Kako je Holandija izbegla "nemački scenario" u poplavama

Pitanje koje lebdi u vazduhu jeste zašto se sve ovo dogodilo ako se u obzir uzme da Evropa ima vodeći sistem upozorenja na nepogode na svetu koji je danima izdavao redovna upozorenja koja su ukazivala da bi moglo doći do aktuelnog scenarija, prenosi CNN.Služba za upravljanje vanrednim situacijama "Kopernikus" izjavila je kako je poslala više od 25 upozorenja regijama u okolini sliva reke Rajne putem svog evropskog sistema za obaveštavanje o poplavama (EFAS), mnogo pre nego što su obilne kiše pokrenule poplavu.Ali čini se da je malo ovih ranih upozorenja prosleđeno stanovnicima i poplave su ih zadesile potpuno nespremne. Još uvek nije jasno da to znači da lanac komunikacije ne funkcioniše i ne prenosi informacije sa centralnoevropskog nivoa regionima, jer odgovornost još uvek niko ne preuzima.„Očigledno je došlo do ozbiljnog kvara u komunikaciji, što je u nekim slučajevima tragično koštalo života ljudi“, rekao je Džef Da Kosta, doktor nauka iz hidrometeorologije na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji.

Da Kosta se u svom istraživanju fokusira na sisteme za upozoravanje od poplave. Inače, dom njegovih roditelja u Luksemburgu pogođen je poplavama prošlog vikenda. Rekao je da iskustva iz protekle sedmice pokazuju da često postoji jaz između upozorenja koja izdaju naučnici i akcija koje su stvarno preduzeli odgovorni na terenu."Neka od upozorenja izdata su tek nakon što se poplava dogodila. Ljudi, uključujući moju porodicu, bili su prepušteni sami sebi, niko im nije dao naznake šta da rade, nisu imali vremena da se pripreme“, rekao je.U mnogim teško pogođenim mestima stanovnici su bili preplavljeni brzinom i svirepošću kojom je voda dolazila.

U Nemačkoj, s približavanjem izbora, pitanje poplava se brzo politizovalo, a zvaničnici preusmeravaju krivicu tamo gde mogu.U dolini reke Arh, jednoj od najgore poplavljenih oblasti u zapadnoj Njemačkoj, visoki zvaničnici rekli su da izdata upozorenja pre katastrofe, ali da ih mnogi stanovnici nisu shvatili dovoljno ozbiljno. Neki su možda pokušali da sakupe namirnice i premeste svoje dragocenosti na sigurno, dok su drugi mislili da će biti bezbedni na drugom spratu svojih domova, a na kraju su ih spasavali sa krovova.Jedno od najteže pogođenih mesta je Šuld, živopisni gradić u nemačkoj pokrajini Rajna-Palatinat.

Gradonačelnik Šulda Helmut Lusi rekao je da je poplava bila krajnje nepredvidiva, ukazujući na činjenicu da je grad samo dva puta poplavljen do sada, 1790. i 1910. godine."Mislim da mi sistemi zaštite od poplava ne bi pomogli jer ne možete da budete sigurni šta se dešava sa rekom Arh sa tolikom količinom vode", rekao je novinarima tokom vikenda.Naučnik Da Kosta rekao je da se saoseća sa gradonačelnikom, ali da njegove primedbe pokazuju nerazumevanje značaja dobrog planiranja i upravljanja."Njegovi stavovi o predvidljivosti poplava, kako na dugoročnoj, tako i na neposrednoj skali mogućnosti davanja neposrednih upozorenja, potpuno su pogrešni i pokazuju da je jedna od poteškoća u prenošenju rizika na ljude ili opštinske zvaničnike koji u osnovi ne razumeju šta predstavlja rizik po životnu sredinu", rekao je.

"Ljudi takođe moraju da imaju na umu da, iako upozorenja od poplave ne mogu da zaustave poplavu, pomažu ljudima da premeste svoju imovinu na sigurno", dodao je on.Da Kosta je rekao i da, kako ekstremni vremenski uslovi postaju česti zbog klimatskih promena, gradovi poput Šuda moraju da pojačaju planiranje i opreznost.„Kada bi gradonačelnik Šulda i njegov tim imali plan, jasno saopšten svakom domaćinstvu, preduzeću i instituciji, tako da svi znaju šta treba da učine u slučaju niza različitih scenarija poplava, onda bi barem bili dobro pripremljen. U kriznim vremenima svi moraju da znaju šta rade. Zbog toga uvežbavamo evakuaciju iz grada zbog požara čak i kada ne očekujemo da će doći do požara", rekao je on.

Ni Belgija nije boljaČini se da su i u Belgiji komunikacija i organizacija imale problem. Gradonačelnik Šonfentena Danijel Bekulajn, grada u pokrajini Luik, rekao je da je primio "narandžasto upozorenje" koje je upozoravalo na porast vode, a koje je kako tvrdi trebalo da bude crveno."Mogli smo da vidimo kako raspoloživi materijal nije prilagođen situaciji koja nas je zadesila. Ni helikopteri nisu mogli da rade u tom području. Spašavanje čamacima bilo je od suštinske važnosti i morali smo da pozovemo privatni sektor da bismo imali čamce sa dovoljnom snagom motora i ljude da ih pilotiraju", rekao je gradonačelnik jednoj belgijskoj televiziji.

U Holaniji je sve suprotnoU Holandiji je slika potpuno drugačija. I Holandija je iskusila ekstremne kiše, iako ne toliko jake kao one u Nemačkoj i Belgiji i nije izbegla oštećenja. Ali njeni gradovi nisu potopljeni i nijedna osoba nije umrla."Zvaničnici su očigledno bili bolje pripremljeni i mogli su brzo da komuniciraju sa ljudima. Bolje su videli odakle talas dolazi i kuda ide“, rekao je profesor Džeron Arts, šef odeljenja za rizik od vode i klime na Univerzitetu Vrije u Amsterdamu.

Holandija ima dugu istoriju upravljanja vodama i njihov uspeh u suočavanju sa ovom katastrofom može svetu da ponudi nacrt kako se nositi sa poplavama, posebno jer se očekuje da će klimatske promene učiniti da ekstremne kišne budu češće.Zemlja se bori sa morem i nabujalim rekama skoro milenijum. Tri velike evropske reke - Rajna, Meza i Šelda - imaju svoje delte u Holandiji, sa većim delom kopna ispod nivoa mora, vlada kaže da je 60 odsto zemlje u opasnosti od poplave. Veliki deo zemlje, u suštini, tone.Holandska infrastruktura za upravljanje vodama je među najboljima na svetu - uključuje džinovske zidove sa pokretnim krakovima veličine dva fudbalska terena, obalne dine ojačane sa oko 12 miliona kubnih metara peska godišnje i jednostavne stvari, poput nasipa.Snaga ovog sistema leži u organizaciji. Infrastrukturom zemlje upravlja ogranak vlade posvećen isključivo vodi, Generalni direktorat za javne radove i upravljanje vodama, koji brine o oko 1.500 kilometara.

"Problemom vode u zemlji upravlja mreža lokalno izabranih tela čija je jedina funkcija briga o svim vodama, od poplava do otpadnih voda", rekao je Arts.Prva od ovih lokalnih „vodenih ploča“ osnovana je u gradu Lejdin 1255. godine i tako je zemlja već tada shvatila da joj je potrebno robusno upravljanje vodama.„Ovo je jedinstvena situacija koju imamo. Pored nacionalne vlade, provincija i gradova, imate i četvrti sloj, vodene ploče, koje su u potpunosti usmerene na upravljanje vodama“, rekao je Arts.

Odbori imaju mogućnost samostalnog ubiranja poreza, tako da ne podležu usponima i padovima nacionalne kase."Voda je uključena u sektor turizma, uključena je u industriju, u građevinski sektor. A ono što vidite je da su u različitim zemljama vladine politike zaista sektorske“, rekao je Arts.Holandske vodene daske nazvao je „lepkom“ koji drži sve zajedno i može se pobrine da, na primer, predlog za izgradnju poplavne ravnice ima sve relevantne strane u komunikaciji.

Veb lokacija agencije za upravljanje vodama jednostavno i jasno sumira šta pokušava da uradi.„Kiša više pada, more se diže, a reke treba da nose sve više vode. Zaštita od velike vode je egzistecijalno pitanje", zaključio je.BONUS VIDEO: Poplavljeno selo Roermond u Holandiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apholandijapoplavedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2176726"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram