Mapa, gas, gasovod, Evropa Grafika
Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Brojni planovi o navodnoj invaziji na Ukrajinu, koju želi da uzvede ruski predsednik Vladimir Putin, dospeli su u javnost proteklih meseci. Dok Amerika i njeni saveznici šalju trupe i oružje, kako bi osigurali makar malo šanse Ukrajini, Nemačka je praktično ostala nema na Putinove pretnje. Razlog je prilično jednostavan - podaci Eurostata kažu da gotovo 47 odsto gasa u Evropsku uniju stiže iz Rusije.

Ruski gas činio je 30 odsto ukupnih isporuka gasa u Evropi 2010. godine, ali je u prvoj polovini 2021. činio više od 45 odsto prema podacima koje je prikupio Eurostat, dok najveća količina ruskog gasa završava u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Austriji.

Uprkos tome, Nemačka nastavlja sa planovima da ove godine zatvori svoje nuklearne elektrane – smatrajući ih štetnim po životnu sredinu – uprkos više studija koje upozoravaju da su slični potezi u prošlosti povećali oslanjanje zemlje na fosilna goriva. Možda nije iznenađujuće otkriće da Nemačka zauzima najblaže stavove prema Putinu, koga gradonačelnik Kijeva i bivši bokser Vitalij Kličko optužuje za veliku „izdaju“.

Foto: Shutterstock

Holandija, jedan od glavnih domaćih dobavljača gasa na kontinentu, takođe planira da zatvori svoje najveće gasno polje ove godine nakon niza potresa, dok je vlada Norveške – najvećeg evropskog snabdevača – pod pritiskom ekologa da smanji rezerve gasa.

Zalihe gasa su na niskom nivou zbog hladnije zime nego što je to bilo očekivano.

„Katastrofa za potrošače“

Klajv Mofat, analitičar energetskog tržišta i bivši predsednik Grupe za ekonomsku bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, rekao je da oslanjanje na strani gas predstavlja „katastrofu” za Britaniju i njene potrošače.

Istovremeno, analitičari investicione banke „Goldman Sachs“ smatraju su da Evropa ima dovoljno uskladištenog gasa da preživi zimu, ali ako bi se temperature spustile, što bi dovelo do povećanja potražnje – rezerve neće biti dovoljne.

„Ako se ovo dogodi, verovatni su nestanci struje, kažu analitičari banke.

Čak i da Rusija poveća snabdevanje u regionu, cene gasa u severozapadnoj Evropi će verovatno skočiti za duplo više od uobičajene cene.

Vladimir Putin Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Ukoliko zalihe ponestane, Evropa bi mogla da bude prinuđena da se okrene Rusiji – upravo u trenutku kada se Amerika nada da će predstaviti jedinstven front protiv Putina.

Ruski moćnik je već naveo svoju cenu za povećanje snabdevanja gasa u Evropi: odobrenje gasovoda Severni tok 2, a zaobilaženje Ukrajine, što bi je lišilo prihoda od transporta gasa.

Kako kriza može da se „ohladi“

Aleksandar Novak, ruski ministar energetike, rekao je da bi odobrenje Severnog toka 2 „što je brže moguće“ dalo „pozitivan signal“ i omogućilo da se sadašnja gasna kriza „ohladi“.

Sergej Pikin – ruski energetski analitičar, bio je još grublji u proceni. Govoreći za Njujork Tajms u oktobru rekao je da Rusija nema obavezu da isporuči dodatne količine gasa.

Gasprom
Gasprom Foto:EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

„Odakle bi Evropljani trebalo da dobijaju nove količine gasa? Odgovor na to pitanje je Severni tok 2″, istakao je Pikin.

SAD se snažno protive otvaranju gasovoda, bojeći se da će to dodatno povećati oslanjanje Evrope na Rusiju i dati Putinu ogroman uticaj na politiku u regionu.

Vladini zvaničnici su zabrinuti da će Rusija ograničiti snabdevanje gasom evropskim zemljama ukoliko dođe do invazije na Ukrajinu.

Evropa se oslanja na Rusiju za oko 47 odsto svog prirodnog gasa, od čega najveći deo dolazi kroz gasovode – uključujući Jamal, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke, Severni tok, koji ide direktno u Nemačku, i rute kroz Ukrajinu.

POGLEDAJTE JOŠ:

Nemačka na potezu

Gasovod Severni tok 2 tema je velike rasprave u Nemačkoj. Ministarstvo spoljnih poslova nedavno je preuzela Analena Berbok iz redova Zelenih, koja se oštro protivi ovom projektu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, nakon sastanka s Berbok u Moskvi, rekao kako bi ovaj gasovod doprin3o i nemačkoj i evropskoj energetskoj sigurnosti.

Sa druge strane, Berbok poručuje da će Berlin istrajati u odbrani temeljnih vrednosti, čak i ako za to mora da plati visoku ekonomsku cenu, u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.

Dok jedni optužuju Putina za blefiranje, drugi upozoravaju – on je opasan kada ga saterate u ćošak, zbog čega je malo verovatno da će situacija na Istoku biti razrešena u skorijem periodu.

BONUS VIDEO Rusija i Ukrajina: Ide li Evropa ka ratu?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare