1
Francuski premijer Sebastijan Lekorni stupio je na dužnost 10. septembra ove godine, ali već mu curi vreme. Rok za predaju budžeta je 13. oktobar, ali dogovor o merama štednje nije ni na vidiku. U toj situaciji ostaje mu samo jedno oružje - član 49.3 francuskog ustava. Ovaj kontroverzni mehanizam više puta je spasavao vlade od političkog poraza, ali u Francuskoj ga smatraju “nuklearnom opcijom”.
Lekorni je četvrti premijer Francuske tokom poslednjih godinu dana, ali pitanje je da li će ostati na tom mestu dugo. Situacija u francuskom parlamentu je komplikovana i može se opisati kao pat pozicija.
Emanuel Makron je izgubio apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini na izborima 2022. godine. Njegova centristička stranka Renesans (Renaissance) i saveznici imaju oko 250 poslanika, dok je za stabilnu većinu potrebno 289. Zbog toga se nova vlada premijera Sebastijana Lekornija oslanja na povremene dogovore sa drugim blokovima, ali oni su sve teže izvodljivi.
Na levici se nalazi Žan-Lik Melanšon sa pokretom Nepokorena Francuska i Socijalistička partija, koji traže drugačiji ekonomski kurs od vlade – manje rezove i povratak dela poreza na bogatstvo koji je Makron ukinuo 2017. godine. Na drugoj strani je krajnja desnica, Nacionalno okupljanje koje predvodi Marin Le Pen, ali njihova podrška budžetu gotovo da je nemoguća.
Čak i unutar Makronove koalicije postoje neslaganja: deo poslanika strahuje od reakcije birača na mere štednje. Zbog toga Lekorni trenutno nema čvrstu većinu za usvajanje budžeta, pa se opcija oslanjanje na član 49.3 ustava sve ozbiljnije razmatra.
Član 49.3 potiče iz Ustava Pete republike iz 1958. godine i zamišljen je kao „izlaz u nuždi“ za situacije kada vlada nema stabilnu većinu. On premijeru omogućava da „angažuje odgovornost vlade“ na određenom zakonu. To znači da zakon automatski stupa na snagu bez glasanja u parlamentu, osim ako poslanici u kratkom roku ne izglasaju nepoverenje vladi.
Drugim rečima, član 49.3 pretvara svako glasanje u „sve ili ništa“. Zakon se usvaja, a vlada ostaje ili vlada pada zajedno sa zakonom.
Pročitajte još:
Zbog toga se ovaj mehanizam u francuskoj politici često opisuje kao „nuklearna opcija“.
Za mnoge poslanike i građane, korišćenje člana 49.3 znači zaobilaženje demokratije. Kada vlada usvoji zakon bez rasprave i glasanja, parlament postaje nemoćan, a opozicija gubi mogućnost da utiče na sadržinu zakona. Takva praksa gotovo uvek izaziva optužbe za autoritarnost i dodatno raspaljuje proteste na ulicama, a oni u Francuskoj nisu retkost.
Politički rizik je još veći – opozicija tada može pokrenuti glasanje o nepoverenju. Ako uspe, vlada pada. To je retkost u francuskoj praksi, ali sama pretnja ostaje visoko iznad glava premijera i ministara.
Da – i to više puta. Najsvežiji primer je iz 2023. godine, kada je premijerka Elizabet Born upotrebila član 49.3 da progura nepopularnu reformu penzija. Rezultat su bili višenedeljni protesti, štrajkovi i pad podrške vladi.
Iako su prethodne vlade, bez obzira na političku boju, posezale za ovim člankom, svaki put je cena bila visoka: gubitak poverenja javnosti i jačanje ulice kao glavnog protivnika vlade.
Danas, u trenutku kada rokovi za budžet ističu, a većina u skupštini ne postoji, novi premijer se suočava sa istim iskušenjem. Član 49.3 jeste legalno sredstvo, ali njegovo korišćenje znači priznanje da nema političku snagu da izgradi dogovor. To bi mu možda kupilo vreme, ali bi ga moglo skupo koštati: od novih protesta do mogućeg rušenja vlade.
Stav građana o merama štednje je jasan. Najpre je 10. septembra pokret „Blokiraj sve“ okupio desetine hiljada ljudi širom zemlje, a osam dana kasnije sindikati su organizovali sopstvenu mobilizaciju u više od 250 gradova. Sindikati najavljuju nove proteste, poput glavnog sindikata kontrolora letenja SNCTA koji je zakazao trodnevnu obustavu rada od 7. do 9. oktobra.
Kod protesta poput „Blokiraj sve“ i sindikalnih štrajkova treba imati na umu da je reč o nastavku trenda nezadovoljstva viđenog i tokom penzione reforme 2023. godine, kada je član 49.3 već bio korišćen. Upravo to povezuje sadašnji i prošli talas krize i objašnjava zašto je ovaj ustavni mehanizam danas još osetljiviji i politički opasniji.
U takvim okolnostima, ako ne obezbedi većinu, premijeru na stolu ostaje samo član 49.3 ustava – opcija koja može spasiti budžet, ali i ugroziti opstanak vlade.