Harvard predviđa šta čeka Balkan do 2028, evo gde je Srbija

Kako prenosi Index, ovo je zaključak projekcije privrednog rasta koju objavljuju stručnjaci uglednog američkog Univerziteta Harvard, a prema kojoj Hrvatska do 2028. može da očekuje prosečnu godišnju stopu rasta od samo 2,16 odsto.Prema tim prognozama, očekivana prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u hrvatskom slučaju na primer, biće jedna od manjih u EU.

Među tranzicijskim zemljama veću stopu rasta privrede u narednoj deceniji ostvariće čak i Bosna i Hercegovina, u proseku 4,07 odsto godišnje (gotovo dvostruko više od Hrvatske) i Albanija sa 3,38 procenata. I dok se u slučaju BiH i Albanije očekivana brža dinamika privrednog rasta može ponajpre da se pripiše njihovoj nerazvijenosti, pa time i nižoj osnovici s koje kreću i kod koje se svaki rast privredne aktivnosti više i bolje odražava na ukupne podatke, kod drugih zemalja koje će se razvijati brže od Hrvatske to uglavnom nije slučaj.

I Slovačka brža

Stručnjaci Harvarda očekuju da će prosečna godišnja stopa rasta BDP Slovačke do 2028. iznositi 3,28 odsto, Poljske 3,19 odsto, Rumunije 3,03 odsto, a Srbije 2,9 odsto. Bržu dinamiku razvoja od Hrvatske u narednoj deceniji će imati i Slovenija, u proseku 2,35 odsto, kao i Severna Makedonija - 2,26 odsto i Češka sa 2,19 odsto.

Iza Hrvatske po dinamici razvoja u narednom razdoblju među evropskim zemljama u tranziciji trebalo bi da budu jedino Mađarska i Bugarska, ali i one samo neznatno, s prosečnim godišnjim stopama rasta od 2,06 odsto, pokazuju prognoze stručnjaka s Harvarda."Zemlje koje su diverzifikovale proizvodnju u složenije sektore, poput Vijetnama i Kine, najbrže će se razvijati u nadolazećoj deceniji", ocenjuju na uglednom američkom Univerzitetu.

Eksplozija istočne Afrike

Osim Vijetnama i Kine, među zemlje koje će se u narednom razdoblju najbrže razvijati stručnjaci Harvarda ubrajaju i istočnoafričke države - Ugandu, Tanzaniju, Keniju, Etiopiju i Egipat, dok se od azijskih zemalja izdvajaju Mjanmar, Kambodža, Tajland, Malezija i Indonezija. Većina njih ostvarivaće stope rasta BDP od barem šest odsto godišnje, što će im omogućiti da postanu, a neke od njih to već i jesu, dinamična tržišta u razvoju.Naravno, zasluge za tako brz razvoj i ovde delom leže u nerazvijenosti tih zemalja, ali ipak se ne može sve pripisati samo tom efektu niske osnovice. Dobar deo zasluga, ističu na Harvardu, leži i u diverzifikaciji privredne aktivnosti i u razvoju proizvoda koji se baziraju na novim tehnologijama i imaju veći udeo dodatne vrednosti.

Reč stručnjaka

Hrvatska ovde zasad teško može konkurisati, smatraju tamošnji stručnjaci.

"Mi smo ionako sve karte bacili na razvoj turizma i ostalih, sada već pomalo zastarelih usluga prve generacije, poput trgovine i prevoza, dok usluge nove generacije, koje sadrže veliki udeo dodatne vrednosti, poput konsaltinga ili analitike, tek otkrivamo. Osim toga, hrvatski problem je i slaba produktivnost", upozorava Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta.I Vedrana Pribičević iz Zagrebačke škole ekonomije i menadžmenta upozorava da Hrvatska mora diverzifikovati svoju ekonomiju."Puno zemalja proizvodi jabuke jer ih je lako proizvesti, ali jako malo zemalja proizvodi alate za analizu krvi jer to podrazumeva znanje i tehnologiju. Razvojem kompleksnosti hrvatske ekonomije ubrzao bi se i rast BDP, a za proizvodnju mnogih proizvoda zapravo nam je potrebno malo ulaganja", ocenjuje Pribičević, a kao primere navodi mogućnost proizvodnje složenijih brodova i magnetne rezonance.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram