0
Tenzije između Pekinga i Vašingtona rastu zbog Tajvana, pošto je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi bila u poseti samoupravnom ostrvu u utorak i sredu. Iz tog razloga, Kina je više puta narušila vazdušni prostor Tajvana, dok je suprozna strana istakla da se sprema za napad.
Pelosi, najviši američki zvaničnik posle američkog predsednika Džozefa Bajdena i potpredsednice Kamale Haris, decenijama je kritikovala Kinu, dok je vatreno podržavala opoziciju Pekinga, uključujući demonstrante na Trgu Tjenenmen, tibetanskog vođu Dalaj Lamu i prodemokratske aktiviste Hongkonga.
Poseta Pelosijeve Tajvanu, rezbesnela je kineske vlasti koje su nedavno pojačale svoje agresivno patroliranje i prelete tajvanske protivvazdušne odbrambene zone, dok izvode često vojne vežbe, prenosi Dojče vele.
Nije jasno u kojoj meri bi Tajvan mogao da se osloni na podršku SAD u slučaju kineske agresije. Vašington je decenijama podržavao „stratešku dvosmislenost“ o Tajvanu, zvanično poznatom kao Republika Kina, održavajući prijateljske odnose sa vladom bez formalnih diplomatskih odnosa ili čak priznanja kao potpuno suverene države.
Bela kuća je prodavala odbrambenu vojnu opremu Tajvanu, međutim nije se zvanično obavezala na vojnu intervenciju.
U međuvremenu, Kina vidi ostrvo kao svoju teritoriju i razvija planove da ga vrati, silom ako bude potrebno.
Tokom proteklih decenija, Komunistička partija Kine je pripremala svoje vojno krilo, poznato kao Narodna oslobodilačka armija (PLA). PLA je moćnija od snaga bilo kojih od pristala Tajvana, poput SAD, ali to ne znači da je Tajpej potpuno bespomoćan protiv mogućeg napada PLA.
Potencijalni rizik od kineske invazije visi nad Tajvanom decenijama, dovoljno dugo da razvije sofisticirani odbrambeni sistem koji odgovara njenoj geografiji.
Da bi se suočio sa ogromonom silom poput Kine, Tajvan je usvojio metod asimetričnog ratovanja, koji ima za cilj da invaziju učiniti veoma teškom i skupom za neprijatelja.
Tajvan je nagomilao velike zalihe protivvazdušnog, protivtenkovskog i protivbrodskog oružja i municije. To uključuje bespilotne letelice i jeftinu municiju poput mobilnih krstarećih rekata za obalsku odbranu, koje imaju kapacitet da unište skupe kineske pomorske brodove i pomorsku opremu.
Stelt letelice za brzi napad i minijaturni raketni jurišni čamci su druga relativno jeftina ali veoma efikasna oprema. Mogu se raspršiti među ribanskim brodovima širom tajvanskih luka. Morske mine i brzi brodovi bi mogli da zakomplikuju desatne operacije.
Da bi se zauzelo ostrvo, kineska PLA bi morala da preveze mnogo vojnika i velike količine zaliha – oklopnih vozila, oružja, municije, hrane, sanitetskog materijala i goriva preko moreuza. To je moguće samo morskim putem, pošto vazdušni transport i flote avione imaju ograničen kapacitet.
Teritorija Tajvana uključuje lanac ostrva, od kojih su neka blizu kineskih obala. Oprema za nadzor instalirana na tim ostrvima može otkriti prvu fltu koja napušta kinesku obalu. To može da obezbedi tajvanskim snagama dovoljno vremena da koordiniraju višeslojnu odbranu.
Morske mine u kombinaciji sa brzim jurišnim letelicama i raketnim jurišnim čamcima, zajedno sa kopnenom municijom postavljenom na obalama i obližnjim ostrvima, suočile bi se sa PLA u svom najugroženijem stanju pre nego što dobije priliku da sleti i započne operaciju.
Tajvan je takođe pripremio svoje gradove za geriski rat u slučaju da PLA uspe da stigne do njihovih obala. Prenosivi protivvazdušni sistemi odbrane i mobilno protivoklopno oružje, poput visoko pokretljivih artiljerijskih raketnih sistema (HIMARS), mogu se koristiti u gradskim borbama dok se zgrade mogu pretvoriti u kasarne.
Prema izveštaju iz 2017. godine koji je objavila fondacija RAND, ima 2,5 miliona ljudi u vojnom rezerzvnom sistemu plus milion dobrovoljaca civilne odbrane. Ukupan taj broj čini 15 odsto stanovništva Tajvana i obuhvata svakog četvrtog muškarca.
Jedan od glavnih ciljeva tajvanske taktike je zaštita glavnih odbrambenih sistema, uključujući avione i antibalističke odbrambene sisteme, koji mogu presretati balističke rakete i naneti primarnu štetu silama invazije.
PROČITAJTE JOŠ:
U poslednjih nekoliko godina, Tajvan je kupio desetine naprednih borbenih aviona od SAD. Mnogi avioni su u utvrđenim bazama, a piloti su obučeni da koriste auto-puteve za sletanje u slučaju bombardovanja aerodroma.
Pored toga, iako se Vašington možda neće mešati ako dođe do sukoba, obećao je da će nastaviti da prodaje odbrambene sisteme i da pruža obaveštajnu podršku Tajvanu. Sve ove mere bi pomogle Tajvanu da pošalje poruku Kini, da će ako izbije rat, on biti dugotrajan, skup i krvav.
BONUS VIDEO: Nensi Pelosi napustila Tajvan
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
