Fudbaler Bajerna, astronaut i glumci danas biraju predsednika Nemačke

Frank-Valter Štajnmajer je još prošlog maja najavio da je zainteresovan za novi mandat na mestu šefa države, piše DW.Ova odluka uzburkala je nemačku javnost jer retko kada aktuelni predsednik tako spremno najavljuje da hoće i drugi mandat. Takođe, Štajnmajer prošlog maja nije mogao da zna ko će dobiti izbore za Bundestag, pa ni da li će imati većinu u Saveznoj skupštini. Ta Skupština okuplja se samo da bi birala predsednika, a čine je svi savezni poslanici i isto toliko delegata iz pokrajina.Prošlog proleća su Štajnmajerove Socijaldemokrate u anketama bile iza Demokršćana i Zelenih, i tek bi se pokoji hazarder opkladio da mogu da ih prestignu. Da su Demokršćani dobili parlamentarne izbore u septembru, verovatno bi insistirali na svom kandidatu za predsednika.

Ali, desilo se obratno. Demokršćanski kandidat za kancelara Armin Lašet upao je u seriju gafova, a kancelar je postao Socijaldemokrata Olaf Šolc. Uz to, koalicioni partneri Zeleni i Liberali podržavaju ideju da Štajnmajer bude predsednik još pet godina, a Demokršćani, koji još ližu rane nakon izbora, neće isticati svog takmičara. Izbor Štajnmajera tako ostaje maltene samo formalnost.

Astronaut i fudbaler Bajerna

Savezna skupština, koja bira predsednika, okuplja 736 poslanika Bundestaga i 736 delegata koje bira 16 nemačkih pokrajina. Ti delegati su šarena grupa čiji je zadatak samo da dignu ruku za onog koji je utvrđen ranije. Zato partije tu šalju i sportiste, pa će ove godine predsednika birati i fudbaler Bajerna Leon Gorecka.Takođe biraće ga i glumaci, jedan astronaut, nekoliko epidemiologa i medicinskih radnika.SPD je recimo kao delegata odabrao Karlu Špagerer (92), koja je preživjela Holokaust, i biće najstariji delegat u skupštini.„Načelno ljudi misle da je Štajnmajer zadovoljavajuće obavljao ulogu u prvom mandatu. On je sa obe noge na zemlji, može da razgovara sa raznim ljudima. Uvek nalazi pravi ton kod teških pitanja, kriza, pandemije. Nikad nije bilo velikog protesta protiv njega“, kaže Uve Jun, politikolog sa Univerziteta u Triru.

Doduše, nekada je bilo lakše biti nemački predsednik, čija uloga je više simbolička i predstavnička.„Predsednik mora da predstavlja Nemačku u zemlji i svetu, i mora da se ponaša integrativno. Ovo poslednje postalo je teže jer je društvo sve heterogenije i polarizovanije. Delovi društva ne žele da ih on predstavlja“, kaže Jun.Ursula Minh, direktorka bavarske Akademije za političko obrazovanje kaže da predsednik igra važnu ulogu u društvu, jer povezuje razne društvene grupe."Rekla bih da je predsjedniku teže jer ni njemu ne veruju oni koji su izgubili poverenje u politički sistem", kaže Minh.

Bitan u krizama

Nemački predsednik daleko je od nadležnosti koje imaju predsednici u SAD, Rusiji ili Francuskoj. Ne komanduje vojskom, ne može da donosi dekrete ili ukaze niti može da raspusti parlament.

Ta slaba pozicija ima korijene u nemačkoj istoriji. Predsednik Vajmarske Republike imao je znatne moći. „Predsjednik Rajha“ Paul fon Hindenburg iskoristio je ta ovlašćenja da utaba put nacističkom diktatoru Adolflu Hitleru.Predsednik retko koristi ustavna ovlašćenja, koja mogu biti važna u slučajevima kriza. Recimo, on odlučuje da li Bundestag mora da se raspusti ako kancelar izgubi glasanje o poverenju. Ima moć da stavi veto na zakone za koje veruje da kriše nemački Ustav.„Majke i očevi nemačkog Ustava svesno su odlučili da ne dodele predsedniku veliku moć. To je važna pozicija, ali nije moćna – osim ako druge institucije nisu u krizi“, kaže Minh.Veća uloga predsednika zamisliva je, jer je u Nemačkoj sve teže skovati koaliciju. Tako je Štajnmajer 2017. godine morao da donese odluku kada kancelarka Angela Merkel nije uspela da napravi koaliciju sa Liberalima i Zelenima. On je odlučio da se ne ide na nove izbore, pa su koaliciju napravili Demokršćani i Socijaldemokrate.

Taktički protivkandidati

Svaki nemački državljanin starosti najmanje 40 godina može biti biran za predsednika. Može ga predložiti bilo koji član Savezne skupštine. U prva dva kruga glasanja potrebna je apsolutna većina, u trećem je dovoljna relativna. Između svaka dva kruga glasanja mogu se nominovati novi kandidati.Ovog puta će Štajnmajer imati najmanje tri protivkandidata. Doktora Gerharda Traberta nominovala je Levica; desničarska Alternativa za Nemačku je kontroverzno nominovala člana Demokršćana Maksa Otea tu je i Štefani Gebauer u ime regionalne stranke Slobodni birači.Protivkandidati su veoma važni, kaže nam Minh, i ukazuje na pametan izbor Levice. Jer, Gerard Trabert je lekar koji se dugo bori za pravo siromašnih na adekvatno lečenje.„Naravno, on neće postati predsednik, niti to hoće, on hoće da i dalje kao lekar pomaže slabijima. Ali će glasanje za predsednika biti iskorišćeno da se privuče pažnja na grupe koje su često marginalizovane i u medijima", kaže Minh.Kako pišu nemački mediji, Alternativa za Nemačku je imala drugačiju računicu, predlažući čoveka iz konzervativnog krila Demokršćana. Neki birači Demokršćana bi mogli da razumeju signal da je zapravo Alternativa pre njihova partija.Ipak,sve te političke računice neće mnogo uticati na novi izbora Frank-Valera Štajnmajera.BONUS VIDEO:Zoran Milanović o Merkeli i Vučiću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavazoranmilanovicik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2427014"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram