Odluka kineskog predsednika Si Đinpinga da najviše rangiranog diplomata pošalje u Rusiju, i to u nedelji godišnjice invazije Vladimira Putina na Ukrajinu, označila je dramatičnu geopolitičku prekretnicu.
Kada jedna od pet stalnih članica Veća bezbednosti UN-a nezakonito napadne drugu državu, druga članica zatim odbije osuditi tu istu invaziju, a ostale tri ne ponude nikakav mehanizam borbe protiv tog očitog kršenja međunarodnog prava (jer sankcije to očito nisu), to znači da je čovečanstvo ušlo u jedno mračno i nepredvidivo poglavlje, piše britanski Telegraf, a prenosi Dnevnik.hr.
Ratoborno ponašanje Rusije nije izolovani slučaj. Putin i Si godinama teže zajedničkom cilju da oslabe Zapad, a naročito Ameriku. I jedan i drugi osećaju se ugroženima u međunarodnom poretku koji se temelji na većim slobodama, na demokratskoj odgovornosti i pravednosti. I jedan i drugi slede plan širenja svoje sfere uticaja i vojnim sredstvima – ako situacija tako nalaže.
Nakon godina i godina sve radikalnijeg iskušavanja zapadnjačke tolerancije kinesko-ruska osovina prešla je na plan njihova totalnog uništenja. Prećutna kineska potpora ruskom vojnom avanturizmu – koja bi uskoro mogla uključiti i direktno slanje oružja Rusiji – potvrđuje strateško partnerstvo.
S obzirom na to da mnoge države još uvijek financijski surađuju s Rusijom, Putinovi postupci prolaze nekažnjeno na svjetskoj sceni.
Pitanje koje se nameće je – koliko će taj isti Zapad, koji je od Kine nemerljivo zavisniji nego od Rusiji, daleko ići da odgovori Pekingu? Si je verovatno već odlučio da je vojna potpora Moskvi vredna rizika. Dva su razloga: tim putem može nastaviti da potencira strah Zapada od Kine, ali i jačati zavisnosti Moskve od Pekinga.
Nova trka u nuklearnom naoružanju
Nekada su se svetski čelnici nadali da će meteorski uspon Pekinga dovesti do toga da Kina prigrli međunarodne norme. Umesto toga, Si je iskoristio kolosalnu moć kako bi desetine zemalja uvukao u dugoročne dugove kroz svoju politiku „Pojas i put“, neutralizirajući i ućutkavajući tako sve potencijalne kritike. Paralelno, Kina je dominirala i globalnim tržištima.
Sve u svemu, očigledna je činjenica: nalazimo se u novom hladnom ratu. Naš svet se deli na dve sfere uticaja s desetinama država koje su postupno prisiljene da zauzmu stranu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Prošle nedelje, Putin najavio da će se Rusija povući iz sporazuma o nuklearnom naoružanju, što znači da nakon pet decenija njihova ograničavanja ulazimo u novu trku. Tokom sledeće decenuje Kina će utrostručiti svoje zalihe nuklearnog oružja. Sve više obaveštajnih informacija koje stižu sa Zapada potvrđuju da je i Iran spreman razviti nuklearno oružje, a tu je Severna Koreja. Uzevši sve ove informacije u obzir, nuklearna pretnja veća je sada nego u bilo kojem trenutku od kraja Drugog svetskog rata.
Proživljavamo veliku prekretnicu u globalnoj politici i ulazimo u razdoblje koje je nedvojbeno nestabilnije i opasnije od druge polovice 20. stoljeća, nova mračna era je počela, piše Telegraf.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar