Saudijski prestolonaslednik, princ Mohamed bin Salman postao je omražen širom sveta nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine. Zapadne sile sa kojima je blisko sarađivao su mu okrenule leđa smatrajući ga u velikoj meri odgovornim za ovaj brutalan zločin, koji je Saudijska Arabija uvek negirala. Sada se čini da pokušavaju da ga "rehabilituju" i dozvole mu povratak u krug bliskih saradnika, a sve zato što im je zbog rata u Ukrajini potrebna saudijska nafta. Dolazak Bin Salmana u Francusku i Grčku, kao i poseta američkog predsednika Rijadu to i dokazuju.
Poznati novinar je oštro kritikovao kraljevsku porodicu svoje matične zemlje, a onda je u tokom jedne posete konzulatu nastradao. On je došao do konzulata kako bi izvadio potvrdu da se razveo od bivše supruge koja mu je bila potrebna za sklapanje braka sa verenicom Hatidžom Džengiz, turskom državljankom, koja ga je čekala ispred konzulata.
Turske vlasti su odmah sprovele istragu, održano je i suđenje, a slučaj je dobio na velikom publicitetu u svetu. Kako se navelo Kašogi je najpre mučen, a onda ubijen. Telo mu je raskomadano motornom testerom, pa je u delovima izneto iz konzulata.
S obzirom da je Kašogi ubijen u konzulatu, zvaničnoj rezidenciji saudijskih predstavnika u Turskoj, odmah se posumnjalo da zločin ne bi mogao da bude izvršen bez znanja princa. Turski mediji objavili su fotografije grupe od 15 državljana Saudijske Arabije koji su, po njima, došli kako bi izvršili likvidaciju. Saudijska Arabija je sve to negirala. Princ je u medijima ocenjen i kao mogući nalogodavac ubistva, pa je ubrzo postao omražen u javnosti.
Zapadni lideri koji su isprva bili oduševljeni mladim princom koji je imao ideju da modernizuje svoje kraljevstvo, ubrzo su počeli da ga izbegavaju. Okrenuli su mu leđa svi i nekoliko godina je bio u svojevrsnoj izolaciji. Sada je ponovo u žiži interesovanja, jer je kako se čini, neophodan Zapadu, tj. zapadim je potrebna saudijska nafta, a sve zbog situacije sa ratom u Ukrajini i sankcijama koje su uvedene Rusiji.
Zbog toga mnogi smatraju da zapadne države sada pokušavaju da „rehabilituju“ princa i da ga predstave kao legitimnog partnera i saradnika u turbulentnim vremenima. Da li će princ pristati na to i koji su njegovi interesi u svemu ovome ostaje da vreme pokaže.
Prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman otputovao je 26. jula u Grčku, nakon čega je posetio Francusku, javila je državna novinska agencija SPA. Ovo su njegove prve posete državama članicama Evropske unije od ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018. godine, a poslednji put zvanično je bio van Bliskog istoka u Japanu 2019. godine na samitu G20, prenosi Rojters.
Grčko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je uoči dolaska prestolonaslednika da će se princ Muhamed, defakto vladar saudijskog kraljevstva, sastati sa premijerom Kirijakosom Micotakisom. Grčki diplomatski izvor je uoči posete istakao je da će biti potpisani bilateralni sporazumi, između ostalog za energetiku, vojnu saradnju i podmorski kabl za prenos podataka.
Rojters navodi da je Micotakis bio među zapadnim liderima koji su posetili Rijad nakon ubistva Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron dočekao je 28. jula saudijskog prestolonaslednika koga je pozvao na radnu večeru u Jelisejsku palatu uprkos protestima aktivista za ljudska prava. Makron je srdačno pozdravio svog gosta kome je to prva poseta Evropi od ubistva novinara Kašogija.
Obojica su se rukovali i sve vreme su se osmehivali. Čak su i ispozirila fotoreporerima ispred palate i unutar nje neposresredno pre razgovora.
Američke obaveštajne službe smatraju da je saudijski prestolonaslednik odgovoran za ubistvo Kašogija. Bin Salman negira da je naredio ubistvo, ali priznaje da je kao zvaničik zemlje za njega odgovoran.
Taj sastanak je nova „rehabilitacija“ de fakto saudijskog vladara, manje od dve sedmice nakon posete američkog predsednika DŽozefa Bajdena Saudijskoj Arabiji, koji je označio povratak Bin Salmana na međunarodnu scenu u kontekstu rata u Ukrajini i velikog rasta cena energenata.
Odgovarajući na negodovanje aktivista za ljudska prava, kancelarija francuskog predsednika poručila je da će Makron razgovarati sa Mohamedom bin Salmanom o ljudskim pravima kao i svaki put.
„Razgovaraće o tom pitanju uopšteno, ali će i iskoristiti priliku da razgovara o pojedinačnim slučajevima“, navedeno je u saopštenju, prenosi Tanjug.
Jeleisejska palata je istakla je da je ta večera potrebna s obzirom na rast cena energenata, prehrambenu krizu na Bliskom istoku i zabrinutost u pogledu iranskog nuklearnog programa.
„Ako želimo da se suočimo i pozabavimo posledicama tih kriza s jedne strane i imamo uticaj u regionu na korist svihu, jedini način je da se razgovara sa svim glavnim akterima“, objasnila je Jelisejska palata uoči posete princa.
Američki predsednik Džo Bajden doputovao je u Saudijsku Arabiju sredinom jula, gde je „pesnicom o pesnicu” pozdravio saudijskog prestolonaslednika, zbog predostrožnosti oko koronavirusa. Bajden je stigao sa ciljem da poboljša odnose sa Saudijskom Arabijom.
Energetski i bezbednosni interesi naveli su Bajdena i njegove pomoćnike da donesu odluku da ne izoluju zalivskog naftnog giganta, koji je jačao veze sa Rusijom i Kinom.
PROČITAJTE JOŠ:
Ali američki savetnik za nacionalnu bezbednost umanjio je očekivanja o bilo kakvom trenutnom povećanju zaliha nafte kako bi se smanjile visoke cene goriva i ublažila najveća američka inflacija u poslednje četiri decenije, prenosi Tanjug.
Bajden rekao je da je postavio pitanje o „nečuvenom“ ubistvu saudijskog novinara Džamala Kašogija, tokom razgovora u Džedi sa saudijskim prestolonaslednikom Bin Salmanom. Bajden je posle razgovora rekao novinarima da mu je Bin Salman preneo „da nije lično odgovoran“ za ubistvo Kašogija.
„Ja sam naveo da mislim da jeste“, dodao je američki predsednik. Bajden je kazao da je bio „direktan i otvoren“ sa Bin Salmanom o pitanju ljudskih prava.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare