Harec: "Šta Netanjahuov advokat radi u novoj srpskoj fabrici Elbitovih dronova"

Otvarajući prvu srpsku fabriku za proizvodnju izraelskih dronova, Vučić je 17. septembra na Instagramu istakao da je fabrika otvorila 100 radnih mesta i da će Vojsci Srbije, kao i "vojskama nekih drugih zemalja", isporučivati "najmoderniju opremu".

Novinari nisu bili pozvani, a Vučić je to obrazložio osetljivošću projekta.

Izraelska ambasada je u svojoj objavi na Instagramu navela da je otvaranju prisustvovala ambasadorka Avivit Bar-Ilan i pohvalila "saradnju između domaće srpske odbrambene industrije" i izraelskog giganta odbrambene industrije Elbit sistemi (Elibit Systems), ali ni oni nisu pomenuli učešće Ciona Amira, istaknutog izraelskog advokata koji trenutno pred Vrhovnim sudom Izraela zastupa izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Uloga ovog advokata, koja se ovde prvi put otkriva, povezana je sa kompanijom SDS tehnologije (SDS Technologies) sa sedištem u Srbiji, čiji je on direktor, navodi Harec Na objektu fabrike, u beogradskom naselju Makiš, istaknut je naziv SDS, kao i na odeći zaposlenih koji su Vučiću prilikom otvaranja demonstrirali rad dronova, što se vidi na snimku koji je predsednik objavio na Instagramu.

U srpskom registru privrednih subjekata naziv kompanije SDS tehnologije pojavio se nekoliko sati nakon otvaranja fabrike, ali ne kao naziv nove firme, već kao novo ime kompanije koja se prethodno zvala CUPA enterprajzis (CUPA Enterprises). Istog dana, 17. septembra, Amir je zvanično imenovan za direktora SDS-a.

Vučić je ranije rekao da će vlasništvo nad projektom proizvodnje dronova biti ravnopravno podeljeno između Srbije i Izraela. Međutim, vlasnička struktura kompanije SDS tehnologije ne odražava takav odnos.

SDS je, zapravo, u vlasništvu londonske kompanije CUPA limitid (CUPA Limited), čiji je većinski vlasnik grčki državljanin Atanasios Ramos. Četiri dana nakon otvaranja fabrike, 21. septembra, kompanija CUPA limitid je ; promenila naziv u Blu liberti internešenel (Blue Liberty International Ltd).

Elbit sistemi, kompanija koja je projektovala dronove, saopštila je za Harec/BIRN da "sarađuje sa lokalnim kompanijama u nekoliko evropskih zemalja u okviru procesa lokalizacije i nastojanja da svoju ponudu prilagodi potrebama klijenata".

Međutim, kompanija je negirala bilo kakvu povezanost sa SDS-om ili Amirom ističući da on nije nije vlasnik, niti partner, nijednog postrojenja za proizvodnju dronova u Srbiji.

Novinari BIRN-a prvi put su obišli lokaciju fabrike u Makišu pre nekoliko meseci, za potrebe ekskluzivne priče o planu Srbije da otvori fabriku dronova sa kompanijom Elbit.

Fabrika, smeštena uz nekoliko drugih poslovnih objekata i skladišta, na ulazu je imala istaknut naziv SDS tehnologije. U to vreme takva kompanija nije postojala u srpskom registru privrednih subjekata.

Danas SDS tehnologijeima tri direktora: grčku državljanku Mariju Kardamaki, državljanina SAD rođenog u Libanu Džordža Antoana Elgosaina i Amira.

Amir je zastupao Netanjahua i njegovu vladu pred Vrhovnim sudom Izraela u pet peticija protiv odluke vlade da smeni Ronena Bara sa mesta šefa Šin Beta, izraelske unutrašnje bezbednosne službe.

Kako je Harec izveštavao, Bar je u telefonskom razgovoru pre napada upozorio Netanjahua na mogućnost napada na Izrael, pre nego što je palestinska militantna grupa Hamas 7. oktobra 2023. izvela napad, koji je pokrenuo razorni rat Izraela u Gazi.

Izraelski državni tužilac tvrdio je da je Netanjahuova smena Bara bila nezakonita, imajući u vidu sukob interesa koji je proistical iz činjenice da je Šin Bet istraživao navodnu umešanost Netanjahuovih saradnika u plaćeno promovisanje interesa Katara u Izraelu, u aferi poznatoj kao "Katargejt".

Jedan od tih saradnika je Srulik Ajnhorn, koji je takođe savetovao Vučića.

Amir je odbio da odgovori na pitanja o svom angažmanu u kompaniji SDS tehnologije i novoj fabrici dronova u Srbiji.

Veb-sajt kompanije SDS Technologies svodi se gotovo samo na početnu stranicu i ne nudi nikakve druge informacije.

Domen je registrovan 18. januara ove godine, dok su podaci o vlasniku domena u registru WHOIS – platformi koja omogućava pristup osnovnim podacima o registraciji - skriveni.

Podaci iz istorije pokazuju da je isti domen ranije bio registrovan i da ga je koristila IT kompanija koja je nudila usluge izrade veb-sajtova i softvera. Prema arhiviranim snimcima na platformi Vejbek mašin (Wayback Machine), ta firma je kao adresu navodila Čandigar, na severu Indije.

BIRN je poslao pitanja na zvaničnu imejl adresu kompanije SDS tehnologije ali nije dobio odgovor. Na pozive na telefonski roj naveden na veb-sajtu takođe se niko nije javljao.

Harec/BIRN su ranije objavili da će kompanija Elbit sistemi imati 51 odsto vlasništva u postrojenju za proizvodnju dronova u Srbiji, dok će 49 odsto kontrolisati državna trgovinska kompanija za naoružanje Jugoimport SDPR.

Zaista, na fotografijama sa otvaranja fabrike ovog meseca vidi se i Ran Kril, Elbitov izvršni potpredsednik za međunarodni marketing i razvoj poslovanja od 2015. godine.

Izraelska ambasada je takođe navela Elbit kao partnera u projektu, a Vučić je naveo tri vrste Elbitovih dronova koji će biti sklapani u pogonu u Beogradu, a kasnije i proizvođeni: dron Lanius-X, borbeni dron FireFox-X i izviđački dron Magni-X.

Međutim, Elbit je u izjavi za Harec/BIRN naveo da "nema vlasnički udeo niti je partner u bilo kojem postrojenju za proizvodnju bespilotnih letelica u zemlji [Srbiji]".

Vučić je sa oduševljenjem govorio o modelu Lanius-X, rekavši da on "bukvalno ima oči i uši, prati metu i čeka je u zasedi".

"Jednostavno ne možete da se odbranite od njega", rekao je.

Autonomni dron pokretan veštačkom inteligencijom opisan je u tekstu Vašington posta iz 2022. godine, u kojem su stručnjaci upozorili da predstavlja "scenario iz noćne more". Naziv Lanius potiče od latinske reči za mesara.

Prošle godine, specijalna izvestiteljka UN-a Frančeska Albaneze pomenula je Elbit kao jednu od kompanija koje stoje iza dronova, heksakoptera i kvadkoptera za koje je rekla da su postali "sveprisutne mašine za ubijanje na nebu Gaze".

Uprkos tome, vojna saradnja Srbije sa Izraelom procvetala je tokom poslednje tri godine. Vrednost izvoza municije i naoružanja iz Srbije u Izrael povećala se čak 42 puta od 2023. godine, dostigavši 114 miliona evra do kraja prošle godine, uprkos brojnim apelima stručnjaka UN da se obustavi prodaja vojne opreme Izraelu.

U aprilu ove godine, srpski parlament usvojio je sporazum o bezbednosti i zaštiti poverljivih podataka između Srbije i Izraela u oblasti odbrane. Kako je navedeno u dokumentu do kojeg je došao BIRN, hitnost njegovog sprovođenja proizlazila je iz očekivane isporuke vojne opreme iz Izraela Vojsci Srbije.

Početkom prošle godine Elbit je Srbiji prodao napredne artiljerijske sisteme PULS i bespilotne borbene dronove Hermes 900, u ukupnoj vrednosti od 335 miliona dolara. U avgustu je potpisan još jedan ugovor, vredan 1,6 milijardi dolara, koji obuhvata isporuku dronova, projektila velikog dometa, sistema za elektronsko ratovanje i čitavog niza druge vojne opreme Srbiji.

BIRN je ranije takođe objavio da je beogradska kompanija Edepro, koja sebe opisuje kao "regionalnog lidera u oblasti rešenja za pogonske sisteme" za rakete, dronove i projektile, izvozila vojnu robu kompaniji IMI sistemi (IMI Systems) čiji je vlasnik Elbit od 2018. godine.

Prema javno dostupnim podacima o avijaciji, avion koji koristi Vlada Srbije dva puta je prošle nedelje leteo u Tel Aviv. Avion je 14. septembra poleteo iz Beograda za Tel Aviv i odmah se vratio u Srbiju. Isti avion je ponovio tu rutu 17. septembra, poletivši iz Beograda nekoliko sati nakon otvaranja fabrike, a u Beograd se vratio u večernjim satima.