Prošlo je deset godina otkako je Ruska Federacija izvršila akt agresije protiv Ukrajine - 20.02.2014. Kao rezultat napada, privremeno su okupirani Krim i neke oblasti Donjecke i Luganske oblasti. Rusija je 24. februara 2022. godine započela invaziju u punom obimu na suverenu Ukrajinu. Sada su i delovi Harkovske, Zaporoške i Hersonske oblasti pod privremenom okupacijom Ruske Federacije. Odmah nakon okupacije Krima, rusko preduzeće "Marka dd", koje ima pravo na izdavanje poštanskih markica, počelo je sa izdavanjem filatelističkih markica o Krimu u kontekstu "Regije Rusije". Ovo je priča o tome "Kako Ruska Federacija koristi poštanske marke u hibridnom ratu protiv Ukrajine".
Piše: Natalija Malinovska, novinar, filatelista, član Analitičkog centra za balkanske studije u Ukrajini
Činjenica je da poštanska marka nije samo komad papira u boji. Poštanska marka je personifikacija suvereniteta država. Ovo je navedeno u Univerzalnoj poštanskoj konvenciji. Pored toga, na poštanske marke, država odražava značenja (vrednosna, ideološka), i beleži važne datume, događaje u postojanju zemlje, na kraju utiče na formiranje javnog mnjenja u zemlji i inostranstvu. Stoga je Rusija, nakon štampanja prvih markica o Krimu, rekla celom svetu: „Krim je naš!“.
Označava Krim kao svoju teritoriju na drugim poštanskim markama. Na primer, u serijalu „Grbovi subjekata i gradova Ruske Federacije“, koji se objavljuju svake godine. Pored mape Ruske Federacije nalazi se mala mapa Krima.
Ruska Federacija svake godine izdaje marke posvećene Krimu, ali to ne radi uvek direktno, ponekad je prikriveno. Ona predstavlja poštanske umetničke minijature o događajima iz zajedničkog života u SSSR-u ili iz vremena kolonijalne vladavine Ruskog carstva na teritoriji Ukrajine. Tako agresorska i okupatorska država promoviše narative o „večitoj ruskoj zemlji“, „Krim je oduvek bio ruski“ i, na kraju krajeva, opravdava svoju agresiju protiv Ukrajine.
Nakon „pristupanja“ okupiranih teritorija Ukrajine Ruskoj Federaciji, počela je štampa markica posvećenih okupiranim teritorijama.
Ukrajina pokušava da odgovori na ovakve postupke na državnom nivou. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine zajedno sa Nacionalni, poštanski, operaterom „Ukrposhta“ šalje žalbe na Svetski poštanski savez, što je struktura UN, da ne priznaju poštanske marke sa okupiranih teritorija Ukrajine i da ih isključe iz kataloga filatelističkih proizvoda.
Svetski poštanski savez je tako reagovao na prve marke „Krim”, tako što je poslao cirkular broj 136/2014 „Ukrajina – Izjava u vezi emisija poštanskih maraka“, u kojoj je jasno naveo nespojivost izdanja takve marke Ruske Federacije sa Svetskom poštanskom konvencijom, tj moguće je narušiti suverenitet Ukrajine time.
Nedavno se ambasadorka Ukrajine u Švajcarskoj Irina Venediktova sastala sa generalnim direktorom Svetskog poštanskog saveza.
Još jednom je skrenula pažnju na činjenicu da Ruska Federacija koristi poštanske marke kao element hibridnog ratovanja. Ukrajina zove ceo svet da ne priznaje sve ove poštanske marke.
Ali, Ruska Federacija u svoje igre uključuje i strane zemlje. Ona traži podršku operatera drugih zemalja za štampanj200e zajedničkih izdanja markica. Takav proizvod znači da obe zemlje imaju prijateljske odnose i da dele zajedničke vrednosti i time se demonstrira političko jedinstvo.
Tako je 2017. svet video emisiju maraka Ruske Federacije i Republike Šri Lanke.
Ruskoj Federaciji, dakle, uspevaju podmukle manipulacije. Tokom 2020. godine obeleženo je 200 godina od otkrića Antarktika. Rusija i Estonija su ovom događaju posvetile zajedničko izdanje filatelističkih proizvoda.
Rusija je svečanost organizovala u nekoliko regiona, uključujući na privremeno okupiranom Krimu. Organizovana je takozvana „Krima Post” u Sevastopolju. Naravno, estonska strana nije bila i nije mogla biti na ovoj (pod navodnicima) „svečanosti“ na okupiranom Krimu.
Na kraju krajeva, Republika Estonija osuđuje oružanu agresiju Rusija protiv Ukrajine i ne priznaje aneksiju ukrajinske teritorije. Ali, prisustvo na ceremoniji od strane Estonaca nije ni bila potrebna Ruskoj Federaciji. Ruska propaganda je već radila svoj posao. U službenim obaveštenjima se govorilo o otplati zajedničkog Estonsko-rusko izdanja poštanskih proizvoda. Tako se stvarao utisak da Estonija posredno priznaje, da se tako izrazim okupaciju Krima. Stoga, sve strane zemlje treba da ignorišu bilo kakve predloge Ruske Federacije, posebno u vezi sa zajedničkim izdavanjem poštanskih proizvoda. Uostalom, nikad se ne zna kakvu zamku sprema država agresor i okupator, kao što je Ruska Federacija.