2
Dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da ima razrađen okvir i najavljuje da će Ukrajina i njeni evropski partneri uskoro Sjedinjenim Državama predstaviti „pročišćene dokumente” o mirovnom planu za okončanje rata s Rusijom, kolumnista „Vašington posta” Dejvid Ignacijus u analizi objavljenoj u sredu piše da se već naziru konture održivog sporazuma. Na početku teksta nudi i sažet opis kako bi mir u Ukrajini mogao da izgleda: suverena država, sa granicama zaštićenim međunarodnim bezbednosnim garancijama, članica Evropske unije, koja obnavlja ekonomiju uz velika ulaganja SAD i Evrope.
Ignacijus navodi da se, uprkos grubom pregovaračkom stilu predsednika Donalda Trampa i njegovoj, kako kaže, teško objašnjivoj naklonosti ruskom agresoru, takav dogovor približava — sudeći po informacijama koje dobija od američkih, ukrajinskih i evropskih zvaničnika.
PROČITAJTE JOŠ:
Autor ipak upozorava da Tramp ovaj proces i dalje može da upropasti, ako nastavi da vrši pritisak na Zelenskog i evropske saveznike u meri koja bi ih navela da radije rizikuju nastavak rata, uprkos užasnoj ceni. To bi, ocenjuje Ignacijus, bilo loše za sve strane. Zato smatra da je ovo trenutak u kojem bi Tramp trebalo da ubedi Ukrajinu i Evropu, a ne da ih pokušava prisiliti na sporazum.
Trampovo naginjanje Kremlju u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, koju je Bela kuća objavila prošle nedelje, dodatno je zakomplikovalo pregovore. Dokument, kako piše Ignacijus, pokušava da postavi SAD „na jednaku distancu” između demokratske Evrope i autokratske Rusije, navodno radi smanjenja rizika šireg sukoba. Takav pristup — jednak tretman prijatelja i protivnika — ne deluje ni strateški ni moralno opravdano i ozbiljno uznemirava Evropu, ocenjuje on.
Ipak, i na tako klimavom temelju Trampov mirovni napor pokazuje izvestan potencijal. Američki pregovarači Džared Kušner i Stiv Vitkof jesu biznismeni, ne diplomate, ali, prema autoru, razumeju da najbolju zaštitu za Ukrajinu daje kombinacija čvrstih bezbednosnih garancija i budućeg ekonomskog prosperiteta. Takođe shvataju da će ceo paket propasti ako ga Zelenski ne bude mogao „prodati” svojim hrabrim, ali iscrpljenim građanima.
Pozivajući se na ukrajinski izvor, Ignacijus navodi da pregovarački paket obuhvata tri dokumenta: mirovni okvir, bezbednosne garancije i plan ekonomskog oporavka. Pregovori su daleko od kraja, a Ukrajina i evropski saveznici nameravaju da objave zajednički set amandmana, piše Vašington Post.
Ignacijus iznosi osnovne ideje koje su, prema njegovim američkim i ukrajinskim izvorima, na stolu. Reč je o sedam ključnih momenata:
Ubrzani ulazak Ukrajine u EU — već 2027. godine.
Takav tempo brine deo članica EU, ali u Trampovoj administraciji veruju da je moguće prevazići otpor Mađarske. Članstvo bi ojačalo trgovinu i investicije, ali i nateralo Ukrajinu da ozbiljnije suzbije raširenu korupciju u državnim preduzećima. Po Ignacijusu, u svojoj suštini rat se i vodi oko pitanja može li Ukrajina postati evropska država — ideje koju Putin prezire. Ubrzani prijem izgledao bi kao pobeda Kijeva.
Američke bezbednosne garancije po uzoru na član 5 NATO-a.
Plan predviđa da SAD garantuju zaštitu Ukrajine ako Rusija prekrši sporazum, uz ratifikaciju u Kongresu, dok bi evropske države dale posebne garancije. Radna grupa SAD–Ukrajina razrađuje detalje, uključujući mehanizme brzog odgovora na eventualno kršenje. Ignacijus ipak note da je poverenje u američku pouzdanost načeto retorikom iz Strategije nacionalne bezbednosti, koja zvuči kao potkopavanje NATO-a, iako Trampov tim tvrdi da ostaje posvećen obaveštajnoj podršci Ukrajini.
Zaštita ukrajinskog suvereniteta bez ruskog veta.
Pregovarači se i dalje muče s osetljivim pitanjem veličine ukrajinske vojske. Razmatra se povećanje predloženog limita sa 600.000 na 800.000 vojnika, ali Kijev odbija bilo kakvo ustavno ograničenje, koje Rusija zahteva. Pominju se i dodatne snage poput nacionalne garde.
Demilitarizovana zona duž cele linije prekida vatre.
Plan predviđa DMZ od Donjecke oblasti na severoistoku do Zaporožja i Hersona na jugu, te širu zonu iza nje u kojoj bi teško naoružanje bilo zabranjeno. Linija bi bila strogo nadzirana, po uzoru na korejski model.
Teritorijalna razmena kao neizbežan deo dogovora.
Ukrajina i SAD još pregovaraju o linijama. Rusija traži preostali deo Donjecka pod kontrolom Kijeva, dok Trampov tim smatra da bi Ukrajina taj prostor mogla izgubiti u narednim mesecima i da bi ustupci sada sprečili dalja stradanja. Traže se formule koje bi Zelenskom učinile ustupke politički podnošljivijim — pominje se i korejski model, gde se formalno ne odriče teritorijalnih pretenzija, iako je u praksi linija razdvajanja trajna.
Zaporoška nuklearna elektrana izvan ruske okupacije.
Razmatra se mogućnost da Sjedinjene Države preuzmu upravljanje najvećom nuklearnom elektranom u Evropi. Ideja, iako neobična, privlačna je delu ukrajinskih zvaničnika jer bi prisustvo SAD bilo snažno odvraćanje od nove ruske agresije.
Veliki paket obnove i ulaganja.
Trampova administracija želi da blokirana ruska imovina u Evropi postane izvor sredstava za obnovu Ukrajine; već se pominje otvaranje najmanje 100 milijardi dolara iz zamrznutih fondova. Duži motor oporavka trebalo bi da budu američka ulaganja: razgovara se o reaktiviranju Ukrajinskog razvojnog fonda, uz učešće privatnog kapitala, BlekRoka i Svetske banke.
Ignacijus zaključuje da Trampovi pregovarači, umesto da pokušaju da „slome” Zelenskog, treba da rade zajedno s evropskim saveznicima na paketu bezbednosnih garancija i ekonomskih podsticaja dovoljno ubedljivom da Ukrajinci pristanu na bolne kompromise. U suprotnom, rat će se nastaviti.
Najveća greška bila bi insistiranje na logici „sad ili nikad”, jer ni diplomatija ni ozbiljan posao tako ne funkcionišu, piše Ignacijus. Podseća i na Trampovu staru poslovnu maksimu da je najgore izgledati očajno u pregovorima, jer tada druga strana „nanjuši krv”. Tramp, poručuje autor, treba da sklopi razuman, održiv sporazum — ili rizikuje da ostane bez dogovora, dok bi se rat mogao preliti u još razorniju fazu.
