Da li su Putin i Si okrenuli leđa Maduru i Venecueli?

Od septembra, Trampova administracija rasporedila je oko 15.000 vojnika i više od petine borbenog kapaciteta američke mornarice u karipske vode kod obale Venecuele, uključujući i najveći i najsavremeniji nosač aviona na svetu. Tramp tvrdi da je cilj akcije borba protiv trgovine drogom, ali analitičari se uglavnom slažu s Madurom da Vašington verovatno cilja promenu režima u Karakasu.

Podrška svedena na retoriku

Madurova pozicija je kritična, smatra Fernando Rejes Mata, direktor Centra za kineske studije na Univerzitetu Andres Belo u Čileu.

„Ostalo mu je malo vremena. Podrška koju je imao ranije više ne postoji u stvarnom smislu, osim određenih retoričkih izjava“, rekao je za BBC Mundo.

Prema pisanju Vašington posta, Maduro je krajem oktobra od Rusije i Kine zatražio pomoć kako bi podigao vojne kapacitete. U dokumentima američke administracije, do kojih je list došao, navodi se da je Karakas posebno tražio od Moskve pomoć u remontu ruskih borbenih aviona „suhoj“, unapređenju radarskih sistema i isporuci raketa.

Nakon objavljivanja izveštaja, portparol Kremlja Dmitrij Peskov na pitanje da li Rusija pomaže Venecueli odgovorio je šturo: „Rusija održava stalni kontakt s Venecuelom.“

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Moskva pruža „čvrstu podršku venecuelanskim vlastima u odbrani nacionalnog suvereniteta“, upozoravajući da bi direktan napad samo pogoršao situaciju i da probleme treba rešavati „legalno i diplomatski“.

TASS je 7. decembra citirao zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova koji je rekao da Rusija stoji „rame uz rame“ s Venecuelom, podsećajući na nedavno potpisani sporazum o strateškom partnerstvu. Ipak, u odnosu na prethodne krize, to zvuči bleđe: 2018. Rusija je, kao znak odlučnosti, poslala u Venecuelu više od 100 pripadnika vazduhoplovstva i dva bombardera sposobna da nose nuklearno oružje.

Drugi prioriteti i nova računica

Rejes Mata smatra da Venecuela danas više nije visoko na listi prioriteta ni Pekinga ni Moskve, posebno posle Trampovog povratka u Belu kuću.

„Nema razloga da Rusija i Kina rizikuju sve braneći Venecuelu, s obzirom na sopstvene probleme — od ruskog rata u Ukrajini do kineske borbe da nađe modus vivendi s Trampom na međunarodnoj sceni“, kaže on.

Rusija od početka invazije na Ukrajinu 2022. troši ogromne finansijske i vojne resurse, uz dodatni teret zapadnih sankcija. To znači i manje novca i oružja za ideološke saveznike, koji u Putinovoj strategiji očigledno padaju u drugi plan, piše BBC.  

„Ni Rusija neće rizikovati nove sankcije, niti će Kina rizikovati dodatne carine zbog odbrane Madura“, ocenjuje Vladimir Ruvinski, direktor Laboratorije za politiku i međunarodne odnose (PoInt) na kolumbijskom Univerzitetu Isisi u Kaliju.

SAD i Kina su u poslednjim godinama u permanentnim trgovinskim tenzijama. Iako je Tramp najavljivao nove carine, njegov sastanak sa Sijem Đinpingom krajem oktobra u Južnoj Koreji, koji su oba lidera opisala kao pozitivan, otvorio je prostor za dogovore. Vašington je prepolovio carine (na 20 odsto) za deo kineske robe povezane s kontrolom protoka fentanila, ali su ostale tarife na drugu kinesku robu i dalje visoke, u proseku blizu 50 odsto.

U takvim okolnostima, otvorena vojno-politička podrška Maduru mogla bi Pekingu da ugrozi teško stečene dobitke — uz malu realnu korist osim ideološke.

Kina preispituje odnos prema Karakasu

Procureli dokumenti koje je citirao Vašington post govore da je Maduro u pismu Siju tražio „veću vojnu saradnju“ zbog „eskalacije između SAD i Venecuele“, uključujući zahtev da kineske kompanije ubrzaju proizvodnju radarskih sistema.

Kineski krediti bili su godinama ključni za venecuelansku ekonomiju: od sredine 2000-ih do 2016. Venecuela je bila najveći korisnik kineskih zajmova u Latinskoj Americi, ukupno oko 50–60 milijardi dolara, što je više od 40 odsto svih kineskih kredita u regionu.

Ali ekonomski slom Venecuele i propadanje naftne industrije naterali su Peking da promeni pristup. Kina poslednjih godina smanjuje nove kredite i fokusira se na naplatu postojećih. Uz to, ne želi da unapred zatvori vrata eventualnoj budućoj prelaznoj vladi.

„Kina je spremna da pregovara sa bilo kojom vladom koja će naslediti Madura. Prevelika podrška sada mogla bi da joj se obije o glavu ako režim padne“, kaže Ruvinski.

Maduro je nedavno u svojoj radio-emisiji „Sa Madurom“ ipak tvrdio da Kina „javno podržava pravo Venecuele na suverenitet i mir“ — ali je i ta podrška očigledno ostala na nivou reči.

„Maduro je ovog puta potpuno sam“

Promenu stava Moskve i Pekinga dodatno je ubrzala domaća politika u Venecueli. Fernando Rejes Mata iz Centra za latinoameričke studije o Kini na Autonomnom univerzitetu u Barseloni kaže da nijedna velika sila ne želi da brani režim s minimalnom unutrašnjom podrškom.

„I Rusija i Kina znaju da su poslednji predsednički izbori nosili jasne odlike prevare“, ističe on.

Izbore u julu prošle godine pratile su teške optužbe za manipulacije. Nacionalni izborni savet (CNE), pod kontrolom vlasti, proglasio je Madura pobednikom bez objave detaljnih podataka, dok je opozicija, koju predvodi Marija Korina Mačado (dobitnica ovogodišnje Nobelove nagrade za mir), objavila zapisnike prema kojima je pobedio njen kandidat Edmundo Gonzalez.

„Ovog puta, Maduro je potpuno sam. Rusija i Kina mogu da kritikuju američku intervenciju, ali nisu spremne da idu dalje od toga“, zaključuje Ruvinski.

Sve to pokazuje da venecuelanske vlasti više ne mogu da računaju na bezrezervnu zaštitu Pekinga i Moskve kao u ranijim krizama. Opstanak Madura i njegovog užeg kruga sada zavisi pre svega od njihove sposobnosti da održe unutrašnju kontrolu — i od toga koliko je Tramp spreman da istraje u pritisku, optužujući Madura da je vođa „Kartela sunca“, grupe koju su SAD nedavno označile kao terorističku organizaciju.