Iran izabrao naslednika Hamneija, ali ime još nije objavljeno: Novi vrhovni vođa možda neće imati apsolutnu vlast

Odluku je donela Skupština eksperata, telo od 88 visokih islamskih verskih autoriteta koje ima ustavno ovlašćenje da bira vrhovnog vođu Irana. Iako je izbor, prema navodima iranskih medija bliskih vlastima, već obavljen, konačnu potvrdu i javno objavljivanje odluke treba da saopšti predsednik Skupštine eksperata, ajatolah Hašem Hoseini Bušehri.

Promena na vrhu države dolazi u trenutku dok Iran prolazi kroz jednu od najtežih političkih i bezbednosnih kriza u poslednjim decenijama, usred intenzivnih napada širom zemlje, od Teherana do Isfahana.

Ko bi mogao da nasledi Hamneija?

Među potencijalnim kandidatima već danima se najčešće pominje ime Modžtabe Hamneija, sina ubijenog vrhovnog vođe. On se smatra jednim od najuticajnijih ljudi u iranskom političkom vrhu, posebno zbog bliskih veza sa bezbednosnim strukturama i delovima Korpusa čuvara Islamske revolucije.

Pored njega, u političkim i verskim krugovima spominju se i druga imena. Među njima je Hasan Homeini, unuk osnivača Islamske Republike Ruholaha Homeinija, ali i ajatolah Alireza Arafi, koji trenutno učestvuje u privremenom tročlanom rukovodstvu države zajedno sa predsednikom Masudom Pezeškijanom i predsednikom Vrhovnog suda Golamom Hoseinom Mohsenijem Ežejijem.

Kao mogući kandidat pominjan je i bivši predsednik Hasan Rohani, predstavnik reformističkog krila iranske politike, koji je bio ključna figura u postizanju nuklearnog sporazuma sa Zapadom 2015. godine.

Novi vođa možda neće imati istu moć

Ipak, analitičari upozoravaju da novi vrhovni vođa možda neće imati apsolutnu vlast kakvu su imali njegovi prethodnici.

Prema mišljenju stručnjaka za iransku politiku Babaka Vahdata, sistem vlasti u Islamskoj Republici već godinama prolazi kroz promene. Iako funkcija vrhovnog vođe ostaje ključni izvor političkog legitimiteta, sve veći deo moći prenosi se na institucije i bezbednosne strukture države.

U tom procesu posebno važnu ulogu ima Korpus čuvara Islamske revolucije, moćna vojno-politička organizacija koja ima značajan uticaj i u ekonomiji i bezbednosnom aparatu zemlje.

„Iran se već neko vreme razvija u sistem u kojem vlast ne zavisi samo od jedne osobe, već od mreže institucija i centara moći“, ocenjuju analitičari.

Smrt Hamneija usred rata, kako smatraju, dodatno ubrzava taj proces, jer u kriznim okolnostima sve veći značaj dobijaju institucije koje kontrolišu vojnu silu i bezbednosne operacije.

Rivalstvo unutar sistema

U pozadini izbora novog vođe nalazi se i rivalstvo između dve ključne vojne strukture u Iranu, Korpusa čuvara Islamske revolucije i regularne iranske vojske, poznate kao Arteš.

Iako je vojska godinama bila u senci Revolucionarne garde, pojedini analitičari smatraju da bi mogla pokušati da spreči scenario u kojem bi sva politička moć bila koncentrisana isključivo u rukama te organizacije.

U takvoj situaciji novi vrhovni vođa moraće da balansira između različitih centara moći u političkom i bezbednosnom sistemu države.