Nemački kancelar Olaf Šolc suočiće se sa zvaničnom istragom o odluci iz 2017. godine kada je bio gradonačelnik Hamburga, da ne naplati 47 miliona evra zaostalih poreskih obaveza od privatne lokalne banke optužene za prevaru vlade. Odgovori iz ove istrage bi mogli da utiču na budućnost nemačkog kancelara.
U nemačkim medijima su se pojavili novi dokazi koji ukazuju na to da je njegov uži krug ljudi znao više o planu da se banci M.M.Varburg ne naplate porezi i da joj se „progleda kroz prste“.
Ponovno fokusiranje na njegove hamburške dane nije moglo da dođe u gorem trenutku po kancelara. Manje od godinu dana nakon što je imenovan, Šolcov tropartijski savez sa Zelenima i Strankom slobodnih demokrata opterećen je sukobima dok se bori da se izdrži mnoštvo kriza izazvanih ratom Rusije u Ukrajini – od nestašice gasa do rastuće inflacije, piše Politiko.
Ankete pokazuju skoro dve trećine Nemaca nije zadovoljno vladom. Šolcovi kritičari kažu da trenutne svetske okolnosti zahtevaju više fleksibilnosti, strateške vizije i smelosti od najmoćnije evropske zemlje.
Iako većina Nemaca kaže da je generalno zadovoljna samim Šolcom kao kancelarom, njegov lični rejting je stagnirao i sada je daleko iza istaknutih političara Zelenih. Malo je verovatno da će preispitivanje njegovih hamburških „kosturi iz ormara“ preokrenuti taj trend.
Pomenuti skandal uključuje prevaru međunarodnih banaka, trgovaca i hedž fondova kako bi se prevarile evropske vlade za milijarde, tražeći povraćaj poreza koji nikada nisu ni platili. M.M.Varburg je bio mali, ali istakuti igrač u šemi.
Ova afera je godinama pratila Šolca, koji je bio gradonačelnik Hamburga dok nije postao ministar finansija 2018. godine. Šolcovo insistiranje da nije bio umešan u odluku da se banka oslobodi obaveza i da nije mogao da se seti da se sreo sa zvaničnicima banke u to vreme, pomoglo mu je da izbegne dalju istragu. Sve do sada.
Najnovija otkrića izazivaju sumnju u Šolcovu tvrdnju iz 2017. godine da je odluku da se od Varburga ne uzima novac donela gradska finansijska uprava bez političkog uticaja. Međutim, mejlovi i poverljiva svedočenja koja je detaljno objasnio istraživački nemački medijski konzorcijum, sugerišu da su Šolc i njegovi najbliži saradnici bili više uključeni u tu odluku nego što su dozvolili da se zna.
Najveće otkriće je mejl Šolcovog glavnog sekretara Žanet Švamberger, upućen šefu njegovog kabineta u proleće 2021. godine u vezi sa zahtevom parlamentarnog odbora za detalje o Šolcovim sastancima u vezi sa Varburgom.
U mejlu Švamberger kaže da je Šolc, tadašnji nemački ministar finansija i kandidat za kancelara, morao da „sredi“ kako da okarakteriše niz sastanaka koje je imao kao gradonačelnik sa kolegama iz SPD-a koji su lobirali za Varburg.
PROČITAJTE JOŠ:
Taj proces je trajao nekoliko nedelja i na kraju Šolc je dan pre saslušanja poslao nejasan odgovor.
Vlasti su kasnije otkrile više od 200.000 evra u gotovini u sefu jednog od zvaničnika sa kojima se Šolc sastao, Johanesa Karsa, istaknutog političara SPD-a iz Hamburga. Kars koji je odbio da otkrije izvor novca, suočava se sa krivičnom istragom kao i nekoliko drugih Šolcovih hamburških saradnika.
Šolc je do sada izbegavao krivičnu istragu, a tužioci su ove nedelje branili svoju odluku da ga ne gone, prenosi Politiko.
Ipak, političke posledice onoga što je visoki zvaničnik poreske uprave Hamburga koji je pod istragom, nazvao „đavolskim planom“ za pomoć Varburgu u privatnoj razmeni poruka, nastaviće da se nadvijaju nad kancelarom dok se nastavlja nekoliko istraga o ovoj aferi, kako parlamentarnih tako i krivičnih.
BONUS VIDEO: Šolc i Makron u Kijevu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar