Havaji se pripremaju za mogući prvi direktan udar uragana posle 34 godine

Za Veliko ostrvo na snazi je upozorenje na uragan, dok su okruzi Maui, Oahu, Kauai i Niihau pod upozorenjem na tropsku oluju. Nadležne službe pozvale su stanovnike da se pripreme za uslove opasne po život, uključujući poplave i klizišta.

Očekuje se da će oluja pogoditi kopno ili proći veoma blizu južnog rta Velikog ostrva tokom subote i noći između subote i nedelje, nakon čega bi trebalo da nastavi da se kreće ka zapadu.

Kretanje oluje i prvi udari

Nacionalni centar za uragane saopštio je u subotu u 17 časova po lokalnom vremenu da spoljni deo centra uragana Lala „već zahvata južni deo Velikog ostrva“.

„Razorni vetrovi i obilna kiša nastaviće se na Velikom ostrvu tokom cele noći, a u nedelju će se proširiti prema zapadu, na manja ostrva“, navedeno je u saopštenju centra.

Prema podacima agencije Associated Press, uragan je poslednji put direktno pogodio kopno Velikog ostrva pre 155 godina. Prognoze pokazuju da će Lala tokom vikenda nastaviti da se kreće ka zapadu, pri čemu bi mogla da oslabi na nivo tropske oluje. Očekuje se da će njen centar proći južno od ostalih havajskih ostrva.

Upozorenja vlasti i pripreme stanovništva

Guverner Havaja Džoš Grin upozorio je stanovnike da se pripreme za „ogromne količine vode“.

„Razorni vetrovi, obilna kiša, bujične poplave i opasni talasi mogući su širom države tokom vikenda“, objavio je na platformi X.

Zbog oluje su otkazane desetine letova. Na Međunarodnom aerodromu Elison Onizuka Kona, najvećem na Velikom ostrvu, otkazano je 40 odsto letova, pokazuju podaci sajta FlightAware. Na drugom glavnom aerodromu, Hilo International, otkazano je oko 80 odsto letova.

Nacionalna meteorološka služba (NWS) izdala je najozbiljnija upozorenja za područja na jugoistoku Velikog ostrva.

„Poplave izazvane obilnim padavinama mogle bi da dovedu do brojnih evakuacija i akcija spasavanja“, saopštio je NWS.

Dodaje se da bi „reke i pritoke na više mesta mogle veoma brzo da se izliju iz korita“.

Do subote posle podne gotovo 37.000 korisnika na Havajima ostalo je bez električne energije, prema podacima sajta PowerOutage.us.

Meteorološkinja Dženifer Majers, koja živi u Hilu, na istočnoj strani Velikog ostrva, rekla je da su klizišta već blokirala pojedine puteve, dok su stabla koja su padala pokidala dalekovode.

„Upravo gledam reku i nivo vode je izuzetno visok“, rekla je za BBC, opisujući pogled iz svog stana na reku Vailuku. „Zaliv, koji je inače plav, sada je potpuno crven zbog ogromne količine sedimenta i rečne vode.“

Vlasti su u više navrata pozvale stanovnike da se na vreme pripreme za nevreme. U lokalnim grupama na Fejsbuku građani su objavljivali fotografije i informacije o punjenju vreća peskom kako bi zaštitili svoje domove, kao i o tome koje prodavnice rade u ranim subotnjim satima.

Služba civilne zaštite okruga Havaji saopštila je da su javna skloništa otvorena u svim delovima Velikog ostrva.

„Do sada je trebalo da završite sve pripreme za oluju i da se usredsredite na plan sklanjanja“, objavila je agencija na platformi X.

Istorijski kontekst i prognoze

Iniki, snažan uragan četvrte kategorije, bio je poslednji uragan koji je pogodio Havaje 1992. godine. Tada je poginulo šest osoba, a materijalna šteta procenjena je na tri milijarde dolara nakon što je oluja pogodila južnu obalu ostrva Kauai.

Sezona uragana u SAD tokom proteklih nekoliko godina bila je relativno mirna. Poslednja velika oluja bio je uragan Milton treće kategorije, koji je pogodio Floridu u oktobru 2024. godine.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) navela je da bi 2026. mogla da bude još jedna godina sa relativno malim brojem uragana u SAD. Prema njihovim procenama, postoji 55 odsto verovatnoće da će sezona biti slabija od proseka.

Prošlog meseca svetski okeani zabeležili su najviše temperature ikada izmerene tokom jula, pokazuju podaci službe Evropske unije za praćenje klimatskih promena. Rekordnim temperaturama delimično je doprineo razvoj fenomena El Ninjo u Pacifiku.

Istovremeno, bio je to drugi najtopliji jul na globalnom nivou od početka merenja, a temperature su bile za 1,47 stepeni Celzijusa više od procenjenog predindustrijskog proseka, navodi Kopernikusova služba za klimatske promene.