"I Putin ima svoje ljudoždere i bogato su nagrađeni"

Dvojica pripadnika ove vrste, koji pišu za glavne novine Moskovskij Komsomolec, kažu da Putin želi da Zapad zna da bi sada bio pogodan trenutak za pregovore o prekidu borbi u Ukrajini, ističe u autorskom članku za Cepa.org Volter C. Klemens, saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu, prenosi Danas.

Jedan od „nasmejanih ljudoždera“ – termin koji neki Rusi privatno koriste da opišu pisce spremne da napadnu svakoga kritičnog prema Putinu je politički komentator lista Mihail Rostovskij.

Toliko je uveren u svoju blizinu tronu da predsednika naziva njegovim inicijalima, VVP, što je nezamislivo drzak čin za bilo koga osim za bliskog saradnika.

Praktično svi Sovjeti, barem u javnosti, su svog dugogodišnjeg vožda nazivali „drug Staljin“, svakako ne njegovim inicijalima, kao što su Amerikanci činili FDR (Frenklin Delano Ruzvelt).

Ruski politički novinar koji se na ovaj način poziva na šefa je iznenađujuća tvrdnja o familijarnosti.

Rostovski je 19. decembra napisao da je VVP poslao signal Zapadu: Kremlj je ograničio svoje ratne ciljeve na to da osigura da Ukrajina nikada (više) neće ugroziti Rusiju i tražiti osvetu, kao što je to učinila Nemačka posle Prvog svetskog rata.

Ako bi Kijev usvojio ovu lekciju, moglo bi biti mira. U suprotnom, Moskva bi se oslanjala na nemilosrdnu iscrpljenost da bi je pobedila.

Dok neki na Zapadu pričaju o tome da se Rusija kreće dalje na zapad, na primer u baltičke države, oni sanjaju, pisao je Rostovski, jer Moskva zna značenje člana V NATO-a, a napad na jednu državu članicu bio bi napad na celu savez.

Pri tom, Rusija nema potrebe da se širi, rekao je on.

Rostovski je prvi put objavio u Moskovskij Komsomolets kao 16-godišnjak 1991. Diplomirao je na Fakultetu žurnalistike Moskovskog državnog univerziteta, a sada piše svaka dva ili tri dana o temama koje se kreću od Taškenta do Brisela.

Josif Diskin, još jedan od „ljudoždera“, zauzeo je 22. decembra agresivniji stav u novinama. On je tvrdio da je „specijalna vojna operacija“ okončala unipolarni svet i izgradila novu pozornicu za rusku moć.

Invazija u punom obimu pomogla je da se stvori savršena oluja, napisao je, kada je viđena pored krize na Bliskom istoku.

On veruje da Rusija postaje posrednik u tom sukobu, da se stvara antizapadni savez BRIKS-a, da su SAD gigant iscrpljen ogromnim budžetskim deficitima i da njihove političke podele prete građanskim ratom podstaknutim drogom, kriminalom i nekontrolisana imigracija.

Evropa je slično podeljena i sve slabija, rekao je Diskin.

On je savetovao Zapad da prihvati uslove Rusije sada, pre proleća, kada će možda biti prekasno.

U njegovoj analizi, putanja ruskog sveta je jasna i pozitivna. U centralnoj Evropi, nasuprot tome, nastaje vakuum gde će, bez novca i moći, zavladati krvavi haos sa ogromnim žrtvama, upozorio je on.

Diskin je sa odobravanjem citirao šaljivog carskog diplomatu Fjodora Tjučeva, koji je izjavio: „Što su liberalniji, to su vulgarniji“.

Diskin je rođen 1948. i doktorirao je ekonomske nauke u Moskvi. Pripadao je, ili vodio, desetak organizacija sovjetskog stila koje pokrivaju sve, od javnog mnjenja do kompjuterskih mreža i državne strategije.

Čest komentator u štampi, on pomaže da se legitimiše status kvo od kojeg ima koristi, kao što je to činio u sovjetsko doba.

Dok „ljudožderi” danas povećavaju moć režima, oni je takođe podržavaju gradeći opoziciju slobodi i demokratiji u budućnosti.

Reformisanje čitavog političko-ekonomsko-kulturnog sistema je teško, kako je otkrio Mihail Gorbačov. Oni koji imaju udela u statusu kvo će se odupreti promenama, zajedno sa onima koji iskreno veruju u postojeći način rada.

Ako putinizam ikada nestane, ključna pitanja o budućnosti će se ponovo pojaviti.

Gde da počnem?

Očistiti staru gardu, kao u delovima centralne i istočne Evrope posle 1989. ili iskoristiti svoje veštine da bi novi sistem funkcionisao?

Revidirati ustav tako da nijedna stranka nema zakonski monopol na vlast. Zameniti državno vlasništvo privatnim vlasništvom?

Značajna reforma je teža ako je ne prihvati većina javnosti. U Rusiji, gde su ljudi vekovima navikli na autokratsku vladavinu i život podložan autoritetu, ima mnogo onih kojima je sama ideja slobodnih izbora i građanskih protesta tuđa i neshvatljiva.

To je gledište koje još uvek preovladava u većem delu Ruske Federacije, a podržava ga delirijum koji stvaraju „kanibali“, zaključuje Klemens.