro Garsija Luna uhapšen je dve godine kasnije u SAD i optužen je za primanje mita od narko-kartela. Garsija Luna je optužen da je omogućio kartelu Sinaloa da nesmetano radi u Meksiku u zamenu za više miliona dolara.
Utvrđeno je da je garantovao kartelu bezbednost tokom isporuka narkotika i pristup osetljivim informacijama.
Čak su članovi kartela u dva navrata isporučili su Gasiji Luni do pet miliona dolara, skrivenih u dve aktovke.
Pored samog Guzmana, na zatvorsku kaznu od tri godine osuđena je njegova supruga Ema Koronel, upravo zbog uloge koju je imala u njegovom narko-kartelu.
Amerika je tereti za svesnu zaveru koja je dovela do distribucije kokaina, heroina, marihuane i metamfetamina tokom nekoliko godina. Ona se 2021. godine izjasnila krivom i za pranje novca, ali i učestvovanje u transakcijama sa stranim trgovcem narkoticima.
Američki sudija je tada odlučio da će ona služiti kaznu od tri godine zatvora, nešto manje od zahteva tužioca.
Ema Koronel rođena je u Santa Klari u Kaliforniji i ćerka je Inesa Koronel Bareras, poručnika Sinaloa kartela. Odrasla je u „zlatnom trouglu“ Sijedra Madre u Meksiku gde je, navodno, upoznala Guzmana na lokalnom festivalu kada je ona imala 17, a El Čapo 51 godinu.
Usledila je priča koja predstavlja otelotvrorenje romanse iz filmova, samo u režiji meksičkog narko-kartela. Ema je pobedila na takmičenju lepote i 2007. godine se udala sa El Čapa, čime je postala treća ili četvrta gospođa Guzman.
Brak je bio od koristi i njenom ocu, koji je napredovao u Sinaloa kartelu, ali je 2016. uhapšen sa Eminim starijim bratom.
Posle nekoliko godina braka, Ema je 2011. trudna prešla u Sjedinjene Države, kako bi njene bliznakinje dobile američko državljanstvo.
Kao svaka posvećena supruga, Ema je svakog dana dolazila na njegovo suđenje, čak i kada su kao dokazni materijal bile prikazivane poruke koje je njen muž razmenjivao sa jednom od svojih ljubavnica.
Nisu joj smetala ni svedočenja o zločinima Sinaloa kartela, od drogiranja i silovanja 13-godišnjih devojčica, do hladnokrvnih ubistava.
„Ne poznajem svog supruga kao osobu kakvog pokušavaju da ga predstave, ali u se divim kao ljudskom biću koje sam srela i za koga sam se udala“, samouvereno je rekla Ema.
Uprskos pređašnjim događajima, i lekcijama koje se mogu izvući iz njih, situacija se nije značajno popravila. Ministarstvo policije Meksika i dalje usko sarađuje sa kartelima.
I to nimalo diskretno, a portal Global Amerikans izdvojio je i pet postupaka koji na to nedvosmisleno ukazuju. Pre svega, kartel Sinaloa i dalje ima značajne protekcije. To dokazuje i volšebno oslobađanje El Čapovog naslednika – Čapita Ovidija Guzmana, koji je ubrzo nakon hapšenja 2019. godine pušten na slobodu bez posledica.
Ministarstvo je to pravdalo tezom da je to pokušaj da se izbegne dalje nasilje nad stanovnicima Meksika, što je prema mišljenju mnogih ogroman poraz policije, koja je ovakvim postupanjem priznala da je slabija od kartela.
POGLEDAJTE JOŠ:
Dalje, Meksiko je zahtevao da general Salvador Sienfuegosa koji je uhapšen u SAD na osnovu opsežnih i kredibilnih dokaza koji uključuju njegovu saradnju sa meksičkim narko-kartelima, bude izručen matičnoj državi. Zanimljivo je da je odmah nakon deportacije meksička vlada odbacila sve optužbe protiv njega.
Zatim, 2020. godine je usvojen Zakon o nacionalnoj bezbednosti koji značajno ometa rad meksičkih službenika u domenu sprovođenja zakona i saradnje sa DEA-om.
I na kraju, naredne godine vlasti su zatvorile kancelariju specijalnih kriminalističkih istražnih jedinica koja je blisko sarađivala sa DEA-om, ometajući sposobnost DEA da prenese određene „ultra osetljive“ informacije svojim meksičkim kolegama.
BONUS VIDEO Eskobarovi Nilski konji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar