Francuska tone sve dublje, Makron ostao sam protiv svih: Pred njim su tri opcije a nijedna mu ne donosi dobro

„Uslovi nisu bili ispunjeni da nastavim obavljanje funkcije premijera“, rekao je Lekornu u obraćanju sa stepenica Jelisejske palate, dodajući da je „pokušao da izgradi most između sindikata, poslodavaca i zaposlenih“ po pitanjima poput penzija, osiguranja za nezaposlene i socijalne zaštite, ali da su ga „partijski interesi nadjačali“.

Pobuna u redovima desnog centra: domino-efekat koji je srušio vladu

Prema pisanju Le Monde-a, presudan trenutak za Lekornija dogodio se u nedelju uveče kada je Bruno Retajo (Bruno Retailleau), lider stranke Republikanci (LR), pokrenuo pobunu protiv vlade „koja nije odražavala obećanu promenu“.

Najveće nezadovoljstvo izazvalo je imenovanje bivšeg ministra finansija Bruna Le Mera (Bruno Le Maire) na mesto ministra odbrane, što je doživljeno kao „uvreda“ i simbol recikliranja političara povezanih s rastom javnog duga.

Nakon toga su dve centrističke partije – UDI i Parti Radical – napustile koaliciju, a vlada je praktično prestala da postoji. Kabinet, koji je zadržao 12 od 18 ministara prethodne administracije, postao je tačka okupljanja svih kritika protiv Makronovog sistema vlasti.

Makron bez većine, bez poverenja, bez plana

Ostavka Lekornija označila je treći pad vlade u samo tri meseca, nakon smena Mišela Barnijea i Fransoa Bajrua. Od neuspešne raspuštanja parlamenta 2024. godine, kada nijedna politička grupacija nije osvojila većinu, Francuska funkcioniše s „veoma, veoma relativnom većinom“ – kako je to formulisao sam Lekorni, piše Rojters.

Lekorni je pokušao da obnovi poverenje obećanjem da neće koristiti čuveni član 49.3 Ustava, koji omogućava usvajanje zakona bez glasanja u parlamentu.

Ali ni ta simbolična „promena političkog tona“ nije donela rezultate. Ni levica ni desnica nisu verovale da se zaista odustalo od predsedničke kontrole, piše CNN.

„Političke partije su se ponašale kao da svaka ima većinu“, izjavio je Lekorni, dodajući da je njegov pokušaj „zajedničkog upravljanja“ bio blokiran „zbog ega i nedostatka poniznosti“.

Tri puta pred Makronom: nijedan bez rizika

Kako navodi Rojters, Makron sada ima samo tri mogućnosti:

• Imenovati novog premijera, iako mu ponestaje kandidata koji bi mogli okupiti široku većinu.
• Raspustiti parlament i raspisati nove izbore, čime rizikuje da vlast preuzme krajnja desnica Nacionalno okupljanje (RN).
• Podneti ličnu ostavku – scenario koji je Makron dosad kategorično odbacivao, ali koji sada sve glasnije traže i levica i desnica.

Lider Nepokorene Francuske (LFI) Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon) pozvao je na razmatranje predloga za Makronovu smenu, koji je potpisalo 104 poslanika, dok su Marine le Pen i Žordan Bardela (Jordan Bardela) iz Nacionalnog okupljanja (RN) poručili da „stabilnosti neće biti bez novih izbora“.

Liderka francuske krajnje desnice Le Pen pozvala je na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. „Raspuštanje Narodne skupštine je apsolutno neophodno“, izjavila je Le Pen.

Institucionalni šok

Lekorni je postao prvi premijer Pete Republike koji nije stigao ni da predstavi vladin program pred Narodnom skupštinom, pre nego što je dao ostavku. Njegova vlada, formirana u nedelju uveče, već u ponedeljak je postala tehnička – zadužena samo za „tekuće poslove“.

Čak je i planirana ceremonija primopredaje funkcija bila prekinuta haotično: novinari i žandarmerija ispred Ministarstva odbrane saznali su za Lekornijevu ostavku nekoliko minuta pre nego što je trebalo da se pojavi. „Doviđenja“, rekli su zbunjeni stražari novinarima, zatvarajući vrata ministarstva, navodi Le Monde.

Ekonomija u slobodnom padu

Francuska ekonomija, već opterećena javnim dugom od 114% BDP-a, sada ulazi u fazu duboke neizvesnosti. Samo dan pre Lekornuove ostavke, trebalo je da bude predstavljen nacrt budžeta za 2026. godinu — sada odložen na neodređeno.

Kako prenosi BBC, trošak servisiranja duga ove godine iznosi 67 milijardi evra, više nego što Francuska troši na bilo koji sektor osim obrazovanja i odbrane. Ulice Pariza i Marselja ispunjene su demonstrantima, dok su sindikati najavili generalni štrajk.

Ekonomista Filip Deserten (Philippe Dessertine) upozorava da Francuska „stoji na brani koja deluje čvrsto, ali more ispod nje polako izjeda temelj“. Ako se ništa ne promeni, kaže on, „brana će se urušiti iznenada“, piše BBC.

Makron sam protiv svih

Makron se danas nalazi „leđima uza zid“, piše Le Monde. Njegov autoritet je oslabljen, saveznici napuštaju koaliciju, a poverenje javnosti je na istorijskom minimumu.

Politički komentator Nikola Baver u tekstu na Le Figaro navodi da je „Makron postao meta narodnog gneva i simbol urušene vlasti“. Dok ga jedni optužuju da „pretvara Francusku u polje ruševina“, drugi ga vide kao poslednju prepreku potpunom haosu.

Makron ima još 18 meseci mandata, ali kako piše Le Monde, „predsednik sada deluje kao general bez vojske – sam na liniji fronta, između neprijateljski raspoloženih stranaka i nestrpljive javnosti“.

Francuska je zaglavljena između političke paralize, socijalne pobune i ekonomske nesigurnosti. Sistem koji je Makron gradio od 2017. godine – centristički most između levice i desnice – sada se urušava pod sopstvenom težinom.