0
Zaplena naftnog tankera „Skipper“ kod obale Venecuele podigla je tenzije između Vašingtona i Karakasa na novi nivo. Dok Donald Tramp demonstrativno objavljuje akciju, Venecuela govori o međunarodnoj pirateriji, a nad Karibima se gomila američka pomorska i vazdušna sila. Sve više se postavlja pitanje – da li ovako izgleda uvod u rat?
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da su američke snage zaplenile veliki naftni tanker pod sankcijama kod obale Venecuele, što je odmah uticalo na rast cena nafte na svetskim berzama i dodatno zateglo odnose Vašingtona i režima Nikolasa Madura.
„Upravo smo zaplenili tanker na obali Venecuele, veliki tanker, veoma veliki, zapravo najveći ikad“, rekao je Tramp, dodajući, na pitanje šta će biti s naftom: „Zadržavamo je, pretpostavljam“.
PROČITAJTE JOŠ:
Venecuelanska vlada je odgovorila oštrom izjavom u kojoj je optužila SAD za „očiglednu krađu“ i označila zaplenu kao „akt međunarodnog piratstva“. Karakas najavljuje da će slučaj izneti pred međunarodne institucije i poručuje da će „braniti svoj suverenitet, prirodna bogatstva i nacionalno dostojanstvo sa apsolutnom odlučnošću“.
Američko Ministarstvo pravde saopštilo je da su FBI, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost i Obalska straža, uz podršku vojske, sproveli nalog federalnog suda za zaplenu tankera koji je prevozio sankcionisanu naftu iz Venecuele i Irana. Na mreži Iks, američka državna tužiteljka Pam Bondi objavila je i snimak od 45 sekundi na kojem se vide dva helikoptera kako prilaze tankeru, dok naoružani pripadnici u maskirnim uniformama konopcima silaze na palubu.
Iako zvaničnici nisu zvanično imenovali brod, britanska pomorska bezbednosna kompanija Vanguard navela je da je reč o tankeru „Skipper“, koji je ranije plovio pod imenom „Adisa“ i već bio pod američkim sankcijama zbog navodne umešanosti u trgovinu iranskom naftom. „Skipper“ je, prema podacima satelitskog praćenja i internih informacija venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA, početkom decembra napustio glavni izvozni terminal Hose nakon što je ukrcao oko 1,1 milion barela teške nafte tipa Merey.
Vest o zapleni odmah se prelila na tržišta: nafta Brent je porasla na 62,21 dolar po barelu, dok je američki WTI završio trgovanje na 58,46 dolara, oba ugovora uz rast od oko 0,4 odsto.
Zaplenjeni tanker je samo jedan komad u mnogo većoj slici. Uvodama Kariba, vidljiv čak i na satelitskim snimcima, plovi USS „Gerald R. Ford“, najveći i najsofisticiraniji američki nosač aviona na svetu. Pored njega, oko Venecuele se poslednjih meseci okuplja čitava američka armada ratnih brodova i pratećih plovila.
Od situacije u kojoj se, kako kažu analitičari, „ratni brodovi u Karibima mogu prebrojati na prste jedne ruke“, došlo se do niza krstarica, razarača, desantnih i logističkih brodova pod američkom komandom. Paralelno, nad regionom lete bombarderi i drugi vojni avioni, pa čak i duž samog venecuelanskog priobalja.
Predsednik Maduro tvrdi da je Venecuela izložena „22 nedelje agresije SAD i Donalda Trampa“, a dinamika događaja zaista pokazuje kontinuitet pritiska.
Pre nego što je došlo do zaplene tankera, američka kampanja se fokusirala na navodne „narkoteroriste“, brodove za koje Vašington tvrdi da prevoze fentanyl i druge droge ka SAD.
Od početka septembra, američke snage izvele su najmanje 22 udara na 23 plovila u Karibima i Pacifiku, u kojima je, prema dostupnim podacima, poginulo 87 ljudi. Najnoviji udar zabeležen je 4. decembra, kada je američka Južna komanda saopštila da je uništila još jedan brod osumnjičen za šverc droge u istočnom Pacifiku.
Vlasti Dominikanske Republike saopštile su da su u olupini jednog od pogođenih brodova zaista pronašle ogromnu količinu kokaina – što pruža barem delimičnu potvrdu američkih tvrdnji.
Ali bez obzira na to šta je bio teret, pravne i moralne dileme su sve glasnije. Američka administracija jednostrano proglašava ljude na tim brodovima „narkoteroristima“ i tvrdi da su legitimne vojne mete. Kritičari, međutim, upozoravaju da je reč o vanpravnim egzekucijama na otvorenom moru.
Posebno je sporan slučaj prvog udara, 2. septembra, kada je, prema izveštajima, nakon inicijalnog napada usledio i takozvani „drugi udar“ na ljude koji su već bili u vodi i, po svemu sudeći, više nisu predstavljali neposrednu pretnju.
Ministar odbrane (u javnosti često nazivan i „sekretar rata“) Pit Hegset našao se pod žestokim pritiskom zbog tog incidenta. On tvrdi da „nije video da ima preživelih u vodi“ kada je izdao naredbu za drugi udar i da je „plovilo bilo u plamenu“, ali kritičari to smatraju nedovoljnim opravdanjem. Uprkos skandalu, napadi nisu obustavljeni, što pokazuje i udar 4. decembra.
Zvanični narativ Vašingtona glasi: borba protiv narkotika i „narco-terorizma“. Ali mnogi analitičari, političari i sama venecuelanska vlada tvrde da je priča mnogo više ili čak, pre svega, o nafti.
Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu. U uslovima strogih sankcija, režim u Karakasu zavisi od „sive flote“ tankera i složenih šema kako bi izvozio svoju naftu uprkos američkim zabranama. Zaplena „Skippera“ šalje jasnu poruku i tim brodovima, i državama i kompanijama koje su spremne da se uključe u trgovinu sankcionisanom naftom.
Venecuela je već godinama pod višeslojnim sankcijama SAD zbog gušenja demokratije i kršenja ljudskih prava, uključujući i sankcije protiv državne naftne kompanije PDVSA. Mada Vašington insistsira da je reč o odbrani demokratije i borbi protiv korupcije, Karakas tvrdi suprotno.
Vlada Madura poručuje da je pravi cilj američke kampanje „naša prirodna bogatstva, nafta, energija, resursi koji pripadaju isključivo venecuelanskom narodu“. „Nije reč o migracijama, nije reč o drogama, nije reč o demokratiji, nije reč o ljudskim pravima“, navodi se u saopštenju vlade.
Unutar SAD, Trampov pristup Venecueli izaziva duboke podele. Za mnoge Venecuelance, odlazak Madura, autokrate čija je vlast zemlju dovela do siromaštva, represije i masovnog egzodusa bio bi dobrodošao. Ali u Vašingtonu se manje spori da li je Maduro treba da ode, a mnogo više da li Trampova administracija deluje zakonito i mudro.
Demokrate u Kongresu traže da ministar odbrane dostavi snimke spornih udara na brodove, posebno incidenta sa „drugim udarom“, koji nevladine organizacije nazivaju potencijalnim ratnim zločinom. Pojedini članovi Kongresa upozoravaju da SAD klize ka oružanom sukobu bez jasnog mandata i javne rasprave.
Kongresmanka Krisi Hulan, članica Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, upozorava da „ne može da se kaže da nismo bliže ratu“ kada američki vojnici desantno sleću na civilne tankere pod stranom zastavom. Ako je cilj smena režima silom, podseća ona, predsednik je ustavno obavezan da traži ovlašćenje Kongresa.
Vođe demokrata, poput Čaka Šamera, kritikuju Trampovu retoriku kao konfuznu i protivrečnu, tvrdeći da je teško uopšte razumeti šta su stvarni ciljevi Bele kuće. Istovremeno, Tramp ne daje javnosti jasno objašnjenje zašto je toliko američkih vojnika raspoređeno na brodovima kod venecuelanske obale, niti šta bi trebalo da bude krajnji ishod te skupe vojne operacije.
Trampova administracija navodno već razrađuje scenarije za slučaj pada Madura – i to izaziva podsećanja na Irak 2003. godine, kada SAD nisu imale održiv plan za „dan posle“. Analitičari upozoravaju da bi Venecuela, posle pada režima koji se decenijama gradio kao multilayer „kriminalna struktura“, mogla upasti u haos, nasilje i novu izbegličku krizu.
Istovremeno, opoziciona liderka Marija Korina Mačado, koja je dugo bila u ilegali, iznenada se pojavila u javnosti odlaskom u Oslo, gde je njena ćerka ranije preuzela Nobelovu nagradu za mir u njeno ime. Madurova vlada je pretilela da će je smatrati „beguncem“ ukoliko napusti zemlju, ali njeno pojavljivanje u inostranstvu daje Vašingtonu novu priliku da iz međunarodnih fora istakne opozicionu priču.
Za Trampa, uspešno rušenje Madura i tranzicija Venecuele ka demokratskoj vlasti bila bi veliki spoljnopolitički trijumf i potvrda njegove ambicije da snažno projicira američku moć u Zapadnoj hemisferi. Istovremeno, to bi se uklopilo u nastojanje da se ograniči uticaj Kine i Rusije u Latinskoj Americi.
Ali istorija pokazuje da autoritarni režimi, grašeni godinama, često opstaju duže nego što spolja izgleda verovatno. Mnogi ključni ljudi u venecuelanskoj vlasti imaju ogroman lični finansijski interes da se sistem održi, a ne da se uruši.
Zaplena tankera „Skipper“ nije samo izolovan događaj na moru. Ona je nova prekretnica u višemesečnoj eskalaciji, od udara na brodove sa navodnim narkotrafikantima, preko gomilanja ratnih brodova i bombardera u Karibima, do pretnji da će napadi uskoro preći sa međunarodnih voda na venecuelansku teritoriju.
Maduro govori o „22 nedelje agresije“ i upozorava da najgore tek dolazi. Tramp, s druge strane, gradi imidž lidera koji se ne ustručava da „zaplovi do ivice“ kako bi oborio nepoželjnog režima.
Da li je ovo početak rata ili ekstremna faza pritiska koja treba da dovede do političkog preloma – zasad niko sa sigurnošću ne može da kaže. Ali jedno je izvesno: svaka nova bomba, svaki novi zaplenjeni brod i svaki novi manevar ratne flote podiže ulozi i smanjuje prostor za miran izlaz iz krize.
